Бодљикаво прасе
Стоана 2
БОДЉИКАВО ПРАС2
БројО
КРАВА ЈЕ НАША Пошли Лала и његова даа брата у суд, на суђење. Неки БанаНанин их тужио да су му украли краву. Њихов адвокат их саватује путем: — Сад добро пазите шта Кате говорити јер, то да знате, на све што год кажете, морате са заклети... А Лала и браКа у глас: — Не водите ви бриге, госпон фишкал, знамо ми. Ал сам' ако дође до заклетее — крава је наша, то је цигурно... ТЕШКО ПИТАЊЕ т*- /Ламице, пита петогодишњ« девоЧша, је ли истича да нам Бог д?је насушни хлеб? — јчсте, одговара мајка. — к дв нам БожиК-6јт 1 доноси поклоне? -г- И то. — И да рода доноси децу? — Дабоме, дета мојв. — Па што Кв нам онда тати-
Главни уредник: Саетомир Сто|ановнК Уредник за илустрација: ТеоДор Докић. Власник и издавач: Светомир Сто|ановић. Уредништво: Београд, ЈакшиКева 4-а. Штампа: Штампарија »Луч«« Београд.
ГЕШЕФТ ЈЕ ГЕШЕФТ... Првих дана кад су Јевреји у Београду добили >-ута траке, да би се могли распознати, дошао је једнога дана неки Јеврејин са траком у једну кафану на периферији Београда нудећи на продају неку робу. Један гост видећи овог претставника »изабраног народа« опомену власника кафане речима: — Зар не знате да је за брањено Јеврејима да торбаре? — Како забрањено кад има »аусвајс«. — Какав аусваЈс? — Па на руци. Он јв рвкао када је јуче био овде да су им Немци дали ове траке као »аусвајс« да могу трговати са народом. Кад су мало затим избацили Јеврејина из кафане, он је гестикулирајући с врата викао, показују^и на траку: — И, шта је, зар не видиш да имам дозволу за гешефт? НОВА ПОСЛОВИЦА ЊуЈорк, јануара. — За Америку више не важи стара пословица: Где се двојица свађају тре^и се користи, него она: Где се многи свађају ми извлачимо дебљи крај. За ову нову верзију пословице дали су пристанак и Енглези.
стомака.
— Мв што |« ова дигла нос оволико! — Смротица!.. Кројач јој јо начинио блузу
од ланталона њеног мужа, ноЈи Је патио од
За сваки случај
пошта
ПРСДОСТРОЖНОСТ Свукао се рабин, ставио ЦИг линдер на главу, па сишао у дворишто да са сунча. Њагова Сара с« згранула од чуда када га је видала. — Наопако, Шами, зашто си се баш сасвим го свукао? — Видиш, Саро, у дворишту нама никога ,па бих хтоо да се мало сунчам, одговори рабин, — А зашто си онда метнуо на главу цилиндер? — Зиаш, можа да наиђа нако од познатих, па ја рад да му се јавим.
ОЧЕВО ПИСМО
Један Лесковчанин упутио |е сооме сину, ђаку неке стручне школе у Београду, овакво писмо: »Драги сине! Ако си рад чути за здравље, за које смо се много за тебе бринули, ми смо фала Богу здрави као и ти што си свкирапм и много емо оболели. Ја ти са своје стране, као твоЈ
добротвор и родител, шаљои по <ашем Кузману овај стари капут, који сам јуче нов новцат за тебе купио код Ћире Јосифа. Подај га на тарзију у Београд да ти од њега нов скроји, Мајка ти шаље сто динара у мом писму да ја незнам, које Ку ти предати кад будеш дошао на јесен куКи за бербу, да би ол
тих пара имао радовти у туђем свету и да се мало проведеш. Вољени сина! Намој одмах да се трошиш и да се луксузираш, јер си будала као што сам и сам (преврни лист) у младо доба умо ко клам да са напијем. Ако ову стотинарку прочердаш, биКеш прави магарац, а |а остајем Твој отац
НЕ ЗНАЈУ ЗА ШАЛУ Вашингтон, јануара. — На једној конференцији протставника индустрије челика, Рузвелт је одржао велики двочасовни говор, који је заврл<»9 речима: — Тачно је да сам последње две године стално претио ратом силама осовине, али ја сам се само шалио, а нисам мислио озбиљно да ратујем. Међутим ови Јапанци не знају за шалу.
СУЕИШЕ ИСКРЕНОСТИ Г-ђа Илић дошла је разредном старешини свога сина који је врло рђов ђак. Покушала је да осигура професорову протекцију и благонаклоност за свога сина, па ја почела са овим комплиментом: — Знам колико сам вам обавезна за старања око мог сина, г. профасора... јар да нема вас, моЈ син би био највоКи магарац и глупан у целој гимназији!
ОТПЕВАТ.Е Јадна паланчанка имала веома умиљат и леп глас, па су ја у друштвима увек молили да пава. Паланчанка, и ако нешколована, волела је да употребљаиа страна речи. Кад су је једанпут у једном друштву салетели да пева, она одговори: — Добро, певаћу вам, али Ку отпевати свега две катастрофе.
Шта би било чудно: Да избаглица у логору добију добар ручак. Да дуванџијо умасто по пат цигарата дају по три пакла. Да шпакуланти продају испод максимирана цена. Да радио Лондон тврди да су изгубили неколико бродова. Да мондени и монденка прастану да парадирају и гураЈу скиЈа. Да шпакулант посла батина седи на столици баз јастука. логично — Удалита милостињу сиромаху са јадном дрвеном ногом... — Како кад су ти обе ноге здрвве. — Дрвена ја код куКа. НаКу ваљда са три нога иа улицу?
Незгоде рационализације У ЕнглескоЈ се препоручује женама да своЈа костима праве од старих одела своЈих мужева.
НаобаваштаноЈ: — Ваше тврђања да не можате доНи до брашна и кромпира изгледа потпуно невероватно. Кромпир и брашно можета наКи у огромним количинама ако одете на обреновачку пијацу и купита путер. Унутра Кате сугиурно наКи куван и иструган кромпир или измешано брашно. Анонимном чланкописцу: Ваш члвнвк о потреби продаја цигврета нв бонове нвишао је на одличан пријем код непушача. јер би им у том случају пушачи доцјли »на сицер«. Божи Павловићу: — Ваша б*аша масонска комуфпсжа у 5ооградској општини успела вам )а до максимума. Мали брс| грађана ја знао да сте ви ол масона опуномоћени претседник Опшгина градв Београда, а да су се остали ређали само »за опсанити простоту«. Али, заигра мвчча и пред вашим вратима...
&
■с?: & * ^ —г Шта то радиш) — Спремам глогов колац да се наши »пријатељи« не би повампирипи.