Бодљикаво прасе

Ш а р е КРОЗ ДЕЛА НАШИХ ХУМОРИСТА Вођ-а краа 7>тр&$>

Н

КАЛЕМЕГДАН ГЕОГРАФИЈА Калемвгдан се двли на Валики и Мали Калемегдан. НајвеКи »ис ка Ввликом Калемвгдану |« споменик „Побвдник", а на Малом торањ црк»в „Ружица". Нвкада јв Калвмвгдан био обрастао густом шумом, у којој су св налазила лвгла комараца и лубвника. Шуму јв искрчила Општина, љубавникв )• истребила санитетска полици|а, а комарци еу на интврввнцију Друштва за заштиту животиња остали и дап.в живи и здрави. Калвмегдан со налази на раскрсници многих значаЈних путева. Међу осталим туда пролазе и два пута за вечност: железнички крак за кланицу и трамвај бр. 7 за Ново Гробље. ХИДРОГРАФИЈА Код Калемегдана са састају Сава и Дунав. Љубавни парови исто тако. Кроз Мали Калемегдан протиче Калемегданска река. Она извире из општинског водовода и улива се у канализацију. Калемегданско језеро је најкудљивијв језеро на свету. Дешава се да у њему по неколико месеци нема ни капи воде. ИСТОРИЈА Око Калемегдана тукла су се многа племена: Хуни, Авари, Римљани, Турци, Мађари и други освајачи. Историја није могла ни до данас да утврди зашто су ев ова племена отимела о Калемегдан када на њему рниј« није било прихода од општинских такса на столице ни примамљивих гопих епомвника, ни живописних гувернанта, ни радио-концерата, ни бесплатних курсева страних језика, ни терасе нити ма каквих других •>. јеката који би служили као парола при општинским изборима. Турци су га називали „ФиКирбајир" тј. брег за размишљање. Калемегдан би ое према данашњим потребама пре могао назвати м Кибиц бајир". После Турака Калемегдан је пао у руке Србима а после тога разним општинским управама. САДАШЊЕ БОРБЕ НА КАЛЕМЕГДАНУ На Калемегдану ни данас не влада мир. У року ОД двадесет и четири часа њега осавјају и напуштају многи господари. Рано ујутру Калемегдан заузимају стопу по стопу трупв пензионера. Пребацују се лагано један по један, и заузимају одмах бусије на клупама. У њиховим рукма убрзо сева ватра од запаљених цигарета и Калемегдан се постепено завија у дим од „Ибра" и „Зете". Око десет сати њихов положај гостаје угрожен. На Калемегдан наступају гувернанскв колоне са борним колицама разних димензија у којима спокојно еисају цуцле младе јуришке трупе. У* снсро кроз јутарњи ваздух калемегдански почињу да Ф И )У Ч У л °пте свију калибара. Батаљони млађе снаге јуришају на бедеме песка, 1+еустрашиве копају ровове утвр^ују се и картечима песка почињу засипати клупв на који- (

мл св још држв треКе-позивскв трупе пензионера. После кратке битке пензионери из|ављу]у нвутралност али им то наравно ништа не помаже. Пре подне навала на Калемегдан са свију страна, најопасније освајачкв силе: злогласне помодарке наоружане оштрим маникираним ноктима и ватреним погладима. Он« освајају на јуриш Обезоружане жртве своја воде право у ккафанв гдв побеђени плаКају цех. Победитељке »уку својв жртве чак до своје куКе а врло чвсто их одвуку и пред сам олтар. За време ручка руље јуришају на празне клупе и заузимају их уз музику сопствених црева. Око три сата по подне нова навала пензионера и гувернан ских екипа. После шест сати на Калемегдану марширају чиновничке колоне свију категорија. Од једном почињу да грме протести, треште решења, грувају жалбе, фијучу параграфи, пуцају ставови, тачке и алинеје. Кад падне ноК на Кал-вмегдан насрну одасвуд комарци и љубавници, Настане онда међу њима огорчена борба. Комарци бесомучно нападају у густим ројевима, боду по љубавничким образима у колико ови нису заштиКени пољупцима, пецају по женском врату и грудима, ако еу ови положаји случајно откривени, пужају се неустрашиво уз свилене чарепе а многи заслепљени комарац нађе и смрт на женским ногама. Љубавници одолевају машуКи нејпре главама, затим рукама, најзад и рукама и ногама док их не обузме бес те почну само ееби ударати шамаре. Љута битка се завршава потпуним поразом љубавника, који крвави и отечени одлазе да видају ране а комарци победоносно остају господари калемегданске ноКи. Брандим

