Бодљикаво прасе

Стрднд 8

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Број 22

Равајло и пролеће

ВИДИ,КАКО ЈЕОВО КРУПИО.

• У 1Г> • .I 1 '' »5 о * • ч ?. «г... о- ,, -' •• *> ' «

■» *Г».Ј ј , о ч> —■ . • 1-<Ох/>5 / <^> •>■*' ^ о° ^ е»/ ° • *.» "• ''ЛОО^ О о 0

БАР Т.Е БРЖЕ... Вашиигтон, апрнлв. — По(одом ст«*љв1ка вмвричког ввЈдухопло!етва под команду Миниетврствд мориврице, Нокс јв и1Јаио: — Оао (• још јвдви добар потва ка саршатку наши« мука. Како |а нвшв слвана морнарица под мојом комвндом миого дожиавла то спм рвшио да угмвм и ијдуколлоастао »од моју комвнду. Бвр Ка бржа да са спвсвмо мука. СИГУ РНИЈЕ » ООДЕ Вашмипои. вгтрила. — Глааии држвани тужилац Сјвдиманих амаричких држааа Видл наредио )• жппшвнл 8.000 6*гунаца са тргоаачких бродоаа, који су одбили да путугу м Енгпеску, Багуици су радосно прихаатили оао нара^ањ*, лошто 1на|у како би с* проеали да су пошли ма пут. — Смгурниј« {• оад«, иЈЈвхмв |« |вдан бвгунац, у бајбоку, наго да иапиламо морско дно. 10Ш ЈЕДАН РАТНИ САКТ Ломдои, априла. — Швфоаи америчког геиаралштаба, Маршал и Хопкинс дошли су у Ломдои дв прегоаарају. О рв1улату прегоаора мзмв^у С|един>ених америчких држааа и Велике Бритаии)«, „Дејли Телегрвф" јааљв дв Ке се у Лондоиу образоаати још једви ноаи ратии саает. — У оаоме емо иенадмашии, изјаамо Ц Хопкиис, ако треба ми Квмо стаорити и туце ратних сааете. То Јв наш фах.ЗА РЕКЛАМУ Вешимгтон, априла. — Наш иалед Ив Јапан, ихеримн са наколмио еаиоиа није имао 1а циљ да шкоди Јаленцима аеК само да умали страх код нас и дигне морал. Само, иагледа, да ни то нмсмо уепели... ДОБИО МЕСТО Лиодои, априла. — Заграничии „)угослоаенски" политичар инжињер КошутиК добио )е арло аажиу лолитнчку миси)у у Лондоиу. Њему |е поаерено да издаје неки „)угослоавнски" лиет за шире мвсе. То |е арло аелики и тежвк лосао, пошто Ке оаа| политички лист И1ла ]ити бар )еданпут месечно и то у 200 примерака. Оаако аелики тираж )е потребан зато, што Ке се бар сто примерака лифероаати за Амарику, како би м они твмо свзнапи за раеположен,« „|угоспе<»>11ског" Кирода — у Лондак*.

Од Волге до Темзе

Само лажи лате од Волге до Тамзв Мора да су еасаим лопустилв брвмза А 1има последње изнваори иаде Ортачмна, сад,, на нмске гране паде Ру»«лт се нераира, • Черчмл со брине Неће амше нммо да за другог гине Бољшаамцм опет за ломоК лрвкљмњу Њих Ке улубитм Немци ко лопилу ВеК сада еу онм у менгеле стегли А летос Ке битм поауци-потегли Стаљин мм |а сморо поручио јасмо ПомоК хитиа треба, лоеле биКе масно А то значи. ме аара|у знвци Сад |« дошпо ареме да гмну ортацм А Емглез у борбм неКе да се скраси

Та много ]е лвкше седетм на касм А Јенки су слаани по херо|ству своме Кад уцене врше м трустова ломе Алм да се гине, • аато извинте, Такву обавозу с' Англосвкса скинте. Целим земним шаром, позната |е шала Док траје долара, биКе м будала Па м мм смо Србм треснулн са клупе Што иађоше неке будале да иупе Свет иагмбе много и виде истину Англосокси друге тера|у де гину Ал г подвапа ова сад се н»има евети Човечанстао цело сад се опаметм Сваки народ добро ортака по1на)е Па на пепе речи врло мало да)е.

У|ка Сам: — Ево тм амреп, Винстоне, апи, *ад мене ни]с закпонио од овог сунца, неКе нм тебе од те м.

