Богословље

кона. Зна се да они који примају монашки постриг полажу обете и савршено се одричу своје воље. Тиме je дакле био одређен и пут младога монаха Алексија за цео његов живот, који je од тада имао да буде подвиг И жртза. Годину дана иза монашког пострига, тј. 1903, јерођакон Алексиј je посвећен за јеромонаха. У Духовној академији je уобличен његов, хришћански поглед на свет и живот и у његову срцу утврђена љубав према јеванђељу Христа Спаситеља. Духовну академију завршио je jep монах Алексиј са степеном кандидата богословља. После свршене духовне академије јеромонах Алексиј заузима liiecro инспектора Духовне семинарије у Пскову, где je био знаменити СпасоМирожски манастир. Ту je јеромонах Алексиј остао 2 године, а затим 1906 преузима дужност ректора Духовне семинарије у Тули, сада већ као архимандрит. Затим прелази у славни Новгород, такође као ректор Духовне семинарије, a уједно je у Новгороду и настојател> манастира преподобног Антонија Римљанина. 1913 архимандрит Алексиј je посвећен за епископа тихвинског, викарство Новгородске епархије, a ово посвећене je извршио Антиохиски патриарх Григорије IV, који се тада бавио y Русији, и то y древном Софијском собору у Новгороду. Од тога времена епископ Алексиј стварно управља Новгородском епархијом, jep се новгородски архиепископ Арсеније већином бавио у Петрограду као члан Государственог савета. Уједно je Алексиј настојатељ Варлаамо-Хутинског манастира у Новгороду. За време Првог светског рата и даље за време црквених рефорама и одвајања Цркве од Државе, и целога периода иза тога, епископ Алексиј je остао у Новгородској еПархији све до 1921 када постаје епископ Јамбургски, викарство Петроградске епархије. У то време епископ Алексиј излази у Казанском сабору са предлогом да се гладнима у Поволжју пружи активна помоћ. Следујући позиву патријарха Тихона, указао je да je добровольна предаја црквених драгоцености ради избављања оних који умиру од глади богоугодно дело. У томе се огледа убеђено следование хришћанским принципима и дубок патриотизам. У Петрограду je епископ Алексиј, као и у Новгороду, стварно управдьао целом епархијом. 1926 године као архиепископ хутински добија управљање Новгородском епархијом. Када je московски митрополит Сергиј, мјестобљуститељ Патријаршије 1927 године организовао код себе Синод, архиепископ Алексиј je позван да буде члан Синода. 1932 узведен je Алексиј на чин митрополита Новгородског, а 1933 постаје митрополит Ленинградски, остајући члан Патријаршиског синода и активно учествујући у управљању Руском православном црквом. Нарочиту популарност стекао je митрополит ленинградски Алексиј за време Другог светског рата. За време 900 дневне блокаде Ленинграда митрополит Алексиј као добар пастир није напустио своје верне, него je заједно с нима страдао у рововима опседнутог Ленинграда, храбрећи војнике против непријател>а, који je хтео да покори нихову отацбину и уништи руски народ и негову православну цркву. И нехотице нам се овде на-