БОДЉ ИКАВО ПРАГ* а < -Љ кЖала. шалЕ ^белшџхк. БРааом — Зашто сте иетупили из »егвтариЈанског удружења. — Најурили су ме, )ер сам јвдном члану рекао да је во :: Он: Знате, Олгице, ја умем да погађам мисли. Она: Није могуКно? Зашто онда седите на другом крају отомана? н

Господин Тасино брашно

Мајка: Зашто ниеи рекао да је девојка разбила вазу? Син: Она ме је подмитила да Кутим. Мајка: Подмитила? Син: ОбоКала је да ме неКе умивати три дана.

— Па зар ви удајетв Керку за еина свог највеКег непријатеља?! — То је једини начин да му ее осветим. — Како је еладак твој мали, личи на оца1 — Полаку говори, молим те, да не чује мој муж.

— Ово мало рада у башти подмпадиће те за десет година)

— Господкне, јеете ли хтели да будете пробуђеии у еедам или у осам чаеова! — О, господине! Ја еам рекао у шеет часова. А колико је садв! — Деает чаеова, господине. ♦♦ Жена: Гле, Јово, у новинама стоји да Ке се повисити царина на гласио-опорнико! Муж: Па то се тебв тиче... ♦♦ У једном авиону пилот запалио цигарету. Ј«дан путник му ре<-е: — Мислио сам да је опасно пушити у авиону? — Шта св мене тиче опасноет? О^ибно је умрла моја јадна Ружица, Ја не марим више за свој живот. ♦♦ Лопов: Ваш портфељ? Пролазник: Извините! Преварили сте се! Ја сам министар бзз портфеља!... ♦♦ — Кажем вам, ја еам газда у овој куКи. — Значи да је ваша супруга спуовала...

купуЈе

Господин Таса (е Још држвК чо»вк, коЈи много полаже на се бв. У»ек влвгантан, избријан дотеран, он Је познат не само кругу своЈих колега, адвоката ввК и код многих граЈ)вна прв етоиицв. Та њвгова акуратност елвганција била Је повод за вр ло честе сукобе, и размирице из међу њега и његове боље поло вине госпо^а Тинкв, Изгубио ј он код ње свако поверење, веК ташта, гогспа Ринка, сваки дан је говорила: »Да каже, »ала да му Је име Таса, не бих му »в ровала. Море, чим су њему очи на врх главе!...« Сасвим природно да у једној таквој атмосфери нвповерења није могло проКи без еумњиче ња са обе стране и разних еукоба, који се никако нису могли ликвидирати. Госпа Тинка је ушивала Таси чешаљ белога лука 5 капут, баш онда, када се он нај више дотеривао, па је, јадан, на пола километра б'здио као ашчиске пихтије. Ташта му је, свако јутро, док он још спава, претресивала све џепове, мирисала поједине делове и трудила се да пронађе неку женску длаку или ма који корпус деликти. Била се у том извежбала у толикој мери да Је била за Тасу страх и трепет. А и он се светио. Тако је једно вече, када је ташта лежала од реуматизма, довео неке пријатеље у куКу и ту се пило певало до ујутру. Када га је жена упитала шта то значи, он је одговорио: »Када змаЈ, коЈи мучи евоје жртве, спава, робови се веселе...« Није чудо, да. гоеподин Таса није могао да врдне. А врдање му је била највеКе страст. Оно, врдао |е, али тешко и као преко препона. Кад год му је теко нешто успело, он је говорио: »Ја предрибловах оне моје крокодиле...« Таси је одавно била замакла за око госпођица Олга, дактилографкиња код Једног његовог колеге, али у Београду нија емео да врдне. Дању контрола удружених снага своЈе таште госпа Даринке из милоште назване Ринке и супруге Тинке, а ноНу због »аусвајса«, зато је смишљао план да врдне негде на пут. Најзад му се указа прилика да оде и набави брешно. Она његова два змаја не би га пустила ни тада, да није ушло у моду де цео

