Бодљикаво прасе

Еро! 61

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна 3

— Кадгод трсба да путујем Ја еам увек дан пре поласна на пут •еома нервозан. — Е, па ја мислим да би онда требало да путујеш дан раније па би ствар била у реду. Сп&јгСиски епиГрам Сад за футбап згодно није Кошава је — прави зорт Сад |е само |ош за скије Дд се тера зимски спорт А ко снегу нађе ману Нека сврне у механу. ПЕЛЦОВАЊЕ Водећи београдски клубо^ дузели су кораке да своје прве тимове пелцују. То се врши врбовањем играча из других клубова. Чује се, да ове зиме пел цовање није успело, пошто се нико не хвата на лепа обећања. р НОВ СПОРТ У Београду је јако у моди нов епорт, који се зове клизавица Учествују мушки и женски, без обзира на године а падање је обввезно. Клацкалица Т У Алжиру Је уведен, заслугом кнглосаксонских тренера, нов Слорт: клацкање. Први такмичари Су Жиро и Де Гол али је утакМица остала реми због мешања кибицера. Ипак, мора се признатм да је Де Гол искуснији у овој крсти спорта. I * ј НЕЋЕ У ПРОФЕСИОНАЛЦЕ С К. Аргентина је понова одбила позив англосаксонских професионалаца да се упише у њихов савез. Исти етав имају Још неки спортисти из Јужне Америке зато им Американци прете бојкотом.

V ДОШЛИ ДО ИЗРАЖАЈА Београдски лакоатлетичари, ко|и су регистровали са бројевима од 300—500, ових дана имали су прилике за успешан кондициони тренинг, пошто је пао обилаи снег, који је идеалан терен за њихове егзибиције.

ПЕДЕЉА, 17 Јануар Освануо леп зимски дан, као на филму. Топло и тнхо а промиче ситан снег. Изађем ја послом од куће, па ии сеуслади шстња и Ја продужим Александровом у. лицом на „ђерам". Одмакох далеко занет у мисли када ме одједном трже дрека и ларма. Окренем се и видим чуДо: Изнемогао старац. сав у дроњцима, вуче мале саонице на која је натоварено неко грање. Хоће ваљда Јадник да се огреје. Једна група мангупарије, обесне н неваљале, окупила да га гађа грудвама. Он их јадник, моли да га оставе на миру, али они не попуштају већ вичу: У а ђи напредI Би ми жао и Ја приђем да заштитим старца, али деца и мене поткупише грудвама. Наљутим се и потрчим за једним који је био најнеучтивији, када се испред мене испречи један главоња > У чизмама, па ми подвикну: Шта ћеш од д еце . Нека се нграју, а ти гледај своја посла... Покушах да му објасним да деца раде рђаву ствар али он дрекну: — Ко није спосован да живи нека липше. Пред овом логиком ја се повукох и одох даље... ПОНЕДЕЉАК, 18 јануар Пала магла да се прст пред оком не види а ја морам на дрвару да узмем моје следовање. Тамо гурњава, свађа и цењкање са кочиЈашима. НаЈзад и ја до ђох иа ред и натоварих моје следовање на једне санке па кре немо. Некако се докутурам до моје куће и ту стоварих дрва, али тестераша ни од корова. У кући немам ни цепке а сам немам ни секире а камоли тестере. Платим двеста динара да ми унесу дрва у подрум па пођец по тестераша. Најзад, пред вече, нађох једнога. — Пошто четири реза, пет парчета? — питаи Ја. ~~ Тријес пет банки — одговара он лежерно. Ја га за пакост увео у кујну где сам се спремио да пржим неку џигерицу. Он погледа на џигерицу па додаде: — Или триЈес банке и фруштук. — Па ја бре не могу да зарадим ии двеста динара за цео дз.н а свршио сам факултет. — Ко је теби крив што сид луд. Ја брате, нећу... То рече и оде а мени се смучи и она џигерица и оно што сам појео за Божић.

У КУЋЕВЛАСНИК — Јели истина да Је наш ку*евласник полудео? — Истина Је, данас га одведоШе у душевну болницу. — Како су опазили да ј е луд? — Па чинио Је многе глупости, али кад Је свима снизио кирију, одмах су видели да му нема помоНм. УТОРАК, 19 Јануар Богојављење а ја као добар православац био у цркви. Помолио се Богу, у• палио свећу од три банке и свратио код моје снахе да Је обиђем. Зима, цео свет се забио по кућама па и некадашње монденке одлично пдоносе кујну и кујнску атмосферу. И меие примише у куЈни. Ту већ седи друштво а пиЈе кафу. Једна пензи•

