Бодљикаво прасе

Страна 6

БОДЉИКАОО ПРАСЕ

БроЈ 40

Оригинално млеко

— Хтео сам, знате, само да виднм како изгпеда млеко у оригиналу|

Понсс

— Пази бре! Изашла ти слика у новине!

ЂбСј.мика&а

јСака мали

^амии^иа..

Штедња има своје добре и рђаве стране. И то се некако увек потрефи да све добре стране осете жене а рђаве му шкарци. То се најбоље огледа код моде. Шене се, у интересу ште• дње поткусиле, па се свима ви• де гола колена, а мушкарцима се панталоне вуку по земљи. А ваљда је мушки штоф скупљи од женског. Биће да је то саг мо изговор, јер кратке сукње су ношене и онда када није владала штедња, него бес. Кад јс штедња, кратке сукње због штедње, а када је луксуз онда кратке сукње из беса. Ето, јуче, сретнем на Калмегдану мајку и ккер. Мајка позамашна „фирцигерка" носи краку сукњу од кћери, која је млада жена. Бакутанер се уде• сио, горе је стежу три-четири сутијена а сукњица кратка као да игра хазену. Дигла главу и оштро гази као да је служилс у гарди, а знам је када је била машамода и разносила ше• шире муштеријама. Ал ето, не попушта! Ми, њени вршњаци, Одосмо у старо гвожђе а она још пева: Терај Аенка, риђу и зеленка. Ти су бакутанери најопаснији. На пијаци, у трамвају, у возу — свуда оне

држе банку и тешко ономе који зине. За час га заспе буји т цом погрда и тешких речи. И најлајавији мушкарац заћути пред оваквим нападом зато се ова врста жена осилила и узе• ла хук па тиранише све редом. За њих нема зиме. Спремне су на све и дорасле свакој ситу ацији. Једног дана су елегант не и феш на Калемегдану, су тра су већ у некој поцепаној хаљини у фургону, сваћају се и оговарају, а трећега дана на дрвари и пијаци воде прву реч. Оне знају све новости, гледају у шољу, праве разна про• рочанства, а узгред оговарају кога стигну. Како су и сите и пијане, оне нису никад задовољне јер верују да ће тако у спети да замсжу очи својој околини и да је увере да све раде из невоље. Ал зато, те данашње амазонке живе најбоље. Хвала богу што их нема много али је њихов пример за• разан па нама мушкима прети опасност да свуда жене узму узде у руке. Зар нисте читали да ј-е девојчица од 13 година "правник дечијег позоришта. Њени вршњаци слушају њену команду. Та је бар на време почела... Џиле

...оодио се под среЂном звездом

Прва брачна ноћ

Он: — Најзад сам стек'о оно за чим сам толико жудео још док сам био де чак... фрак!

Некад би Сремац у вароши

Дошао Сремац у варош, па кад је посвршавао послове оде у један бољи ресторан да руча. — Имате ли штогод добро за ручак? — Желите ли »табл д' от« или »а ла карт«? — Нећу, брате, ни једно ни друго, него ако има какав подварак или ђувеч — рече Сремац. • Разврствна учтивост Славни Таљеран, саветник и министар Наполеона I и Луја XVII био је веома еластичан дипломата и врло духовит човек. Нарочито је био вешт у опхођен>у са људима, подешавајући свој став према њиховом положају и угледу који су имали у друштву. Приликом једне вечере у његовом дворцу када је на сто стављена чинија пуна ракова, он устаде, извади једног рака и у-

Куда чико! Журим »Ледоломцу« да купим ципеле. Чико! Ледоломац купује и продаје ципеле! Где! БАЛКАНСКА 29.

пита госта који је седео с његове десне стране: — Господине војводо, смем ли имати част да вам понудим овог лепог рака? Затим извади другог рака и упита госта с друге стране: —I Господине грофе, смем ли имати задовољство да вам понудим овог рака? Трећем госту рече: — Господине грофе, могу ли ли вам дати овог рака? Четвртог упита: — Хоћете ли ракове? А петога, који је седео у дну стола упита једноставно: — Ракове?

2рсмии

о о 0

— Замислите, Јуче ми Је ваш колега рекао да сам матора будалаЈ! — Заиста дрскост, па ви тек имате тридесет и две.

— Јоцо, наш самац је са нашом ћерком и ноћас негде дуго био. Ти као отац мораш нешто предузети. — Имаш право. Од првог ћу му повисити кирију. © БАЛАДА Ко сребром заливена, протиче тихо река У чамцу малом, дечко драгану своју чека Ал она не долази, а сунце зрацима пржи У снажном загрљају, сада је други држи У животу то се почесто тако стече А река таласе ваља и даље мирно тече Опасност таква ил слична љубави свакој грози За сваку је жену важно да се низ воду вози.

...сад се ир Изгубљена билета

— Кад сам ја, причао је чичаИлија, осамдесетих година лутао са друговима по Војводиии, железница је још била за нас нова ствар. Ни по Аустрији није било много пруга. Ишли смо колима, али једанпут нас тројица кренусмо свечано „цугом" из Новог Сада. Ја сам био најмлађи. И тек што смо пошли, а онај најстарији, погледа карте, па се пљесну по челу: — Аух! Ми изгубисмо једну билету. — Шта ћемо сад? Нисмо имдли пара за бацање. Зар двапут да се купује билета? — Него знаш, Илија? Ти си најмлађи. Дела, подвуци се ти под клупу, док прође контрола. Подвучем се ја и чекам. — Хоће ли скоро?

ШТА ЈЕ НЕМОГУЋЕ?

— Да Велика Британија отвори „друти фронт" о коме толико много прича. — И да Сједињене Америчке Државе предузму неку успешну акцију против сила Тројног пакта. — Да британски конвоји неоштећени прођу Средоземним морем. — Да Совјети зауставе напредовање трупа нове Европе на југу Источног фронта.

— Па како се осећа ваш муж| — Мислим да већ нема опасности. Јуче је нашег домаћег лекара ударила капља... Неочеиивгни одговор Питао једнога дана отац малог Перицу: — Је ли, Перице, ко |е највише лењ у вашем разреду? — Бога ми, татице, ја не знам. — Па добро — на то ће отац — ко ништа не ради кад остали читају? — Господин учитељ.

— Ево, тек што није. Лежим ја неко време, па питам: — Море, да изађем ја. Биће времена да се сакријем, кад наиђе кондуктер. — Ћути, да те не чује. Ево ту је до нас. На једвите јаде, дође кондуктер. Ја се притајио, па и не дишем. Чујем, кондуктер цвикује карте, али застаје. Нешто сумњиво. Гушим се већ, али не смем да дахнем. — Јел' те, пита кондуктер, зашто вас двојица путујете са трв карте? — Па ту је и трећи! одговарају моји. — Где је? чуди се кондуктер. Кад сам скочио испод клупе, — Ено га! Лежи под клупомХтео сам, Бога ми, да се тучем... Тако да ми подвале, мангупи једни. НИКОЛА ПАШИЋ И ДИЈЕТА Приликом једне болести лекари беху наредили Пашићу да држи строгу дијету. Два дана није био ништа окусио. Трећег дана беше огладнео те му донесоше неколико кашика супе. — Не треба да једете више рекоше му. — Врло добро, одговара Пашић, сада бих хтео нешто да читам, можда би могли да ми донесете једну поштанску марку. ј

— Не плашите се, госпођиц«! Ја сам каваљер и нећу вам рећи руке х вис.