Бодљикаво прасе

БроЈ 44

БОДЉИНАВО ЛРАСЕ

Строка 3

У страха су велике очи

Над се двоје свађају, трећи се нористи

Главни уредник: Теодор Докик. Власник и издавач „Просветна заједница" а. д. Телефон редакције: 25-681. Штампа; Штампарија „ЛУЧ".

крос контри Енглески ђонерал Александер, претрпоо је велики неуспех на крос-контрију код Тобрука где Јв остао на старту. Он с в правда да му терен није конвенирао али критичари веле да он није у доброј кондицији зато му све смета. МЕЊА ФИРМУ С. к. Витез је променио фирму пошто се на витештво данас не може много да постигне. Било би најбоље да се назове С. к. »Лептир« или С. к. »Буба Марв«, а и остали клубови треба да имају имена из ботанике и зоологије.

Сп&рисски етирам г Овог лета трка Била прева збрка И џокеја много ухватио грч Ал' зато пострада Госпођица Нада Веле да је она направила > врч. ПРЕШАО У ПРОФЕСИОНАЛЦЕ Познати бољшевички тркач ТиМошенко пошто је на Волги диеквалификован, хоће да пређе у професионалце за трчање. Пошто га протежира познати тркач Вавел, верује се да ке бити примљен у Савез, али само за дуге стазе. к ј ПРОМЕНА ПРОПОЗИЦИЈА Пошто пехарске утакмице београдских футбалера нису дале очекиване резултате, за ново првенство биће промењене пропозиције. Уместо да клубови добијају пехар, одредиће се награде за играче.

Болном Стаљинграду Пулс. све брже гура А температура Педесет у — хладу! Стомак већ не вари 1 Ал' лажни лекари Још не губе наду се криза скрије Дају инјекције.

ПОСЛЕДЊИ ГОВОР ВИНИ ЧЕРЧИЛА

— Да сам дошао мало раније кући, могао сам да чујем своје предавање.

Професорска посла

— Проклетство, зар и овдеИ..

Москва. Приликпм боравка у Москпи Черчил Је тражио од Стаљина, да сс кавкаски фронт има да Лрани по сваку цену као најважнији. Најјаче трупе и резерве треба бацити на овај фронт, без обзира на остале секторе. Стаљин ипак сматра да Волга претставља позициЈу која се има бранити до последњег човека, док Кавказ, нема толику важност. Док су се они погађали шта треба бранити, дотле немачке трупе разбише кавкаски фронт и нзбише иа Волгу. Тако је то. Кад се двоје свађају, трећи се користи.

— Допада ли вам се, снаЈо) — Богами, допада ми се. Доклегод ви будете ту, птице неће долазити да нам Једу воК«.

НЕДЕЉА, 20 СЕПТЕМБРА Пуне три недеље мој пиљар одговара да нема шљива, а јутрос га видим уздише и псује. — Шта је комшија? питам га Ја. — Пропао сам — хукће он. Нашло ми се у подруму једно 500 кила шљивз па се укиселиле и поквариле. Једино су за ракпју тањем предусретао ме је мој па неће нико дз их купи... ПОНЕДЕЉАК, 21 СЕПТЕМБРА — Шта има ново? Са тим питањем предусретио ме је мој познаник Пера. Данас га сретнем а он се уозбиљио и само гледа у земљу. — Шта је Перо? — поздравих га, а он ме само погледа, осврте се на све стране и шапатом одговори: — Ништа ме се не тиче! Ја гледам своја посла а за залуднице немам времена... Видео чова да је оно његово шапутање опасно па се, напрасно, опаметио. УТОРАК, 22 СЕПТЕМБРА Мој синовац цело лето иде иа пецање и скоро свако вече доносио кући по кило-две рибе. Његови родитељи пресрећни, госпођица Цаца, матуранткиња, која је са њим ишла на пецање само се враголасто осмехује. Ишло то све тако до пре неки дан, када изненада упаде у кућу мога брата један алас, који направи лом. Тражи да му се плати скоро две хиљаде динара за рибу и за чамац. — Ваш син се цело лето развикао се он — возикао у чам• цу са једном плавушом а увече кад пође узимао од мене рибу и