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ

АВИОНСКА ЕЛИСА Један наш познати |аани радник био се аеома звгрејво за јчдиу удовицу којв ни|е билв бвш на добром гласу. На сае стране та) јвани радник питао )е разне при|атеп>в па и чича Илију СтвнојеаиКа, шта мисле о то) №егоао| извбрвници. Неко )• спвгво рвменимв, нвко изардааво, неко околишио, в чича му рекао дв ту двму не лозна)в али да је слушао о њо| гадна стаари. Све )• то било узалуд. Заинтересовани се онпнио том удоаицом и онв опет нвставила по староме, кво и рвниј*. Прошло скоро годину дана од та свадб«, Јвдно ваче нв^у се они са чичом у |едно| скадарлиеко| кафвни. Водио св разговор • емшј дом св та| младожмм

нм|« дигао из друштва и изишао нокаквмм послом на пет минута. — А ви, Чича, чули о мени тако СЈрашне стаари, обрлтила се „млада" чичи. — Чуо сам, а и сад слушам па ништа, одарвти чича рввнодушно. — Свет као свет, удари „младв" у сентименталне жице. Ола)авв ма нв сваком кораку а кунем пам св, дв свм исправна и да Бог да се )а у гробу окренула онолико пута колико сам пута згрешила било као девојкв, било кво женв, било кво удовица... — Ух забога немо)те баш тако| Ондв Ке ввс у паклу употребити за елису на неком ђаволском авиону или као пропелер на бомбардеру ко)и Ке да расхлађује грешнике у паклу, одврат« чи<«е амр*искм.

ГУСТАВ V И ПРОСХАК За време |една јутарње шетњо, краљ Густаа V примети једног просЈака у ритама, који му се слободно приближавао. Како |е краљ увек ценио сиротињу, он га упита: — Шта желитеТ... Просјвк )е с поштоввњем скинуо шешир и рекао: — Једну фотографију Вашег Величанства!... Краљ је разумео па пружи просјаку јвдну банкноту са сво)им ликом. БРБЉИВАЦ И ВОЛТЕР Неки млади брбљивац речв једном Волтеру: — Ви свакако сматрате да сам |а комплетан идиот? — О не, одговори Волтер, одлучио сам да оцоњујем људе са'<*<» /» нмховој спољашности,

ЕПИГРАМ Љупка си м дмвна као вила. Уста су тм медена и слатка Још да памет није кратка Ти би цура н по била.

ОЧИГЛЕДАИ ДОКАЗ Чувени немачки комичар Карл Валентин седео )е једном са неким по1наницима у једном минхенском ресторану. За истим столом седео јо )едан случајан гост. Он је веК ду;о љутио друштво евојим глупим примедбама. Пошто се није могло говорити само о времену, каквоКи пива и важности радиума, скренут је разговор ма љубав. На то )• непознати рекао: „Ја сам )едну девојку тако волео, да је направила од мене праву будалу." Валентин )• климнуо главом: „Да, дешава св то. И такве девојке, као што се примеКује, остављају дуготрајвн утисак."

СИТУАЦИЈЕ ИЗ РЕДАКЦИЈЕ Главни уредник: — Види молим те, дође ми малочас неки господин и остави овај роман у рукопису е молбом да га објавимо. Погледв) само шта пише „Кочијаш )е ошинуо коње бичем и викнуо — „Ђи-ђи"„. а даље пуних сто страна испунио са тим „^и-ђи". Е, 1аиста има свакоЈаких људи на овоме свету. Други уредник: — Па знаш, можда он и није крив — ако коњи нису заиста кренули.

МАГАРАЦ И ГОСПОДИН Суди)а каже отпуженом сељаку да је осу<)ен и саопштава му: — Морао сам да те казним затвором зато што си овоме господину рекао да је магарац. — И ти налазиш да је то право, господине судија? — По заслузи! — Нака буде, господине судиЈа, нека суде квд веК није друге1 Свмо, ти си човек од закона и можеш да ми објасниш да ли бих био кажњен дв сам евоме магврцу рекво да је господин?

ЖЕНСКА СЛОГА Ледног дана Ружнн отац купи њеном брату Пернци пар нових ципела. Пошто их је љубоморно загледала, Ружа позва маму на страну н шану јој на уво: — Мама, купч ми нов шешир. — Али зашто кНери, кад је твој шешир још леп. — Зар не видиш, мама, како се тата н Перица слажу и бране. Лзуди су солидарни, а зашто да нисмо « 1№ жене. Зато и није чудо да нам онн заповеда!*,