Бодљикаво прасе

Бро] 57

ВОДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна 3

НЕДЕЉА, 20 депембар ј Сабајле ие пробу ди твлефон. ] >— Ало, где си ти Јуче? — грмУу кроз жицу бас иога пријате'ља Јове. — Па читам у иовинаиа да сн на путу па зато не славиш бранич се ја онако сањив. <— Море јок! Него је сад у Чоди да се то тако папише. Зар бре ја нисам путовао ни летос, па ћу зими да се лупам по путу. 'Дођи да поседимо и гуцнемо по коју. Чим сам спустио слушалицу однах се реших да не идем. Шта му Је била потреба да даје отлас. Ботат човек, задовољам, пишта му се иије десило, само је још зарадио, па и он потрчао да даје оглас да не слави. ПОНЕДЕЉАК, 21 децем &ар Легпем данас после ручка али Ме пробуди велика граја и ларма у авлији. Дигием се да видим шта је. Моје комшике госпа Каја и госпа Боба држе сад живину. Један мали сандук претставља кавез. Госпа Боба има две кокошке а госпа Каја три. Постигле оне неки споразум у погледу исхране и све су предвиделе осим могуНности да нека кокошка снесе јаје. Међутим, догодило се и то чудо и госпа Каја, пошто има три кокошке, узме јаје из кавеза и однесе у свој стан. Е, због тога јајета направи се право Косово и да се Iшје умешао Мита благајник, њих две хтедоше да изгину. Ипак је публика могла да буде задовољна. Палп су врло сочни изрази , осим тога смо сазнали да се „доктор Ранко опаметио па ие гледа више олнњалу мачку као што је госпа Боба. Исто тако смо сазнали да је госпа Ка]а штрикала џемпер Стеви, дрвару. Да ли је овај разговор у авлији завршен или Ае наставак бити у суду, видећемо.

1* ншшмшш

УТОРАК, 22 децембар У моме сусеству живе неки старци. Брачни пар. Он, некн мали пензионер има 78 годнна а она, његова жена, — 68. Син им заробљен и они своје последње дане проводе тихо и скромно. Ових дана им изашао бои за дрва. Старац кренуо пре зоре чак испод града код Небојшине куле (а станује на Чубури) и у подне се једва вратио. Дрвар је нешто замерно бону па је старн ишао у Централу да исправи. Идућег дана је опет ишао узалуд на дрвару јер тога дана су „давали дрво" онима који имаЈу бројеве. Трећи дан је ишао да узме број и вратио се болестан кући. А када је четвртог дана требао да добије дрва он је остао болестан, у постељи. Баба је одузета а ја, који сам место њега ишао на дрвару нисам бис понео њихову књижицу. Зар се то не зове малер. СРЕДА, 23 децембар Уђем у једну кафаиу у центру да се огрејем и попијем нешто. Много света и ја добијем сто близу самог келнераја. Тако сам имао прилике да чујем како газда од кафане грди келнера. — Ти знаш Ћосо, шта сам вам свима казао кад сте ст упили код м*ие~.

— Знам! — уњкаво одговара келнер. Рекли сте да никад не смемо да се објашњавамо сас гости због зашто они увек има• ју право... — Тако је! — одобрава газда. И шта сам Још казао. — Иако те гост опцује и увреди имаш да прогуташ..." изговара келнер као папага}. Па кад ]е тако, зашто си се онда објашњавао са оним господином. Шта је он то урадио или казао? — Па... знате газда, он каже: Газда ове кафане је ординарно ђубре... — Требао си мене да зовеш да му ја покажем! — врисну газда. — Па ви сте рекли да гост увек има право, па нисам хтео да се с њега споречкам него сам му тражио да плати још једно пиво... ЧЕТРТАК, 24 децембар Зазвони данас око подне звоно код мене и ја изађем да отворим. Уђе један старији човек, рђаво обучен, јадан и жалостан. — Добар дан! — одговорим ја и хладно питам: Шта желите господине? — Зар ме ие познајеш. Ја саи твој друг из основне школе Пера. Дошао сам да ми позајмиш једио 2000 динара да се поткрпим за празник. Одмах сам га познао, али куд од жене смем нешто да учиним за некога пријатеља или мога сродника. То право уживају само њени сродници. Зато му брзо дам знак очнма, па равноду• шно одговорим: — Ја вас господиие не познајем. А мој друг из основче школе нисте, пошто ниједан мој друг није био ћелав. Када он оде, жена ме иападне. — Е, јеси замлата. Како си могао да кажеш такву глупост... — Би, шта би! — велим ја, па изађем тобож у бакалницу и дам Перн две хнљаде дннара а за увређено.

