Бодљикаво прасе

ПОШТ/ |>ИНА ПЛАћЕНА * И010ВУ

Јш$т%&

ИЗЛАЗИ СУБОТОМ

Уредништво и Ддминистраци|а Београд, Косовска 39/111 ПРИМЕРАК 3— ДИНАРА Претплату прима „Преса" за прода|у ноаина и часописа, Београд Вла |коаићеаа 8. Претплата, тромесечно 36,— дин., полугодишње 72.—. годишње 144 динара.

ХОЛИВУДСКИ РЕЖИСЕРИ УДЕШАВАЈУ СФШИВУ

БЕОГРАД, СУБОТА, 31 ОКТОБРА 1942

БРОЈ 49 — ГОД. И.

I

Холивуд, октобра. — После вепиких мука америчке војске на бојном пољу у Азији и европског ватреног крштења код ДиЈепа, холивудски режисери преузели су на себе дужност да извуку савезника из ппатке. По наговору ввеликог воЈсковође« Мак Артура у Холивуду се припрема један грандиозан офанзивни филм, како би Англосаксонци имали бар илузију победе. За ову акцију спремљене су огромне количине поворових венаца и одређени победнички генерали и маршапи, који се на челу својих трупа искрцавају у Европи. Ову филмску офанзиву, цела америчка публика очекује с нестрпљењем, када већ другу на фронту не може да очекује ни са стрпљењем. ФЛОТЛ — НА ДОБОШ Сиднеј, октобра. — Код острва Санта Круц у јужном Коралском Мору Американци су ликвидирали и остатак подморничке флоте. Изгубили су четири носача авиона и десетак других бродова и, најзад, сре^но, остали без ратне флоте. Бар имају једну бригу мање! ИГРА СУДБИНЕ Гибралтар, октобра. — Веле да је приликом своје последње посете овом греду Черчил морао да се вози »Марицом«, односно апсеничким колима овога града. Преовлађује мишљење да то није случај ве^ једно претсказање. То је вероватно осе^ао и сам Черчил, зато је дуго оклевао пре него што је сео у ова кола. Од судбине се не може утеви!

СТАЉИН: — Зар не видите да нам је догорело до нокатаН

До виђења, џентлмени!

Кентербериски надбискуп изЈавио Је, да Је Стаљинов режим нека врста хришканства.

Цео поштени свет гледа са гнушањем шта раде надалеко и нашироко чувени »џентлмени« Енглези. Убијање незаштићених жена и деце при бомбардовањима Западне Европе, торпедовање неутралних бродова, обарање санитетских авиона, дивљачко поступање са немачким заробљеницима и још многа »сјајна« дела; све то чине »најве^и и најхуманији цивилизаториа половине Земљине кугле. Све то раде они који се крију као стрине онда кад треба да се покаж/ Јунаци. Уосталом њихово јунаштво се не може ни видети ни схватити, јер оно уопштв и не постоји.

Али нека не забораее да »све има крај а батина два!т

Стаљиново писмо »Више ништа нисмо« Изазвало фрас Два ортака глуме Ко што Енглез уме А када су сами Смеју се на глас. ♦ Да културу сву прикажу Мало им је што нас лажу Већ болнице бомбардуЈу Окивају заробљене Све уз речи неискрене На хуманост они пљуЈу.

ГРЕДА, БАТО!... Каиро, октобра. — Први извештаји о борбама у Египту били су јако велики и ружичасти али су постепено били све краћи л сувљи, а јуче је баксуз имењак Александра Маћедонског издао само кратак коминике, коЈи гласи: Греда, бато! Изгледа да овај Александар не зна за пословицу која гласи: Прво скочи, па онда реци: хоп, а још мање за методе правога Александра који је само радио а другима остављао да праве коментаре а оваЈ енглески само прави коминикеа а није устању ништа да уради. »САСВИМ СУПРОТНО« Манчестер, октобра. — Како јављају из Алжира, у Биоди је ухапшен један јеврејин који је откопавао гробове и скидао са мртваца накит и одело. Поводом хапшења овога пљачкаша, једне енглеске новине су донеле коментар, у коме се поред осталога каже: »Нас Енглезе стално изједначују са јеврејима и кажу да смо ми и јевреји једно те исто. Али овај случај доказује да то није истина. Јер ми најпре свакога ко нам допадне шака најпре добро очерупамо па га онда покопамо, а то је сасвим супротно од онога што је овај јеврејин радио...« ТВРД ЈЕ ОРАХ ВОЋКА ЧУДНОВАТА Вашингтон, октобра. — Амерички Конгрес Је одобрио претседнику Рузвелту нови лични кредит поред онога што га век прима за лечење шепавости. Ради се наиме о једноЈ своти која је одобрена претседнику Сједињених Америчких Држава за трошкове оправке зуба које је поломио за државно добро покушавајући да скрши тврде орахе »Чиле« и »Аргентина«.

ЧЕРЧИЛ: — Ево добио сам листу ствари, које Совјети требују. ИДН: — Да, али — ја не видим уопште крај! ЧЕРЧИЛ: — Он је у Моснви, они тамо Још пишу на њему.