Бодљикаво прасе

Страке 8

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

^БјзоЈ_1^_

Равајло продаје јевтимо јаја

шапЕ ^бг/ШЈ&Ж. врааом

❖❖ Једвн млвди куКевлвсник улвзи без душе у квнцелврију једног осигуравајуКег друиггвв и још с вратв виче: — Молим ввс да ми брзо осигурвте куку— брзо... Онв век гори1 "*>♦> — Пв квкву бисте девојку желепиТ пита наводвџикв момкв. — Треба да буде лепв, богата, скромнв, чисте прошлости, добрв домаКица, дв— Таква девојка, само ако |в луда, поКи Ке за вас. — Не мври, нвка буде и луда, то не смета. ❖❖ Једна млвдв госпођа жели дв је прегледв леквр слецијалиств. Улази у кабину, брзо се свлвчи и квже: — Молим ввс, г. докторе, да видите шта ми је. — То вам ни поред најбољо вољо не могу реКи, |ер ја сам вдвокет. Леквр |е јодчн спрат више. ❖ ❖ — Когв трвжитеТ — Дошво свм да ввм штиму}ем клввир. — Ја вас нисвм звала! — Знам, али лослвли су ме ваши суседи. ❖❖ — Штв Ке реКи ваш отвц ако чује дв сте ухвпшени? питв адвоквт свогв клијентв. — Не знам. Можете га упитати, он је у треКо) Келији до мене. ❖❖ — Твоје ципеле страшно шкрипе, а по старом веровању само оне ципеле шкрипе које нису плаКене. _• — Којештв! Онда би и мо) шешир шкрипво. ❖❖ Врвтилв се снаха куКи из позоришта. Свокрва, видеКи је свму, упитв Је звчуђено: — А, где ти јо муж, кКори? — Остао је у позоришту. Тако Је слатко спввво, дв ми јо би>>о жво л» гв пробудим.

Н А С Н 0!

V

мерчип: — Драги приЈвтељу, пошто си толико ватроно желсо да браниш ево|у земљу, ето, сада ти пружам могуКност...

Адвокат: — Дв вас суд не би исувише строго осудио, потребно јв да ввс огласимо за лудог. КлиЈент: — Не, на то не пристајем. Ја свм увек био, в и данас сам душевно здрав. Адвоквт: — Човече! 3-»р не схввтвте тежину ситувције! Будите паметни и допустите да вас ■■рогласимо лудим. ❖❖ Лвкар: — То од чега ви патите прилично ме забрињуЈе. То |« хронично зло, које вам убиЈа сваку вољу за живот. ПациЈент (стављаЈуКи прст н« уста): — Пст1 Лакше, докторе, онв седи у претсобљу!

Дошлв сељвнкв на пазар, пошто Је покуповала све ствари за куКу свратила и код дуванџија да купи мало дуввн<Ј. — ХоКеш ли Свву или Зету? — Свво ми не пуше, а зета номам, него сам хтела за Николу. ❖❖ — Господин ми Је наредио да ввм кажем да ниЈе код куКе. — Онда реците господину, да Ја нисам ни долазио. ❖❖ — Шта мислите о речимв г. попе, дв Је боље дати него узоти. — Мислим да је он говорио о рицинусу.

Женв: — ЖвлиКеш ти Још за мном. Ако умрем никвда више неКеш наКи овакву жену1 Муж: — Хвала Богу, то ми је Још једина утеха. ❖❖ Чувени професор медицине зове своју дугогодишњу служавку: — Анв, ви Сте веК дввдесет година код мене... — Јесте, господине професоре. — Ви сте били вредни и поштени и зато заслужујете награду... — Ах, ви сте сувише добри... — Стога, први бакцил који будем пронашао, носиКе ваше име. /

шалЕ БРааом

— Ако одмах не платитв, каже претеКим гласом келнер господину који нема новаца да плати цех, — позваКу жандарма. — Па зовите га ако мислите да Ке он хтети да плвти за мене. ❖❖ — Господине Перо, Јуче са из ввшег стана чуо страшан лом. Нешто сте се, ваљда, свађали са женом? — Да, целу ноК смо се расправљали. Замислите, увртела себи у главу да за прославу наше златне свадбе треба да позове сву своју родбину на вечеру! — А кад прослављате своЈу златну сввдбу? — Кроз петнаест година. ❖❖ У редакцији листа упада д» ректор менажерије и протестује: — У вашем јучерашњем извештају стоји да је мој змиски цар дуг седам метара, а он има равно осам и по. — Жао ми је, одговори уредник, али јуче смо имали исувише материјвлв па смо морали сваку ствар по мало да скратимо. ❖❖ — Зашто се тако нервира и виче наш нови оперски певач? — Звто што је нв претстави дсбио свегв пет венвца. — Па зар му то није довољио? — Не, али он је наручио и платио пет. ❖❖ Госпођа: — Здр опет тражите повишицу плате, а повисила свм вам је прошлог месеца! Дадиља: — Да, госпођо, ати од јуче је поскупило млеко. ❖❖ Лекар: — Имвли сте среКу да ?аш к мени дођете, јер ја имад« нпјбољи лек за вас. Пацијент: — Чуди ме да сте тако брзо могли да поставите сиЈагнозу? Лекар: — Квко да не поставим, кад ја од те болести патим дотнаест гомина.