Богословље

43

Осуда нове астрономије од стране Римске цркве

Али ипак, зар није историска чињеница даје Црква била званично против Коперникова система? Зар није Галилеј изведен пред суд инквизиције као ј еретик? Зар ни je Коперников систем био на индексу забрагьених шьига све до 1833 г? Зар није Лутер назвао Коперника Лудом која хоће да обори велику науку астрономије? 29 А све je то било учшьено из религиских разлога, jep се нова наука, како су мислили они коју су je осућивали, противила Библији. При одговору на ова питања ваља узети у обзир многе чикьенице које се обично прећуткују, или превиђају. Не може се рећи да je баш Црква била .против нове астрономије. Ми православии, например, учимо к верујемо да je Православна Црква баш Црква у правом смислу речи. А као што се зна, она није узела никаква учешћа у осуди нове науке. (То разуме се не значи да су сви православии чим су чули за Коперников систем одмах га усвојили, него je овде реч о Цркви као установи). Овај став Православие Цркве изричито истиче и похваљује Дрепер у своме делу »Историја борбе међу религијом и науком« 1876 г. пишући: »Грчка црква од времена рађања науке никада се није односила непријатељски према успесима знања. Напротив она се према њему увек односила благонаклоно. Ако примети противречност између свога тумачења Откровења и научних открића, она je увек чекала да се јави повољно објашњење и измирење, и у томе се није варала.« 30 Тако, ето, пише објективан научник! А понеки наши српски писци не само што прећуткују ту улогу и став Православие Цркве, него јој, као например Божидар Поповић, замерају што je осудила и одбацила астрологију као сујеверје! 31 Уосталом тешко je тврдити да je Римска црква била стално и као целина против нове астономије. Треба се само сетити већ поменутих чињеница да je Коперник био римокатолички свештеник, да су га баш црквени кругови, како сам каже, потстицали да објави своје дело, да су чак и пре њега кардинал Никола де Куза и Орезм бискуп из Лизијеа заступали исто гледиште о покретности Земље, и најзад да су чак црквени кругови у Риму аплаудирали Галилеју слушајући његова нова схватања. Осим тога ошптепозната je чињеница да je Римска црква и званично била толерантна прехла новој астрономији читавих 73 године (од 1543 кад je изишло Коперниково дело, па све до 1616 г.). А с обзиром да je папа Урбан VIII био благонаклоно расположен према астрономији и чак. лични пријатељ Галилејев, можда ни за његово време не би дошло до сукоба са новом астрономијом, да je Галилеј умео поштедети папину личност од оштре јавне ироније и сарказма. Ствар се, найме, развијала овако. Галилеј je 1632 г. добио дозволу од цензора папске канцеларије да штампа своје дело »Разговор о два главна система света Птоломејевом и Коперниковом«. Али дсзвола je дата под два услова: 1) да се кретан,е Земље прикаже као претпоставка а не као чињеница, и 2) да се у књигу унесу докази у корист Птолемејева система. Међутим Галилеј први услов није уопште узео у обзир. Ко зна,

M Божидар Поповић, цитирани чланак, 33.

■ ,3 Цитирано по Рождественском, Христ. апологетика, стр. 57—58.

:и Божидар Поповић, иаведени чланак, стр. 25 —27.