Бодљикаво прасе

ћроЈ И

БОДЉИКАВО ПРЛСЕ

Страна 3

лштштШт!

■ II У ■■ I ■ ■ -'«г.1ч .<.. пис.

Недеља, 8 фебруар Жали св чувар зоолошкв баште: Одем пре неки дан у кавез белога медведа, а он се блажено и боговски башкари по оној цичи. Хтедох да видим да ли му је довољна температура па изгадим термометар, а он, досада љубазан и предусретљив према мени, нарогуши се. Скочи на мене, и гре него што сам се снашао истрже ми термометзр и разби га у парам парче. Не знам, брате, откуд то да бели медвед мрзи термометар? Понедељак, 9 фебруар Поледица, па човек само срат што не скрља. У Балканској улици једно коњче се оклизну, паде и болно зарза: сломило ногу. Псује кочијаш а кола са кланице се створише за трен ока. Једна госпођа наишла са синчићем, па кад видела шта се дешава, окрете се детету: — Мико, трчи и телефонирај тати да ћемо за вечеру да имамо говеђе дебрецине, а ја одох да ухватим ред пред касапницом. И потеже жена уз брдо. Уторак, 10 фебруар Сретнем данас мог проту. Нерасположен је и носи нешто испод мишке. Поздрависмо се а он тек окрете: »Остарио сам као свештвт ник а сада почињем да сумњам у мудрост религије. У светоме писму каже: »Ко тебе каменом, ти њега хлебом« и сад замислите да ударим некога овом пројом што добијамо од »Дириса«? Убио бих човека ка месту. Далеко било од нас. И оде човек, вртећи главом. Петак, 13 фебруар Када је петак, и још 13, човек не треба никада да започне неки посао. Био мој пријатељ по унутрашњости да пазари. Кад се вратио одем да га посетим, а он лежи потрбушке на дивану и решава укрштене речи. — Па, шта је било? — питам га ја. — Ништа. Пазарио сам мало прасиће испод руке. — Па колико си добио? — Двадесет и пет. — Толико много! — Ти си једини који се слажеш са мном, а они што су ме млатили кажу да сам добио тако мало само зато што сам нежне конструкције. Субота, 14 фебруар Седимо у бифеу и пијемо а један пријатељ се тужно загледао пред собом. — Сетих се — каже нешто оца синоћ, Бог да му душу прости. Да је жив, поносио би се са мном. — Како то? — Па увек ми је говорио да сам права цепаница, а откако добисмо Централу за огрев, цепаница је ређа него неки генијалан човек.

САВРЕМЕНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА БРИТАНИКА Вавел — човек који никако нома среКе у ратним операцијамв. Дејство — измишљени успех. Дати гарантије некоме — ископати гроб дотичноме. Евакуација — сеоба без икаквог отказа. Идн — прошлогодишњи н овогодишњи рекордер у путовању. Колоније — земље за уносно пласирање лордовског капитала. »Кинг Џорџ« — види »Пренс оф Велс«. Лорд — човек који даје пример како се секу купони и примају дивиденде од 500%. »Пренс оф Велс« — бојни брод који је отишао у госте код Нептуна, бога мора. Черчил — најве^и заводник света, који је завео и упропастио веки број лаковерних малих народа. АМЕРИЧКИ ВРХОВНИ САВЕТ ПОЗВАО ХИТНО ГРЕТУ ГАРБО Вашингтон, фебруара. Врховни војни савет састао се у данашњој седници и пошто није био у могућности да реши тугаљива питања Маниле и пацифичких острва, то је хитно позвана Грета Гарбо која је одмах долетела авионом дирекгно из Холивуда. На ову идеју дошао је један амерички министар филмски магнат, сећајући се да је једном Грета Гарбо извукла његово филмско предузе^е из кризе.

