Бодљикаво прасе

Страна 6

БОДЉИКЛВО ПРАСЕ

Број Т*

н

ш

и

љ

д и

и

н

ш

и

н

в

и

„ПИТАЈ МЕ НЕШТО ДРУГО"« Пред станицом стоји млад жандарм. Чува своју „ленију", испрсио се и строго посматра пролазнике. У томе му прилази један Лала. — Молићу лепо — вели он, скидајући шубару са главе — да ли је овде сокак српског војводе Поцерца Милоша? — Милоша Поцерца? — прену се жандарм, па, се загледа строго у лалу. Овај претрну, па чисто бојажљиво понови: — Да, Милоша Поцерца, — У, мајку му, баш ми је позната та улица — вајка се жандарм. Знам да је овде у комшилуку. Пошто је подуже размишљао, он одговори: — Е, баш не могу да ви кажем ди је то, али питајте нешто друго... Лала се чисто љутну п» р-ече: — Зашто би вас друго питао, кад мени баш тај сокак треба.. — Знате, хоку да видим да ли сам све заборавио — вели му жандарм. Баш пре неки дан сам полагао жандармски испит и све сам улице лепо знао, ал' како заборавих тог Милоша. Зато ми је криво па бих хтео да видим да ли сам све заборавио. МЕЂУ БАКиИЛИМА

— Изгледате болесни. — Да, изгледа да сам наишао на таблету неког лека. ОТВОРИО БАНКУ — Много добро наши људи, много добро, прича Гале, кад је отишао на вилајет. Ете, Ђоле, има народна кујна; Мита станао голем трговац — бакалин; Трајко има две фуруне и много ишчије; Доксим искочио предузимач. — А Зариф? — И Зариф много добра направио. Отворио банку. — Леле, отворио банку? — Отворио. Са калауз, МУСТРА Дошао један човек у кафану и затражио мустру од ракије, па ако му се свиди, да купи већу количину. Кафеџија само упр« прстом према једном столу испод којега је лежао трештен пијан један човек и одговори: — Ето, то ти је мустра од моје ракије! САМО ОТМЕНО....

СВЕ ПО РЕДУ, — Мошо, квже Сара своме мужу, ја ћу ти ускоро умрети. Сети се после моје смрти да си имао верну жену и да... — Прво ти умри, Саро, па ћемо онда дал*в да разговарамо.

— Не мљацкаЈте децо. То није лристојно.

— Шта радиш ти ту, Перице) — Ето, мама, борим се са искушењем. СЛЕПАЦ И ЂОПАОКО Два просјака, од којих један слеп, а други Копав, иду кроз варош и просе. У једној куКи даду им једну чинију јела. Прво су се посвађали око тога коме од њих припада порција јзла, па су потом ипак дошли до споразума на овај интересантан начин: има да једу обојица из чиније, али ниједан не сме да узме већи залогај од другога. Онај ко буде прекршио погодбу има да добије два добра шамара. Пошто су се тако погодили, седну они да једу, После неколико тренутака, слепац остлви своју кашику и опали Копавку два шамара из све снаге. — Ти си луд! повика Копавко, ван себе од шамара који је добио. — Нисам ни најмање луд! одговори му слепац. Ја сам те казнио због твоје неискрености. Доказ да моји залогаји нису били већи од твојих је у томе што од тебе нисам добио два уговорена шамара! Ако су, пак, моји залогаји били мањи од твојих, то је зато што су твоЈи били већи од мојих! Значи, преварио си ме, и сасвим заслужио оба шамара!

— Од како су максимирали цене живини, овај наш мали Је лостао страшно уображсн! БРЗА ОДЛУКА Чим Је Рајко ожалио своЈу поко ) н У домаћицу, одлучио св да се по други пут ожени и почео да мерка девојку у селу. У комшилуку биле су две сестре, једна од двадесет и пет година, а друга од осамнаест. Отишао Рајко код попа да се посаветује и рече му да мисли узети за жену старију сестру: — Слушај, Рајко, за десет година теби ке бити педесет и пет, а Мари тридесет пет. Промисли добро. После краКег размишљања одговори РаЈко: — Право имате, узећу ону мла^уЈ

БРАЧНА ИДИЛА Пред једног млади^а истрча из Једне капије нека жена сва рашчупана и замоли га да уђе у њен стан и истера неког лопова, који је ушао и више није хтео да оде. Младић се поузда у своју снагу и упаде у собу, где затече лопова како мирно :еди и пије кафу. — Напоље! викну младић на њега. Видећи да не може речима да се објасни са тим човеком, младић навали на њега, али и онај је био снажан и младић убрзо изађе поцелан и са великим модрицама. Жена га је чекала и упитала: — Јесте ли га добро истукли? — Нисам. Видите да је он мене више истукао, одговори он показујући своЈе одело. — Штета, а ја сам хтела да га научим памети. — Лопова? — Али то није лопов, то је мој муж... Знате, ја нисам доста снажна да се обрачунам с њим, па сам рачунала на вашу снагу.

