Богословље

90

полита, којег су израдили оди Московское помесног сабора, Руске цркве, 1564 године, с неким изменама, које су биле усвојене, при постављењу за митрополита, митрополита Дионисија 1581 године. Сабор je 23 јануара 1589 године у присуству пагријарха Јеремије предложио дару тројицу кандидата за патријарха деле Русије и то митрополита московское Лова, архиепископа новгородское Александра и архиепископа ростовское Варлама. Цар je од тројице предложених кандидата изабрао митрополита Лова за патријарха док су архиепископи Александар и Варлам били изабрани за митрополите, први за новгородское а други за растовског. 26 јануара 1589 године извршена je свечана интронизација Лова, за првог патријарха московское и деле Русије. Пре него што се вратио у Царнерад, патријарх Леремија je по жељи царевој а нарочито Бориса Годунова, издао потврдну грамату, којем се званично признаје Руска патријаршија и одређује да се у будуће има бирати патријарх московски и деле Русије само од стране: „Освященогъ Собора“, самостално од својих руских архијереја, митрополита, архиепископа и епископа. У грамати се карактеристнчно вели да je Москва трећн Рим и да je патриjapx Лов изабран од стране дара по савету сабора „великаго росискаго и греческаго царствгя“. Грамага je била утврђена царским печатом, 22 и потпиенма патријарха Леремнје, васељенског са печатом, московское патријарха Лова, са печатом, митрополита са печатима и то: ростовское, казанское ,крутицког, грчког митрополита Леротија, архиепископа: пермское и суздаљског и епископа коломенское. Од 76 чланова сабора има потписа само од 32, а има потписа и од нечланова сабора и то грчког архиепископа еласонског Арсеннја и архимандрита Христофора. Патријарх Леремија je обећао дару и патријарху Лову да ће по повратку у Цариград обавестити источне патријархе и архијереје о догађајима у Москви, о оснивању нове патријаршије у Москви, и да ће прибавити о томе сагласност и благослов деле цркве. Сабор се састао у Цариграду 9 маја (Никоновски летопис) 1590 године, на којем je била призната Руска- патријаршија са рангом после Лерусалима тј. дато joj je пето место по реду у православној цркви. О томе je издата и саборска грамата коју су потпнеали и утврдилн својим печатима патријарси: цариградски Леремија, антиохиски Лоаким, јерусалимски Софроније и још 42 митрополита, 19 архиепископа и 20 епископа, Грамату je однео у Москву митрополит трновскн Дионисије (потомак Кантакузина и Пелеолога, личност врло уважена код Грка у то време), у пратњи епископа гривенског Калистрата и других свештених лица и уручио je 28 jy на 1590 године дару Теодору. Када су у Москви видели из грамате да je московској патријаршнји било одређено пето место и да у грамати нема потписа александриског патријарха (није га било, пошто je патријаршиски престо био упражњен смрћу патријарха Силвестра) цар Теодор je инсистирао на сазивању новога сабора Источне цркве на коме се има Руској патријаршији датн трећи ранг тј. после александриске а пре антиохиске патријаршије и на коме треба свакако да буде и нови александриски патријарх (Мелетије Пигас, који je нападао патријарха Леремија ради установљења Московске патријаршије). Руска дипломатија je много радила на Истоку да се осигура московској Патри-

22 М. Макарlй ор, cit. t. X, стр. 41.