Чудновати кактус

Глуви Енглез

Среда, 11 фебруар Седим у биоскопу а две дамице ћеретају поред мене. »Замисли, каже једна, како је данас тешко доћи до свилених чарапа. Одем код једног трговца, младог, симпатичног човека, а он рече: — Обуците панталсне. То многе жено раде. — То обуците ви, љутнух се ја, а он, безобразник. насмеши се па одговори: А, не, госпзђице, за свилеие чарапе ја радим обратно«. Четвртак, 12 фебруар Сретнем једног пријатеља, ружног као мајмун. А са њим дама. лепа као уписана. Позовем га на страну и упитам: — Нашта, бре, увати ову лепотицу? — На мушксст. — Како на мушкост? — Па тако. Имам код кусакривено |ош јгд 'о по гб свиње и двадесетак к;:лз пршуте.

— .. . Молим ? Шта иажете ?

КЈубишев. — У вези са вешћу да се тице селице кре^у ка северу, што је си^ гуран знак скорог проле&а, војни паралажа Лозовски је изјавио: »Па и ми се, као тице селице, због пролећа слремамо на селидбу. Само — оне се селе на север, а ми — мало даље — на Исток. Рио де Жанеиро. — Специјални дописник »Рајтера« јавља: »Код становништва јужноамеричких држава констатовао се последњих дана велики оптимизам. Музика свира на све стране и прангије пуцају као да је неки државни празник. Запитан од новинара за разлоге тог расположења, један угледан аргентински политичар је изјавио: »Како да се не радујемо кад нас америчка и енглеска штампа све мање хвали. Изгледа да смо, хвала Богу, престали да будемо центао њихове пажње и нежности.« »ВОРЛД РЕВ?У« СЕ ЉУТМ ШТО СЕ У ПОЛИТИКУ МЕ ШАЈУ ЉУДИ КОЈИ САМО НА »ДЕРБИ-У« ИМАЈУ УСПЕХА Лондон, фебруара. — После седнице енглеске впаде у јавности је дсшло до великих разочарења. Многи листови пуни су написа против генерала који се нз разумеју у војничким вештинама и политичара који само имају успеха на »Деоби-у«. Часопис »Ворпд Ревју« почастио је Јеврејина Гринвуда и Атлија, министре у Черчиловој влзди. личностима достојних демократија. Овај часопис пре псручује енглеском народу, 1 "^што му иначп доуго ни , ила нз прзостаје, да окре-

не главу Сједињеним Америчким Државама, а Индија. Малаја, Борнео, Суматоа и остала острва у Пацифику да окрену главу сунцу које се рађа на Истоку. Са душом ових народа нека раде шта им је воља, јер Енглезе је интересовао само њихов цинк, бакар, петрслеј и остале опипљиве ствари. ЗАХВАЛНОСТ РАТНИХ ФАБРИКАНАТА РУЗВЕЛТУ Њујорк-Тајмс јавља да су амерички ратни фабриканти одржали у Њујорку конференцију. Са конференције послат је овај поздравни телеграм Рузвелту: — Господине претседниче, најлепше вам захваљујемо, што сте нас спасли од пропасти. Остали смо без посла и претила је опасност да сасвим пропаднемо. Али благодарећи вашој увиђавности и племенитости према нашем интересу, ви сте Америку увукли у рат и на тај начин дали сте нам посла и омогуКипи нам да радимо и да зарадимо и ми неки долар за хлеб наш насушни. У име захвалности изабрали смо вас за вечитог почасног претседника нашег Савеза америчких ратних фабриканата. ЗНА, АЛ' НЕЋЕ Према писању »Дв|ли Хералда«, Рузвелт разуме свој посао Само још остаје да се констатује, шта је он да ли политичкн шустер или пекар. Главни уредник: Светомир СтојановиК Уредник за илустрације: Теодор Дони*. Власник и издавач: Светомир Стојановић. Тел. бр. 25-592. Штампа: Штампарија »Луч«, Бееоград.