Богословље

70

лошки. Посматрајући са историске тачке гледишта јасно je да се ту ради о једном непознатом старом хришћанском учитељу који je био прожет александриским образованием и прахришћанском апокалиптичком традицијом 9 То je био човек врло интелигентан, фине психологије, деликатне осећајности, емиыентан говорник који je био прожет филонизмом 10 . У старој Хришћанској цркви нико не спомшье Аполоса ни као писца нити као конципијента посланице Јеврејима. 11 То први чин Лутер, ито тек 1537 године. У свом коментару на посланицу Јеврејима, објавл>еном 1517 године он ову посланицу усваја као Павлову и тога гледишта се држи и у ,свом тумачењу на „Magnificat” из 1521 године. 1 ' 2 Али у свом уводу за посланицу Јеврејима он je приписује Аполосу. Повода за сумгьу у ауторство апостола Павла дало му je поређење Гал. 1,1, где Апостол доказује да je своје апостолство добио директно од Исуса Христа, и Јевр. 2, 3 где писац вели да je спасење примио од оних који су чули Господа, тј. индиректно. 13 У једној беседи на 1 Кор. 3, 4 Лутер спомшье име Аполосово и каже; „Овај Аполос je човек високе интелигенције. Посланица Јеврејима je сигурно његова”.l4 Исто тако и у коментару на Књигу постања (из 1545 године) вели: „Писац посланице Јеврејима, ма ко био, или Павле или како ja мислим Аполос”. 15 За саму посланицу Јеврејима Лутер каже да je то јака и снажна посланица ко ja на узвишен начин расправља о божанству Христовом; Павлова није jep joj je говор китньаст, што апостол Павле на другим местима не показује; неки сматрају да je написао Лука, а неки Аполос за кога Лука каже да *je био човек речит и силан у писмима (Дел. ап. 18, 24); сигурно je да излагање ни у једној друтој посланици није тако силно као у овој и да je њен писац изврстан апостолски муж, па ма ко то био. 16 Лутерово гледиште усвојили су следећи његови следбеници и каснији научници: Беза, Осиандер, Клерикус, Хојман (1711), Милер (1717), Циглер (1791), Дидндорф, 17 , аДе Бете објашњава да je од свих претпоставки највероватније Лутерово мишљење о Аполосу, jep од свих нама познатих личности првих хришћанских учитеља Аполос има једини главке карактеристике писца посланице Јеврејима: Павлово учење и александриско образовање.lß Ако je вероватно да je писац посланице Јеврејима неки значајан човек из околине апостола Павла, александринац или александриски образован човек, онда je то највероватније Аполос чијем духу сасвим одговара посланица Јеврејима која претставља једну од најлепших творевина литературе апостолског доба додаје А. Толук. 19 Ову теорију даље уСвајају: Бунзен (1852), Курц (1869), Давидсон (1868), Ројс (1864), и Хилгенфелд (1875). 20 М. Фридлендер je дошао на идеју да je посланицу Јеврејима написао један

" О. Michel, Der Brief an die Hebräer. Göttingen 1949, S. 11. 16.

10 C. Spicq, o. c. p. 210.

11 J. Belser, Einleitung in das Neue Testament. Freiburg 1901, S. 604.

ed Weimar, VII, 600.

ls E. Hirsch— H. Rückert, S. 8; J. Fiscer, S. XLI

14 ed Weimar, XLV, 389.

15 Zu Gen. 48, 20, ed. Witenberg 1561, T. VI, 710.

16 Epist. am Christ. Hebr. 1, 1 ss, bei Walch XII, 204.

17 C. Spicq. o. c. p. 210.

18 W. M. L. de Wette, Erklärung des Briefes an die Hebräer. Leipzig, 1843, S. 126.

1S A. Tholuk, Kommentar zum Briefe an die Hebräer. Hamburg 1840, S. 68, 70.

50 C. Spicq, o. c. p. 210.