Бодљикаво прасе

ПОШТ4 Ј ИНА ПЛАћЕНА * ГОТОВУ

ИЗЛАЗИ СУБОТОМ

Уредништао и Администрацн)« Беогрвд, Косовсиа 39/111 ПРИМЕРАК 3— ДИНАРА Претппату прима „Преса* аа прода|у ноанна н часописа, Београд, Впа|коаићева 8. Претппата, тромесечно 36.— дин.. полугодншње 72.—» годишње 144 дннара.

ЕУКОПИСИ СЕ ПРИМАЈУ, ПА ШТАМПАЈХ ИЛИ Б А Ц А Ј У

ОД НЕВЕШТОГ И ГОРА ПЛАЧЕ

Вашингтон, септембра. — На V заседању врховног савезничког ратног већа, под претседањем амернчког генерала Маршала, коЈи још није добио батине, јер ниЈе био ни у каквоЈ борби, дошло Је до бурне дискусије о узроцнма трогодишњих пораза. — Господо, почео Је Маршал, вн сви знате да је наЈбоља воЈска на свету — француска, тучена муњевитом брзином, а затим и »непобедиваа црвена армиЈа најбол>е наоружана војска на свету, коЈа Је била спремна н вољна да прегази Европу. Објасните мн разлоге овнх батина! Како) Зашто1.„ Један голобради амерички генерал упао Је нервозно у говор Маршала: — Разлог Је сасвим прост. Наши добро наоружанн савезници и њихове армије извукпи су дебљи краЈ зато, што Је постојала Још боља н Јача воЈска од њих. Шта нам вреди наш материЈал, када нас воде шепртље и дилетанти, па нам се смеје цео свет. А затим Је трагикомично завршио: — Тако Је то! Од невештог и гора плачеЈ

НАВИКЛИ СМО МИ Лондон, септембра. — Ових дана примио је Черчил новинаре који су га питали: — Како је влада примила вест О поразу код Диепа? На то је Черчил, дубоко се заваливши у фотељу, изјавио: — Вест је примљена без узруЈавања, пошто смо очекивали да ке тамо нешто да испадне. Уосталом, навикли смо ми на такве вести, па смо сасвим и огуглали; за ове три године рата све су вести такве. У ПРИМЕРУ Москва, септембра. — Док је енглеска плутократија свим жаром пригрлила комунизам и успешно га гаји на своме тлу, дотле Совјетија листом напушта своје досадашње назоре. »Напуштамо наша комунистичка веровања. Наш идеолог није више Мардохај-Маркс ве^ Жан Жак Русо1 Наша нова идеологија је Русоова идеологија: »бежи од цивилизације и враћај се прироДи1« »Као што је познато, ми смо се већ одавно одрекли свега оиога што је лепо и племенито / Цивилизацији. Сада се пак, силом прилика, одричемо и онога што нам ја од ње конвенирало. Вра♦*амо се природи| Идгмо преко Кавказа и Урала, у степе, тунЧре и сибирске тајге!«

АМЕРИКАНСКАРАНУНИЦА

Јенки: — Кад се и овај други замори, онда ћемо га удесити за колоније.

Ортачине, трице и кучине.

МАЈСТОРИ СУ КРИВИ Лондон, септембра. — У ■| обавештеним круговима Лондона признају сада и најве^и занесењаци да су бункере и утврђења на француској обали направили мајстори, а не шегрти. Што се тиче браниоца, они су изишли у сусрет Американцима и показали им европско гостопримство. НИ САМИ СЕБИ НЕ ВЕРУЈУ Москва, септембра. — У предграђу Стаљинграда воде се огорчене борбе, прса у прса. До сада немамо никаквих губитака и задржали смо све положаје, које нисмо напустили. Акб се ова вест обистини, онда смо тамо где смо. ТЕШЕ СЕ Лондон, септембра. »Рајтер« јавља: за последња 24 сата стање на источном фронту није се погоршало и ако је густо. КАО И ОБИЧНО Сиднеј, септембра. — Међу Англосаксонцима је дошло до живих дискусија поводом питања кривице за катастрофални пораз код Саломонских Острва. »Крив је Мак Артур!« кажу Енглези. »Крив је енглески адмирал Гормели!« — кажу Американци. И најзад ће испасти као и обично: »Крива је левча!« Иако сви добро знају да су криви Јапанци. ЏЕНТЛМЕНИ ДО КРАЈА Лондон, септембра. — Уместо кредита за подизање нових аеродрома на египатском фронту, Доњи дом је одобрио повећи кредит за грађење затвора поред већ постојећих у Египту и Индији. Известан број ових затвора биће модерно уређен са потпуним конфором, пошто Енглези сад хапсе чак и принчеве. А то све зато да ти истакнути људи не би стекли рђаво мишљење о енглеској гостољубивости и енглескоЈ слободи. ИНАЧЕ НЕМА ОСКУДАЦИЈЕ Вашингтон, септембра (РајтерЈ. — Да би се штедео челик, у Сједињеним Државама ће убудуће војни камиони и њихове приколице бити изграђивани од дрвета. На Цејлону се шлемови израђуЈу од лима старих буради, због оскудице у челику. Сем овДх случаЈева, иначе нема оскудације.