Бодљикаво прасе

Бро? %5

ГОДЉИКЛВО ПРАСЕ

Страна 3

Сшциисш ептрам За последњу утакмицу Да л' озбнљно ип' у вицу Улазнице нема фрај С. К. 13 због те мере Навијаче своје ждсре Извуко Је дебљн крај. Разочарани Спортски функционери и суди)е много су, разочарани што се уводи пракса, да сви плаћају улазнице. Па зашто се, кога ђавола, човек бави спортом ако нема бар бесплатну улазницу. БОКС-МЕЧ Јапанци су приредили бокс-меч у Пацифику али се њихови партнери, Џон Бул и Сам нису смели да појаве на рингу па је утакмица одлучена у корист Јапана ( и то »пар форфе«. ^ ОТПОЧЕТ ТРЕНИНГ Сви они који не воле рат записани су као чланови енглеског клуба С. К. »Мајдан«. Њихов пролећни тренинг је већ отпочео.

с.О- б-. — Перице, лице ти је чмсто, а руке прљаве до зла Бога. — Како то! — Руке сам испрљао бришући лице. Ј-ти, 1<ЦгС — Страшно је то кад човек лаже! — А још је страшније кад и сам у те лажи верује! Зна с& — Слушај, Перо, зашто је Миланово лице толико деформисано? — Зар не знаш? Па, постао је боксер! Напрлуан. м&ек — Уписан сам у шах-клуб и ве^ играм! — Тако! А ко долази после вас у игри? — Нико, ја сам последњи!

<=• <3? — Али кад вам кажем: господин не лрима. — Молим, али мене интересује да ли гослодин даје!

НЕДЕЉА, 14 фебруара _ Жур код тета дА Феме па се ску• ШЛХ - ПИЈ10 доста света, јер она даје добро послужење. Има и неких уметника, који чим се отворе врата гледају да то иде девојка са послужењем. Поведе се разговор о браку и један раз• барушени, за кога рекоше да је песник, да би се додворио госпа Феми која је лепо живела са њеним Сотиром, Бог да му душу прости, поче да декламује. — Брак је лука среНе и мира у коју су упловиле две сличне галије... — Ух, мајку му, значи да сам ја нагазио на неку ратну лађу, застења један господин који је дотле ћутао. ПОНЕДЕЉАК, 75 фебруара По народном предању на данашњи дан, „Сретењ \ ње" мечка се бу^ЈЈГУу^кГТ ди из сна и по 1"» њој се може оценити колико ће зима још да траје. Међутим, ове године, мечка уопште иије хтела да заспи па тим поводом, данас у кафани, поведосмо разговор 0 овој теми. Тоша пензионер каже да је његова плећка сигурнија од мечке, јер када га она не штреца зима је при крају. У том се у разговор умеша Јо-

ца, адвокат.

— Море, каква мечка и каква плећка. Моја ташта је најбољи барометар на свету. Када се она засмеје мора бити неке непогоде а када ми још тепа онда је сигуран земљотрес. Баш јутрос ми је рекла: — Пази, куд идеш. Што зеваш као сом... По томе судим да ће још подуже бити зима. УТОРАК, 16 фебруара Сретнем јутрос Ику, инжињера. Некад, у младости, бавили- смо се заједно спортом па је још из тога доба 'остало старо пријатељство. — Како си друже? Шта радиш? — ослових га ја. — Море добро сам — одговори он, али ми се иа нози отворила она стара рана. — Је ли то реуматизам или ожиљак од футбала? — питам га ја. — Никад се не би сетио од чега ми ова рана — насмеја се он. То само има код мене. Мој породични специјалитет. — Шта ли је то? — заинтересовах се ја. — Ето шта је. Ја играм по• кера а моја жена кибицује другима карте и даје^ ми ногом знак А то ради тако душмански да ми се отворила рана — одговори он смеЈући се. Може и то да буде. Има нас разноразних...

