Бодљикаво прасе

Бро) 3 Г СКУПЕ УЛАЗНИЦЕ У Бечу је пре рата гостовала славна певачица Аделина Пати. Свет навалио да је чује. Видео Арон толику навалу па атишао и он да купи карту. Благајница му рбче да наЈевтинија улазница стаЈе петнајгст круна. Арон се вапрапасти: — Зар пвтнајест круна? То није могућио! А после кратке паузе рече: — Али, госпођице, ја... знате, хбћу само да је чујем.„ I НАЈЗАД СЕ СЕТИО Сазвао владика свештенике Своје епдрхијс, па почео да им говори Какб много наплаћују за венчања, опела и крштења, како неуредно^ држаеају богослужења, па чак и о томе како се многи од њих не владају како би требало. — Сазнао саи, рече владика, Да ммоги од вае одлазе разним Удовицама, а то може пораано утицати на паству. Кад он помену удовице, један трбушасти попа пљесну се по челу каб да се изнеиада нечега сетио. Примети то владика, пв после одржаног говора позва тога попа и упита га: — Ти си се, оче, пљеснуо по челу за време мога говора. Запазио сам да си то учинио баш у тренутку када сам говорио о одилажешу свешгеника удовицама. Зашто си то учинио? — Сетио' сам се нечега, пречасни, баш тада. — А чега си се то сетио? — Па ето, сетио сам се где сам заборавио кишобран. СВАЂА МУЖА И ЖЕНЕ Свађа на улици. Један муж грЛи своју жеиу. Не зна се зашто. Али о» свакако има дОбрОГ разлбга шго је грди. Увек муж и* ма доброг разлога да изгрди своју Јкену. Много слушалаца скупило се Око овог брачног пара. Тај круг бива све већи и већи. Они у последњим редовима морају да се пропињу на прсте и да криве вратове. Одједном један од тих последших узвикује: — Гласније! Ми овде ништа ве чујемо. ПОВРАТАК КУТ,И Пред једном кућбм сгоЈи пијан човек и мучИ се Да ОТборИ врата. Никакб, јадник м пвгбди кључем у браву. Најзад Тб примеТи нбћни стражар и Приђе да му Пбмбгне. — Која ти је невоља? —' Ма никако не мбгу да погодим браву. Ја примаКнем кључ, а бна бежи. — Па, побогу брате, није то брава, то је буба-Шваба. ПРВИ ЧОВЕК У једној америкаиској школи учитељ пита ђака: — Кб је био Први човек? — Ђорђе ВашиНгтОн. — Какав Ђорђе ВашингТОн' Како можеш да кажеш такву глупоСТ. — НиЈе то никаква глућост. Вашингтон Је био први у рату, први у миру, први у срцима свих Американаца! — Добрб, каже одобрбвбљени учитељ, али ипак први човек био је Адам. — Хм, ако рачунамо странце! 1 САВРЕМЕНА ПОСЛУГА — Ти примаш, дакле, каплара У кухињи? — ЦЈта да радим, госпођо! Салон још није био спремљен!

и

Страка У УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРДЦИЈА НАШЕГ ЛИСТА ЖЕЛЕ СВИМ СЕОЈИМ ЧИТАОЦИМА РИМОКАТОЛИЧКЕ ВЕРОИСПОВЕСТИ

ВОДЉИКАВО ПРАСЕ

Сигуран пут

— А, кажем ти, пут иоЈим иду Сједињене Америчке Државе исто толико Је сигуран иао пут по коме ја идем.

« _ _ Ревкзоркма

Божићни број нашвг листа изиЈ\и ће 3 јануара 1942 са репрезентативним божи^ним додатком, у савршеној техничкој опреми. Овај број стајаће 3 динара. Моле се ревизсри да бла. зсрсмено резервишу потребан број примерака пошто се лист неће моћи накнадно штампати, као што је то до сада био случај.

Циркус ,/Коалиција"

ХВАЛА ТИ, МАЈКО„ Остарела и изнемогла маЈка моли сина да се ожени. Наваљује на њега, преклиње га, доказује му: — Бићеш Срећан, сине, ако се ожениш! Са својом женом лакше ћеш подносити све невол>е и тегобе у животу. Да једеа Само сува хлеба и лука, па ће ти бити слатко... — Хвала ти, мајко, алн ја в»ше волим само бурека.

КРАТКО, ЈАСНО И ОПАСНО Прозива четии наредник нове регруте: — Аксентије Пујић! — Ја! — Из кога си села? — А! — Јеси писмез? — Да! — Нумера пушие? — Два! — Четири смеие пожарви, шч® се ачиш! — Шта?

ВРАЧАРА И БОКСЕР

Један боксер оде једној ч>®еној врачари да му она каже како ће проћи у борби са својим противником. Врачара гледа у талог црне кафе и кажее — Видим једиу огромну салу и у њој пуно света. У средини боксерски ринг и на њему ви и ваш противник™ Борите се и задајете један другоме ударце_ Публика је одушевљена— Аплаузи._ Ваши пријатељи восе вас на рукамаБоксер је био задовољан овш пророчанством. Ступио је у борбу убеђен да ће победити. И пророчанство се испунило. Другови су га изнели на рукама, али не у триумфу, како је он замишљао, већ онесвешћенбг после нок-аута.

Малн огласи

Изгубљена куповна књижица број 15 8941. Моли са поштенч налазач да свако јутро доноси *лвб на одресу Петар Петровић, Кнез Милетина 5/1У. Књижицу нека задржи као награду.