Бодљикаво прасе

Страна 4

БОДЉИКАОО ПРАСЕ

Бро)

А Н Е Г БИСМАРК И ЖЕНЕ Гвоздени канцелар Бизмарк није баш имао најласкавијо мишљан>а о женама којо се мешају у мушкв послове. Једна увређена поборница женског правз ласа му зато рече у Једном друштву: — Екселенцијо, када бисте ви били мој муж, ја бих са отровала| — Госпођо — одговори мирно канцелар — када бисте <>и били моја жена, ја бих се сам стровао! БАЛЗАК И БЕРБЕРИН Између романсијера Залзака и његовог берберина води се опај разговор новембра 4 839 гздине: — Шта је вама па сте тчко збуњени? упита га Балзак. — Чуо сам из најпоуздлниЈзг извора да кв после Нове Године пропасти свет. Другог фебоуара поцркаКе животиње, а ччтвргог поумираКе сви људи... — То је страшно! — узвикну Балзак. А ко Ке мене обрчјати треКвг фебруара. ВОЛИ МУШКАРЦЕ Један енглески дипломата на шведском двору, у времв краљицв Кристине, упита једном »ладарку: — Говори се, Ваше Вепичанство, да ви страшно мрзите мушкарце. Јв ли то тачно? — Напротив, )а их вопим. Ај'и

Моцарт 1 Поводом прославе Моцарта у Паризу, приликом |едне вечере подигао јв неко чашу у част творца „Дон Жуана". — „Нека живи МоцартГ викали су сви присутни. „Мир, мир", прошапута увређено Росини, „боље да пи)емо у наше здравље. Моцарт Ке и онако живети дуже од насГ поклон Гроф Пар, ађутант царев, путовао је по Оријенту са Фрањом Јосифом I. У јадног Арапа опазио Је врло лепог дората, којег је хтео да купи. Посредством тумача запита Арапина, да ли хоКе да му прода овог коња. Арапин заврти главом, а тада приђе грофу Пару и поклони му коња. Пар се захвали, извади новчаник и поклони Арапину један дукат од десет круна. Преко тумача објасни Арапину да по слици на дукату може прспознати његовог цара. Арапин прими дукат, приближи га очима и опет преко тумача саопшти грофу: — МоЈе очи су слабе; господине, |а нажалост не могу да препознам лик твога цара. Можда имаш Једну веКу слику? Тада извади гроф Пар Један дукат од двадесет круна и пружи Арапииу. ОваЈ опет принесе дукат ближе очима и рече задовољно: — Сада, господине, могу да препознам твога цара врло добро. ЉУБОМОРА ЈЕ СПОСОБНА НА СВЕ У Једном селу у Протекторату одгризао Је један сељак из љубоморе својој варшици нос Паг,

А о Т Е знате ли зашто их волим? Не зато што су мушкарци, него зато што нису жене. ДИМА И ИЗВРШИТЕЉИ Александор Дима је вечито натезао са дуговима и извршитељима. Једног дана код ч.ога упаде један судски чинооник са ренима: — Господине, молим вас, за прилог од 15 франака да сахранимо Једног сиромашног изаршитеља. — Са наЈвеКим задовољством — одговори Дима. — Ево вам 30 франака па сахраните одмах два извршитеља. « КАВАЉЕРСТВО Пред Једном концертном двораном у Лондону срела је нека дама славног пијанисту Падеревског. — За данашњи концерт распродане су све карте, рекла је дама. Да ли бисте ви могли да ми уступите какво место, пошто Је дворана потпуно распродата. — Располажем Једним јединим седиштем, Миледи, одговори јоЈ славни пиЈаниста, Ако будете задовољни, Ја Ку да вјм га уступим. — С нарочитим задовољством примам вашу понуду. А где је то место? — За клавиром, Милвди, одговори Падеревски.

! ВЕСТИ I Росини I месеци тамнице ко)е )е он добио за то, били су му сигурно довољни да свари тај лакоми залога). И после тога не мора да се чуди, ако га његова бивша вереница неКв више да помириШвм> У ЗЕМЉИ „НЕОГРАНИЧЕНИХ" МОГУЋНОСТИ То се десило у С.А.Д. Жена једног судије у Бостону предложила је да њен муж, који се бави бракоразводним процесима, изрекне пресуду њеној бракоразводно) тужби, ко)у је она подигла протио њега због његове бруталности. Имао )е најбољу прилику да докаже да ли )е заиста обЈективан правник. Судија заслужује највеКе сажаљење. Ако разведе брак, биКе од друштва проглашен за бруталног чов-ека. Ако одбије развод, страдаКе његов глас непристрасног судиЈе. Онда може само Још да дође у обзир као судиЈа Врховног рузвелтовог суда. Можда му његова жена хоКе само да помогне у то) кариЈери? ЗАСЛУЖЕНА ПОСВЕТА Недавно Је Тристана Беонара посетио неки његов поштовалац, коЈи Је након неколико уподних комплимената извадио из џвпа примврак наЈновијв Берчарове књиге и замолио Са за .Јуограм и посвету. Тристан Бернард отвори прву страницу, извади налив перо и запита посетиоца: — А колико вам је година, господине? , — Двадесет и пет. Тристан се осмехну и <аписа: — „Господину Н... мом полубрату по годинама — Гристан Б«Р«ард."

— Госпсђо, молим вас литар млека за мо|у бебу! АСОЦИЈАЦИЈА

(Ч»СК

— Персо, да ли Је истина да се брусхалтери не могу више добити! ДОБАРСТАНАР_

— Жано, телефонираЈте по ватрогасце. Уморна сам па бнж п«ш ц» ме одме су у 1феаот_

— Узми, Пер ице рицинус. Видиш како Ј« тата добар па пиЈе кафу без мрште ња.

— Сипао сам и сувише вруће воде, газдзрице, па јо сада враћам натраг.

— Колико стаЈе ова кокошка, Мари)а1 — 80 динара, плус 20 динара за роман коЈи сам читала док сам чекала на ред, плус 10 динара, |ер сам на забрањеном месту претрчала улицу.

Св. Петар: Ви сте, дакле, умрли у реду за чекање! Добро, станите у ред позади! ПОСЛЕДИЦА ЖЕНСКЕ ТАШТИНЕ