Бодљикаво прасе
Амеумлш р&та&о-ђш.
Ух! Дошло ми је да изоршим свмоубиство! То је бар лако. Укрцај се на неки наш брод.
Покојни Бен-Акиба де много ииао пик на таште. Најбоље од његових козерија су посвећене таштама а да Је, неком срећом, данас жив он би морао да пише само о женама. То је данас најзахвалнија тема. Жене су се много прозлиле. Ни оне жене ни дај Боже. Ниједна, част изузетцима, неће да попусти и прави компромисе, већ све уз нос. Као да се испилила нека пркос генерација, Када даиашње прилике захтевају да се учине уштеде и избегну сви излишни издаии, оида све жене почну да пуше. И једина мера уштеде, којој су приступиле заиста са вољом, јесте скраћивање сукања и хал>ина, Чак и старије жене врло конзервативне иначе, без поговора су примиле ову ратну моду и гурају боље него млађе. Тек сретнеш неког бакутанера, који се задевојчио за време маџарске буне, са кратком сукњом преко колена како перја кроз улицу. Млађе се још и устежу, ваљда се женирају, ал' кокице гурају ко Меркур... Али ако штеде на штофу не штеде на језику. Свзка пустила језик па само меље. Уђеш у воз а већ нека жена држи банку па све везе. На једвите муке угураш се у трамвај, да се склониш од кошаве, а нека већ ухватила
— Овај гоблен стар је скоро седамдесет година. — Диван је. Јесте ли га сами радилк.
бусију па само сипа. Станеш у ред за дуван и осврнеш се око себе а мало даље већ се скуциле жене и крвнички те гледају. Где год макнеш свуда исто. Дува она пуста ветрина прошле недеље а ја отишао да чекам ред код пекара. Стојим ја лепо и учтиво када се две жене до хватише. Леле, Господе што се осу паљба. Све неке „софтиг" речи, па милина једна. За три минута једна против друге просуше толигко увреда и клевета да би сви београдски судови имали пссла све до ферија. А све то за ситницу — што је једца мало гурнула другу. А кад би хтеле, овде, мало да приштеде куд би им био крај. Свануло би и нама. Овако смо ухватили страх од жена па када треба негде да идеш у ред. избегаваш колико можеш, јер знаш сигурно да ће се направити иека гужва. Што је најлепше никад жене нису крнве већ увек ми, људи. Крив си у кући, крив си напољу, крив си где макнеш. Зато смо се завукли у мишју рупу па не смемо ни да зинемо. Ко не верује нека проба!... ЏИЛЕ
Пријатаљски сазет Професор саветује једног мла дог доцента који треба да одржи своје приступно предавање на универзитету. — ...и, млади при.јатељу, кад будете завршили предавање, ви се поклоните нред слушаоиима и полако на врховима прстију изађите из дворане. — Зашто на врховима прсти.1У, зачуде се младн доцент. — Да не би некога пробуднли. 'Г Аолика Упознала се два госпоДрна. Један каже другоме у разговору: — Ја без деце не бих могао да живим. — Сигурно сте отац многобројне деце, одговори други. — Не, уопште немам деце. Него, ја сам дечији леЈ<ар.
Стари глумац Група глумаца хвали свог но вог колегу који важи као тален тован уметник са лепим изгле дима на будућност. — Тако млад, па је постигао толики успех! рече један глу мац. — То је заиста срећан човек — БОљи је од свих осталих! — Засл^ужио је да постане славаи! Групи је пришао један старији гЛумац, који је чуо хвале, али нрје чуо почетак разговора. Он зачуђено упита: — К 1 о је умро? ДомаЂе васпитгње — Чути, неваљалче! Ти си најобичнији брољивац. Знаш ли како се називају они који само исгштују?! — Знам: професори!
БЕОГРАДСКЕ СЛИКЕ Лмлллена
— Ју! Зашто вам је млеко т!' ко водено. — Краве су Јуче покисле. Ж Локалне вести Мечка видела сенку. — Иако је на Сретење био облачан дан, бе* оградска Метереолошка станица Божана видела је своју сенку и ератила се у кавез. То је нека намћор мечка. Целе зимв нија заспала а садз јој се дрема. Због гога је врло тешко утврдити да ли је зима већ сврц1ена или Ко де траје још шест недеља, као што се верује. Наш колега Сале, који је велики стручњак за зоологију мисли да је са зимом саршено али морати да се ложи до Ускрса да се привикнемо на шлрицер-температуру. 1
Страшан утисак Један уображени пријатељ уметности, који је уз то и сам сликао, поручио је код познатог Вилхелма Трибнера, каснијег директора Академије у Калрсруе, један портрет. После дугог позирања, покаже набеђени уметник слику, коју је сам израдио с овим речима: — Ја мислим да ми је успело приказати на мбјој новој слици страховити бол Лукрецијин. Трибнер погледа слику, и без обзира на то, што није био у добром финансиском стању, рече својим сувим гласом: — Имате право! Слика је нешто најстрашније, што сам видео. Непотребан труд У једном лруштву рече нека дама Шопенхауеру: — Господине професоре, мора се признати, да ви, и ако нисте придјатељ жена, никада ни једној жени не противуречите. Изузетно, велики професор се насмеје. — Зашто би се непотребно трудио, гоСпођо? У следећем тренутку жене саме себи противурече. Главни уредник: Теодор Докић. Власник и издавач; »Просветна заједница« а. д. Телефон редакције: 25-681. Штампа »ЛУЧ«, Београд, Краљице Наталије бр. 100.
л НЕСИГУРНА ПО(;ЛУГА — Већ више од пола сата чекам те овде у ресторану. Зар није собзрица дошла да те пробуди? ,— Јесте, баш сам зато ч и задоцнио. НА БИЛЕТАРНИ1Ш Празник је. На билетарници нестрпљива публика образовала читав шпалир. Један путник гу- , ра се напред, остали протестују. — То не иде! — Због чега? — На крају реда већ стојч последњ ... Где су стали Шеф пита своју лепу, малу секретарицу: — Реците ми, госпођице, где смо синоћ стали у послу... -- Баш с,чг разговорала о за* једничком излету на Авалу, кад је ваша госпођа наишла. ПРАКТИЧАН САВЕТ Златар: — Не бих вам саветовао да урежете иа бурму: „Ђорђе својој Јелици". — Ако случајно Јелица промени мишљење биће бурма изгубљена. Млади сељак: — Па добро, шта бисте ми ви сабетовали? ЗлатЗр: —. Ђорђе својој првој > и јединој љубави.
...КАД СУ ДОБИЛИ ЈЕДИУ МАЛУ КУЋИЦУ НА СЕЛУ У НАСЛЕДСТВО
— Добар дан, добар дан. Ми смо лошли напред, а за нлма иду још други гости.