ЈАНАЋКОВО ПИСМО Љско&аи,

Христос рипнаја, Ваистину рипнаја! А кој бре не би рипнаја, кад види какав се калабал'к напраји. Рипнаја је од муку да не гледа ову бруку и рсзил'к. Сви си одоше на куде Ироди и Кајафе подигоше си ћепенак и тргују. Сас фењер кад би тражија не би мог'о да си нађеш једну која си неје отворила болту. Обрнуја се свет наопачке па тој ти је. Човеци си обукују жипони и килоте а гушодавке и трепетл>ике, овеја наше Геновеве обукују мушке дреје. Па ги је и тој помалко па су оне постале човеци. Пуше си тутун, пију си шприцери и тепају се

— Па, забога, господо. Ја »дох у варош Јер су данас тамо гослођице гуске на великоЈ ценн!

НАШЛА ВРЕЋА ЗАКРПУ — Г. прото, Ја хоКу да се растанем од мужа. — Лако је ре^и хоћу, али знате ли ви шта то значи и зашто хоћете? — Много пије. Увек је пијан и потпуно неспособан за сваки рад. — Добро, али мени се ваш муж жалио на вас да исто тако пијете. — Не кажем да ниЈе тако, али нда не би смео он да пије, јер допусти^ете, г. прото, неко у кући мора да буде трезан. НАПЛАТИО Муштерија: Колико стаје овај шешир? Трговац: Сто четрдесет динара. Муштерија (који не чује најбоље): Шта? Сто осамдесет динара? Трговац: Не, него само сто и шесдесет. У ЗООЛОШКОМ ВРТУ Повела баба Перицу и Милицу у нови Зоолошки врт да гле дају животиње. Показивала им тако редом: — Ово је, децо, лав, цар свију животиња. Ово је тигар, најкрволочнија зверка. Ово је тета Лија, а ово су овде курјаци, што једу јагањце. Кад су дошли до роде, баба и ту поче да објашњава: — Ово је, децо, рода што доноси бебе. И тебе је Милице, донела, кад си била мала. На то Перица повуче мало Милицу у страну и шапне јој: — Хоћемо ли да јој кажемо истииу или да је оставимо да умре у заблуди?

ЖЕНА ЈЕ КАО ЗЛА ПАРА1 Удаје се једна жена која Је пре рата имала доста авантура у животу. Свет говори о томе и чуде се да онај ко је узима неКе да размисли шта ради. — Нимојте се чудити... рече једном приликом Један господин, кад се о томе повела реч у друштву. Жена, као ова, то је као фалсификовани динар који иде из руке у руку, док не дође до неке будале који Ке га сачувати!... сас човеци, а већ за зборење они си воде прву реч а мужи си ћуте и гутају кнедле. Тој се вика савремен брак, а да те јагуриде питујеш шта си знају, видеја би оно наше старовремено: Споља гладац, а изнутра јадац. Не уме да зготве јанију и червиш ћуфте, а за татлије и гурабије не смеш ни да поменеш. Ни јајци бре неће да офарбају, а овам не може да се спије од њиову галаму и зборење. И деца су с'г поубава. У школу си неће да оду, занат ги неје отмен, а за работење немају си време. Ич си не знају какој буздовани, ама опет не можеш од њи да дођеш ка реч. С'г се деца смеју на куде татка и тепају сас мајку, ама то му је с'г савремено. Такој мора да бидне, кад је пошашавеја овеја гурави народ па си од бес не знаје шта работи. Одио сам јучер по сокаци кад испред мен' извија се једно девојченце, уфати нека милина па, а по њума. Кратка сукњица па се виде краци до половине бутину, а кад сам гу пришеја, лице јој какој кантрофил на лецедерски колачи или какој се с'г збори, лице јој какој мисирска баба. Све ранфла до ранфлу, какој армуника. — Фуј бре, сојтаријо једна, зар се не срамујеш од голотињу место да си одеш на гробље и бираш место, а ти фаћаш по сокаци — зборим гу ја, а она ми вика: А што си полетија, завзеку. Мислеја си да је девојченце па ће је превариш на жут шекер. Мање си с'г знају бабе него девојчики. Ето с'г си знајете зашто је Ристос рипнаја и због зашто је почело рипање на куде свет. Срећан ви празник и Бог зна како ваш Јанаћко.

Залилимоа .

лшли

разговор преко радио