свет скупља резерве, па и госпон Тасина куНа није смела да изостане. Тако Таса оде у Пожаревац. Управо, он је пошао од куКв са куфером и д»а џака, али умвсто иа станицу, он оде код јвднога свога приЈатеља нежење, који му Је оставио кључ од стана за ВЈЈеме док се буде бавив на путу. Седео тако Таеа у овом стану а сваки дан долазила и Олгица. За сваки случај господин Твеа се пријавио у овом лривременом стану. Све је био удееио па чак је нашао и сељака коЈи Ке му донети џак брашиа. Јес' да је четири банке кило и то са мекињ9ма, али овај провод вреди и више. Каде је прошло три дана, Таса узе фијакер и крену куКи. Наравно, са брашном, једном гуском и 100 комада јаја. Сва му је то Олгица лепо спаковала и удесила да ни Шерлок Холмс не би могао да утврди да то сг.е не потиче баш из Пожаревца. Све је предвидео господин Таса, само није могао предвицети да Ке га његови чекати на сгаиици. Стигне он лепо куКи, а кад тамо врата закључана. Звони он, звони али нико не отвере врета. Седео он тако читав сат, али му се, напослетку досади и он остави ствери код госпа Зоре, прво комшике, па оде у кафану. Када се, пред вече вратио куКи, па приђе жени да је пољуби и ташти довикну: — Љубим руку мама! — Љубили те ђаволи да Бог да — одговори она набусито. Жена га дочека још горе. Одгурну га и дрекну: — Иди тамо где си се љубио ова три дена. — Шта вам је, ако Бога знате?.. ишчуђава се Таеа, а све му нешто хладно око срца. — Зар се ја толико мучио на путу, а ви ме тако дочекујете поче он, ели га жена прекиде: — А којим је возом допутовео господин? — Пе пожеревачким, Тино душо, којим би другим могао доКи — одговара Таса нежно. — Само без интимности, молим — добаци му жена јетко, па продужи: — У колико је сати стигао твој воз? — Па данас, у подне, око један — одговара Таса а веК »се-

пеоац

— Шта Ке ти везу! — Покварио ми се будилник.

У дуКану. Једна жена рукавице. — Знате, кед добро резмислим боље да узмем црне рукавице, мој јадни муж је тешко болестан! ♦♦ Мала Љубица на вашару. У шатри жене с брадом... — Добро, татице, а сада ме води да видим човека без браде! ♦♦ Мајке: Перице, немој јести јабуке, оне су шкодљиае. Перица: Зашто шкодљиве. Кад год сам их се добро изјео, нисем по осам дана морао да идем у , школу.

Ка да нешто није у реду. — Ала лаже, као енглез — упаде таште. Зар те није срамота! И ти си тумач закона, правозаступник. Кривозаступник си ти и пропалица. Последњи пожаревачки воз дошао је, мој кцзсни зете, јуче, а ти ниси био у њему... Таса покуша де се превда, да објашњеве али му то није помогло. Прво, био је у мањини, а друго, пожаревачки воз је покварио цео план. Шта је даље било са Јадним господин Тасом неКемо износити, вли је чињеница да ја господин Таса адвокет одлежао три дана и када Је први пут дошао у канцеларију, пита ге ортак Стојан: — Шта је то с тобом, побратиме? Као да идеш са Косова^ — Још горе, побретиме! Идем — Персо, пожрри се. Нош воз, из моје фурунџинице. Умешен

полази кроз 24 сата.

сам као хлеба и то без квасца.