Богословље
55
y тој борби победе. A преимућства сачињавају оне индивидуалне разлике које су њиховим носиоцима корисне у борби за опстанак с погледом на постојеће услове живота. Према томе природно одабирање je »одржавање повољних индивидуалних разлика и варијација и уништавање оних које су штетне... или одржававье у животу најспособнијега.« 12 Природно одабирање није важно само за »одржавање повољних ин дивидуалних раз лика и варијација и уништавање оних ко je су штетне«. Пркродним одабирањем се стварно стварају нове и одређене врсте, јер ce »индивидуалне разлике исте врсте понављају непрестано«. Како се природним одабирањем одржавају корисне индивидуалне разлике у борби за опстанак, то се њиховим непрестаним понављањем врши процес нагошилавања, којим се стварају знатна отступања од постојеће врсте и тако појављују нове и одређене врсте. У том смислу Дарвин каже: »Ma какав могао бити узрок свакојакој незнатној разлици између порода и њихових родителе а неки узрок мора увек постојати имамо разлога да верујемо јда je стално нагомилавање корисних разлика довело до својих важнијих преиначења грађе у вези са навикама сваке врсте.« 14 С погледом на овај наш приказ суштине Дарвинове дёсцендентне теоорије може 'се рећи да се филогенетички развитак одликује овим својствима. Прво, његове особине су стечене, пошто он ни на који начин није унапред одређен, осим ριτο под утицајем извесних услова живота, међу многим малим разликама, постају и такве које су у постојећим условима корисйе за његовог носиоца у борби за опстанак. Друго, корист je врло значајан фактор у филогенетичком развитку живота, jep се само корисне особине одржавају и нагомилавају, чиме се стварају нове и одређене врсте, док некорисне, заједно са својим носиоцима, ишчезавају у борби за опстанак. Треће, случај je такође од битне важности за филогенетички развитак, jep корисне особине су случајно корисне и оне се случајно могу нагомилавати, пошто у природи, по овој теорији, не постоји никакво камерно намештагье ствари. Једна особина je, дакле, случајно корисна, односно зато што су услови живота такви да она може корисно послужити организму у н>еговој. борби за опстанак; а да су услови живота другојачи, она не би била корисна, па се не би одржала нити развила. Према томе филогенетички развитак je случајно овакав какав je историски стварно. Он je могао бити и другојачи, да услови живота ни су били такви какви су стварно били. У другим условима друге би индивидуалне особине биле корисне, те би филогенетички развитак узео други правац: онај који условљавају корисне варијације. Четврто, филогенетички развитак се идентификује са процесима прилагођавања, jep нове врсте које су конститутивне за филогенетички развитак и сачињавају његову суштину постају постепеним нагомилавањем корисних особина с погледом на постојеће услове живота. Пето, филогенетички развитак je резултат непрекидне постепене еволуције, jep се постепеним нагомилавањем минималних разлика стварају изразите особине које карактеришу нове врсте. Шесто, филогенетички развитак je »меристичког« характера, jep врсте као нове целине постају сабирањем делова из којих се састоје и од њих примају своја својства, те се целине могу потпуно из де-
12. Исто, 74
13. Исто, 77
14. Исто, 139