жену ђу всђ спремити неки изговор када ие пита где су ми паре. ПЕТАК, 25 децембар Одем на рођендан моје сестричине. Оиа веђ девојка, матуранткиња па пуна соба њених другарица. Подигле галаму, неки младиђи пуше па пуиа соба дима. Угураше и мене у једап ђошах и посадише у фотељу. Ја почео да држим предавање о данашњој омладини и о трме како она није свесна времена у коме живимо, како није озбиљна и довољно вредна а они се сви искидаше од смеха. Испочетка не обратих пажњу на ово, али ме касније поче нервирати. Најзад дрекнем: — Није вас срамота! Церите се будале у присуству старога човека. Ја не видим ту ништа смешно... — Та не можеш ујка ни да вндиш, јер од кад сн дошао седнш на своме шеширу..." — одговори ми сестричина. Ја се љутито дигох и одмах одох куђи, али се веђ успут сетих да деца нису крива веђ моја расе]аност. СУБОТА, 26 децембар Стојим у „тројцн", као у менгелама па не могу ни да макнем. Поред мене две даме живо разговарају. Од „Академије" до Сењака претресоше бар тријест особа, али онако својски. Одједном, једна упита: — Лепа ти та лисица? Када си ]е узела? — То мн је поклон од Ђоке за рођендан — едговара упитана. — Ала се очувала! — вели проа заднвљено. — Па то је било лапе — каже упитана увређено. — Па баш зато се и чудим што је бнло лане — одговара прва нронично. — Е, баш си Мицо злобна! каже она са лисииама и заћута

ји пинг-понг првенство. То није право да у једној асталској дисциплини плави на буду први ил>су, можда, изашли из форме зг стоне спортове.

ПИЈЕ РИБЉИ ЗЕЈТИН Амерички тркач Ајзенхофер одустао је од утакмице у Тунису јер се плаши пораза. За сада је у једној афричкој бањи где пије рибљи зејтин да се окрепи. ДВЕ ПРЕПОНЕ За водеће београдске клубове постоје свега две озбиљне препоне. Једно је С. к. »Јединство«, а друго »Обилић«. Ако прескоче једну, еаплету се на другој. И то је редовно. Зато не би било рђаво да се отклапају, пошто само тако могу скинути урок. НИЈЕ ПРАВО У сваком асталском спорту Б. С. К. је годинама »одио прву реч, па опат ниј* могав да осво-

САМО НИЗБРДО Познати ковбојски тркач, Нокс, учествовати

не^е ове зиме

на јавним утакмицама, пошто је он навикао на низбрдицу а сада нема таквих терена. НА ТРАНСФЕР ЈТИСТИ Стафорд Крипс, стари енглески професионалац, шкартиран је из свога клуба као неупотребљив и сада се налази на трансфер листи, али ће тешко наћи запослење пошто се нико не граби за њега јер Је потпуно ван форме. СПОРТСКИ ЕПИГРАМ Фаворити често губе Као жртве еудбе грубе На табели кввр Да Јачи од слабог стрепи А слабиЈег сре^а крепи — То Је спорта чар)

СВЕЧАРИМА Због копача и због свеће И обичаЈ да се чува Издали сте паре веће Кроз буђелар ветар дува Гпавно да се не обрука А код куће нека кука МОДИ Некад се у тебе клело Варош па чак и село Тво| пут све у пропаст води Ал' сада те снашпа беда Нико више те не гледа Јер ниси у — моди! ИЗЕЛИЦИ Зинула ти нека хала Па ти свака пара мала Свуда тражиш 1>ар Сиротиња нека грца Јер ти носиш место срцСамо буђелар.

МногоброЈне офанзиве Још у машти само живе Крај последњег чина »Демократи« и масони Пуном паду већ су склон < То вели Истина!

Од некадашње велич; Сада стсје олулине Истопи се флота Да ишчезне ова мана Узели су сад Дарла: Да буде маскота.

До Божића мало има А још није стигла зим Не треба нам већ Нек нас овог пута макс Стално топло нек остане Да склонимо пећ.

Посвађа ће се!

— Ако имш три друга и између четворице треба да поделиш три јабуке, шта *еш учинити! — Посвађаћу се са једним од оне тројице.

ЈОЈ, КАКО ТО? Јој како то, јој зашто то? Ових дана браћо снашло ме је зло Због зараде и због соде И лагер ми цео оде 0] како то? • Зараду сам хтео већу Па изгубих моју врећу Милијонска била казна Па ми каса сада празна Јој како то? Коме данас ала зине Љему закон кожу скине А на крају као плату Уграпе му и лопату Јој, како то? Јој зашто И>?

ЈЕ УДОВАЦ

ШШ % шШ. >• ; -

— Кад останем дуго у кафани, сутрадан сам као премла-Ђен. А Ви) — Не, ја сам удоеац.