онерка и Једна учитељица, стара уседелица. Води се обичаи женски разговор, који се не прекида ни којим доласком. Говоре нешто о браку и уседелица каже: Учитељица ие хтеде да примети жаоку па се задовољно насмеја а снаха ми дошану: — Мој муж мора да буде Јунак. — Када човек остари, он пошашави... — Још више од тога — добаци пензионерка. Он мора да буде неустрашив, прави херој.Ј СРЕДА, 20 јануара Данас славивелики број Београђана, па сам и ја имао велики број посета. Шта то зиачи данас, када нема саобраћаја ш када је оволика зима, није потребно нарочито објашњавати. Прво код таште, па он• да код кума и тако редом. Пред вече забасамо Чак иа Сењак код некога мога побратима. Пунасоба света, а домаћин већ загреЈан, држи банку. Од дуванског дима једва се распознају физиономиЈс, а галама ко иа неком збору. Уђемо и ми, поздравимо се, честитамо славу и седнемо, као у школи. Један румени, доста ћелави човек, прича: — ...* ми уђемо у село и рупиио у прву кућу. Сељак пеће да отвори, али ја им знам фелер па викнем: Отварај бре, носимо гас и дуван. Сељак отвори а ми уђемо и за час свршимо посао. За балон гашњаве воде и литар смрдљива зејтина, добијемо пет кила сувога меса, триЈес Јаја и једну шунку. И тако ми подвалимо геџи... На његову причу разлеже се громогласан смех, а ја у себи помислих: смеју се кад подвале сељаку а кад сељак њима подвали, они га грде на сва уста. ЧЕТВРТАК, 21 јануар *— Јао, господии Миле, шта ми се десило111 Са тим речима ме пресрете госпа Зора, дуванџика, када сам свратио да купим новине. НиЈе, ваљда, ништа опасно шалим се ја а она ми исприча причу: — Идем ја Јутрос на пијац за рибанац, кад одједном видим у снегу буђелар. Натера ме онај куси да се сагнем и дохватим. Зинула ми ала на туђе и ја се порадујем. Таман да га ухватим, када он поче да трчи кроз снег... Згранух се Ја овоме чуду и у томе се оклизнем и ушинем ру. ку. Ево, сада не могу да макнем њоме — вели она и показуЈе увијену руку. — Па шта Је било уствари? — Мангупи везали буђелар за каиап па се сакупили иза ћошка а чим се иеко сагне, они тргну канап и тако терају комедију са поштеним светом.

ПЕТАК, 22 јануара Посвађале се летос две ком• шике. Ни око чега. Због иеке машине за месо. Жене као жене, извређале Једна другу и ствар дошла до суда. Суђење било данас, али није одржаио. А знате због чега? Што Је главни сведок госпа Мила сада тужилац а две комшике су оптужене. По госпа Милииом причању ствар је текла овако: Када је госпа Мила узелареч, скочи јоЈ у очи госпа Ковиљка. Уиесе јој се у лице и викну: — Ју, ала лажеш, срам те било. Једва Је судија васпоставио ред и госпа Мила наставила свој исказ, када скочи тужиља, го. споЈица Мица па врисну: — Зар ја то казала? Марш, покваренице Једна. Тако је ишло непрестано док је она говорила а када је изјавила да Је спремна да се на свој исказ закуне, скочише на њу Ко• виљка и Мила и иа суду се направи гужва! Судија је имао грдне муке да их развади. Том придиком су оне увредиле и судију и сада је прави кркљанац. Три адвоката ие могу да размрсе оно што су замрсиле две беспослене жене. СУБОТА, 23 јануара Одем Ја на воз да видим да ли могу да одем до Обреновца. Имам . - , посла код суда М у Шапцу али због зиме прекинут саобраћаЈ бродом а мени се хита. На једвите јаде угурам се у један вагон и ухватим место баш иа оној промаји између оба отвора. Иако је вагон био препун опет је свет, на силу, хтео да уђе. Нарочито је била упорна једна жена коЈа је кочијашки псовала. Најзад уђе, натоварена са неким џаковима и корпама. Извади дуван и запали цигарету, а при том пљуцкаше на све стране. Када је Ја опоменух на ред, она писну као гуја у процепу. — Само да вама господи заврнем шиЈу! Крв пописте нама сиротињи .Међутим, када смо стигли у Обреновац ова жена је одмах отишла у исту кафану где сам ја чекао аутобус. Ту сам видео ову „сироту" жену како из недара вади свежањ хиљадарки и то потпуно нових, да исплати купљену робу. Ово ме заинтересова и ја се распитах о њој код кафеџије, коЈи ми за њу рече да Је позната шверцерка из Београда, која сваки дан долази у Обреновац и пазари за 15—20.000 динара сваки пут. Ето такви људи шире лажи и вештачки завађају село и варош. Има људи који сматрају да је данас све дозвољено.

— Добар дан жепим. — Добар дан...

]|8

[Г

шш

Главни уредник: Теодор Докнћ. Власник и издавач »Просветна за|едницаа а. д. Телефон редакције: 25-681. Штампа »ЛУЧ«, Београд, Краљицв Наталије бр. 100.

Лене Цгце Нек кошава дува И снег нека веје Од мраза ме чува И срце ми греЈе Заштита ми прва Мој купон за дрва.

Зиме се не боЈе Ствари жуте боје А жут Је мој бон Па еам нади склон Ал' ће да се греје Драги боже мо) Када се обЈави Мој купонски броЈ јбалпиш, Ништа није драже Богу То Је севап понајвећи Него кад подметнеш ногу У рају ћеш места стећи Иш, иш, иш Удри му калпиш. И чим неко охом кресне Ти га гурнеш а он тресне А клизање сад је мода За гурање права згода Иш, иш, иш Удри му калпиш.

Бурми Због пролаза преко Бурме Завел неки успех тражи Па измишља нове лажи И спрема тазе ујдурме Ал узалуд приче многе У лажи су кратке ноге. Реч Св. Павла Поп Тома је имао леп обичаЈ да поучава народ у свакој прилици. Тако је једном у неком друштву поучавао женскадиЈу о њиховим дужностима, па заврши: — А жена да бојитсја мужа својего, каже свето Писмо. А на то ће Панта ПапучиК: — Је ли, богати, попо, а коЈи је то светац рекао? — Свети апостол Павле. — А је ли био ожењен? — Није, Свети Павле се нија никад женио. — Е, па онда, лако Је њему било говорити: жена да бојитсја мужа својего. /Ф А јг/ .