СРЕДА, 17 фебруара Госпа Ида, моШ ]а комшика, зна да гледа у карте зато са њоме врло често разгова^ рам о женама које долазе да им се каже будућност. Јутрос ми прича за једну комшику, госпа Нату. — Дошла она код мене и ја седнем, разредим карте по столу и почнем да јој објашњавам. „Претстоји вам велика срећа од једног лепог и црномањастог човека, богатог 'и младог, али ће вам све задовољство покварити један други човек, покварен и заводљив... — Знам га. То је мој муж. Он се увек умеша да ми омета срећу... рече брзо Ната и напући уста. ЧЕТВ^ТАК, 18 фебруара Мој прнјатељ Арса познат је као боем и весељак. Просто створен за друштво. Зато се изненадих када га јутрос видех. Озбиљан и мрачан. Што но кажу тек што му киша не удари са- чела. — Шат ти је? Ваљда ти нису потонуле галије? довикнух му. — Још горе — одговори он горко. Десио ми се ужасан малер. — Причај, лакнуће ти — наго^ ворих га ја. Уверен да се ради о неком обешењаклуку. — Нема ту шта да се прича већ да се сука — поче он. Имао сам бабу, богату али џандрљиву, ко ја ме је јела као печен хлеб. Досади ми се то и ја стрпам је у лудницу. Кад је прекјуче умр ла, отворисмо тестамент — а она мене пре две године одредила за свога наследника. И сада суд захтева да докажем да је била паметна када је писала тсстаменат... ПЕТАК, 19 фебруара Одем у посету данас, са женом, код једне њене другарице. Дете ту рођендан па вели: ред је. Одемо тамо и затекнемо домаћицу како прича своме синчићу о мисионерима који дивљаке уче правој вери. Дечко од седам година, бнстар, слуша мајку па је одједном упита: — А да ли мисионари иду у рај? — Па наравно — каже мајка — А дивљаци? — пита дечко даље. — Они не иду. Они ие верују у Бога и иду у пакао — учи га мајка. — Па где иде дивљак који поједе мисионара? — упита дечко а мајка се збуни. — То ћу вечерас да ти испричам — извуче се она из платке. па се окрене нама: — Јесте ли видели како је тешко васпитавати децу.

СУБОТА, 20 фебруара јј . Госпа Верин Воја много воли сукШк њу. Зна то и она, па се свуда жали У' ? на њега. Дошла јадница код нас на кафу, па нам прича: — Добила сам нову девојку, јуче. Отресита Личанка, једра и весела. Узмем је ја данас на миндрос па је учим кућевном реду. Између осталога јој какажем. Ако господин према теби буде дрзак, а ти му развучи шамарчину. И, замислите шта ми она каже. „Ич не брините милостива. Већ је једну добио, али он се не љути већ ми каже: баш волим мачкице које гребу, а мени се то допало па га више нисам ударила. — Па шта сте радили? —• пита моја жена. — Ништа! Направила сам се луда. Боље да је ту у кући него да луња и троши паре. А девојка изгледа в-редна па где могу да је отпустим — одговара госпа Вера снуждено.

Чика Паја док бешс без жене Смејао се кад год сретне мене Добро видим, резонујем здраво Зато велим нс постоји ^ђаво Сад је кењен и кад год ме види Он се речи ранијих застиди Тужно вели: „Имао си право Сада видим да постоји ђаво".

с о &I - % I . — Жена којом ћу се оженити, мора имати ситну фнгуру, мале ножице, мала уста, а пре свега и мале захтеве. — Ала ти имаш великг захтеве!

У шкали

На часу географије мали Перица пита учитеља: — Јелте, господине учитељу, да ли стћ ви били на Марсу? — Шта лупаш којешта! — Па зашто онда тврдите да на Марсу нема људи?

Ј1ак рачун У једном селу у околини Ниша учитељ пита једног ђака из првог разреда: — Знаш ли ти, Радисаве, да ми кажеш: када ти имаш осам јабука, па када ти ја узмем три, колико ^е ти остати? — Ће остане... ће остане... три, ^сподице учитељу! — Како три?!... зграњава се учитељ, промисли мало боље! ■— Ће остане... 1\е останв ... Море, узми ги све, господине учитељу да се узалуд не мучим, — дода после кра^ег размишљања Радисав. СВЕ ЗА БЛАГОУТРОБИЈЕ — Некада сам ја био богат чоек! — Па где вам је то богатство? — У трбуху! Мученик — Колико година учите клавир? — Ве^ десет година, учи ме некч господин. — Јадник, мученик, баш га сажаљевам! НЕСРЕЋАН ЧОВЕК — Са обе своје жене био сам несрећан. — Заиста? — Прва ми је побегла са љубавником... — А друга? — Није побегла!

Бура

— Јеси ли приспео кући пре него је настала бура? — Наравно! Бура је избила "ек код куће!

^ГАјц, СИ ОРТИСТА

ПОООДипицјтеЈ

— Хура!!! Моја жена је одржала рсч и псбедила твоју са 2:1.