тако се накупило скоро 46 кила рибе. Стално ми причао да му је отац на путу а кад се врати све ће бити плаћено. А ја будала веровао... Шта је мој брат знао да ради. Извадио паре и платио. Тако је то кад има сииа „пецароша". СРЕДА, 23 СЕПТЕМБРА Жали ми се кум Јоца на девојку. — Брате, зинула јоЈ нека ала па никад сита. Кад год уђем у куЈну она непрестано жваће. Добра девојка, избеглица, па не могу да јој откажем, а упропасти ме. Напослетку, ја и жена узмемо је на испит и она признаде. Њен „вереник", неки неупослени шнајдер, долазио је свако јутро чим сване и она му Је давала све оно што је њој припадало за ручак, вечеру и доручак а зато је она била стално гладна. — Па шта сте решили, — питам ја. — Ништа! Отсада ће с нама да једе, а све ће ићи под кључ јер Ја не могу да храним све љубавнике по Београду — одговори ми кум Јоца. ЧЕТВРТАК, 24 СЕПТЕМБРА Изгубила моја жена пре неколико дана петстотинарку и од тада непрестано кука и куне по кући. Тежа ми је та њена кукњава од материјалне штете. Набедила је све оне који долазе у кућу само она није крива. Због тога отпустила и девојку, ни криву ни дужну. Кад Јуче одох код пекара, за брашно, а он ми вели:

— Ево, комшија, 500 динара, ваша жена заборавила на тезги... И даде ми човек паре. Кад одем кући и испричам же• ни, она Очи да ми извади. — Све си то ти измислио само да ме понизиш и одбраниш ону крадљнвицу... ПЕТАК, 25 СЕПТЕМБРА Удовица Мица, из моје авлиЈе, чула неки нов начин за конзервирање парадајза. — Као усред лета. За салату, ђувеч, зашта хоћете. Послушаше све жене, па направила и моја. Купила две киле гипса, направила неке лопте у које увила парадајз. Потроших на то више од тријес банке. Кад синоћ улете моја жена у собу и све се чупа за косе. — Шта је, по Богу? — умиРУЈем Је ја. — Тром је спалио дабогда куне моја Анђа да се све ори. Замисли усмрдео се и убуђао онај угипсани парадајз од прошле суботе. СУБОТА, 26 СЕПТЕМБРА Прича ми јуче једна моЈа комшика: — Одем ја јуче у подне код фурунџије да видим да ли ми је печен хлеб, а пекара нема у фу• руни. Завирим у амурлук а он од свих хлебова коЈе је пустио да прекисну вади у један огроман лонац. Кад је видео да сам га ухватила на делу он ме избаци напоље, тврдећи да сам хтела да му украдем брашно... Има нас свакојаких...

н/ши. АЛЕКСАНДРУ Мислио си стаар Је лака Да слову свог имењака Достигнеш бар пола Ал' судба Је хтела Да сретнеш Ромела И ладе ти трола Па поред све поште И тебе већ воште Ко — у купусу вола. ВИЛКИЈУ Ко доларе стално милки Он се зове Вендел Вилки Зарада му главна ствар Због зараде и бакшиша Кроз АзиЈу сада шиша Код Рузвелта покућар. ДОЊЕМ ДОМУ Иако сн кука греха Черчилу си ти утеха Слушаш његов глас А мудрост ти вели Јасна После може бити касно Да тражиш своЈ спас. КОНВОЈИМА Да се сачувају драгоцене тоне Прогутасте до сад силне милионе Заштита сте флоте, ал' само у сну Испали сте само погребна поворка Све лађе из пратње, упрскаше чворка Све већ почивају на морскоме дну. Брука кука крај Тобрука Не прође ни месец дана Од дијепских тешких рана, Енлез луду главу слуша, Непробојно пробит' куша. Аричким се копном вере, Аоворике ту да бере. Али лов им био постан, За њих расте само бостан, Ловорике намењене Чак зеленим, каква мука! Плаче Енглез крај Тобрука. Наравоученије: Ниси знао, ал сад знај: „Један проб'о..." има крај.