Бодљикаво прасе

— Моја жсна поклонила ми Је детв. —- Дечка. — Не. — Девојчицу! — Јвсте. А како «те погодили! ПРОЕОДАЏИЈА И ЊЕГОВА ЖРТВА Проводаџија Марко дуго је наговарао младог Микића да се ожени: — Она је лепа, млада, и има двеста хиљада... ' — А шта ради к>ен отац? питао је опрезно МикиК. — Он је умро. МикиК се оженио и тек после неколико дана сазнао је да Је његов таст у затвору због разних дела, о којима кривични закон нема баш најповољније мишљење. Младожења је, наравно, потражио Марка и жестоко га изгрдио. — Нисам те преварио! — одговори Марко хладнокрвно. — Зар ми ниси рекао да је мој тает умро? , — А зар је то неки живот кад је човек на робији? Дпотекар и сељзк Један сељак уђе у апотеку и обрати се апатекару, код кога је био дан-два пре. — Моји пацови нису поцркали! Онај прошли не ваља, — Како то? Па јеси ли тачно поступио онако, као што сам ти рекао? — Јесам! Истч онако! Али нису ни дирнули! — Па шта ти ја могу! Значи да твоји пацови не ваљају, а мој прашак је добар

( I Е Н

Олем ја V посету код мога друга Миће, Славио св. Симеуна па ме позвао у госте па да му не дам корпу — одем. И то сам. Данас се такав позив не одбија. Мића је неки посредник па је добро зарадио последњих година. Није чудо што му је кућа пуна као око. Гос1ију много. Свет хоће да се разоноди и наједе па ако је то још бесплатно, онда никад краја гостима. На вечери нас било дванаест. Добро мезе и одлично вино па се ми расположисмо. Паде и песма а кад се вечера сврши, погледам на сат, кад оно поноћ. Од повратка кући ни помена. Неко предложи да останемо до зоре. Предлог би одмах усвојен. Ми се разузури смо, весеље узе мах и ја, онако весео, заборавих на жену и децу код куће па се почех замлаћивати са једном плаво.јком. Видех да није с' раскида и наш разговор убрзо постаде интересантан. До душе баш се не сећам шта сам тачно говорио али знам да се много сме.јала. — Баш сте ђаво! — вели она а ја све слободнији. Пређемо и на „ти" и ја сазна-

— Да, да. Тешко Је изгубнти лепу ђерку. — А још теже )е изгубити &ерку која није лепа.

дох — а можда сам то само уобразио — да ,|ој се одавно допадам. Она рече да је распуштенииа и да станује у истој кући. Некако пред зору мени позли и госпа Зора — тако јој беше име — предложи да одем код ње у стан да прилегнем а она ће остати са друштвом. До душе Мића је говорио да могу и код њега да прилегнем али ја заопуцао да идем код Зоре. — Нећу да вам сметам, а ( баш ми је тешко — велим ја. Много сам пио. И одох. Размести ми жена кревет и ја легох. Шта је после било Бог свети зна. Пробуди ме, у свануће, неки свраб. Упалим осветљење и имам шта да видим. Стенице ме иштрафтале као ћилим а ја сам се од свраба драпао, па сам сав поднадуо. Брзо се обучем и вратим код Миће. Они скоро сви пијани, и ја једва дочеках пет сати да пођем. Већ сам обукао капут, кад уђе Зора. — А Ви нешто оставили код мене ?— рече она. Ја помислих да она мене беди за стенице, па одговорих огорчено: — То да извините! Све што сте нашли код Вас то је само Ваше. Она се враголасто осмехну па извади хиљадарку. — А ово? Ја се пипнух за џеп. Заиста, моја јединица! Како сам легао са оделом, онако напит и весео, ја сам се ноћу бранио од стеница и чешао и тако истресао ону хиљадарку и то последњу. Нисам имао куд. Већ сам рекао да све што је код ње, припада њо.ј и хиљадарку нисам могао тражити, натраг, али сад ови пијани Мићини гости дохватише ствар са дпуге стране. — Ха, ала је то каваљер! викну Божа доктор. „Баца лире у даире'. И тако смо се шалили све до доручка. Ја већ прежалио хиљадарку па сам се вадио на јелу. Тако се и разиђосмо. Ја одох право у канцеларију. Прође два три дана и ја скопо заборавио на целу ствар, када једно вече дође жена из взроши, бесна као фурија. — Док се ми мучимо и гла-

дујемо, ти дајеш хиљаларке твојим метресама... Па учи у плач. Бранио се ја, об.јашњавао али све је било поотив мене. Најзад одустад^х од разговора и сада се мучим и злоратим јер жена оде кол мајке а мене остави са децом. Проклињем тај час кала сам пошао на славу...

Добар савет — Ви кетв моју хаљину офарбати, али хоће ли се она скупити да је не могу обући? — Ништа зато! Ако се скупи дођита и аи па кемо вас офарбати, да се скупите. Моцарт и цар Славни композитор Моцарт свирао је лепо кад је био још сасвим мали. • То је сазнао 1 и аустриски цар Фрања I, па нареди његовим ро дитељима да га доведу у двор да га чује. — Мали Моцарт се није ништа уплашио већ Је лепо сео и почео да свира. Цара је изненадило ово држање Моцарта, па да би га збунио рече му: — Није добро! Пбгрешио си!„ — А Моцарт не прекидајући свирање одговори му преко рамена: — Зовите свога музичара, Величанство, и он ће вам рећи да тачно свирам. Шала му спала главу Француски краљ Франсоа I наљутио се једном на своју дворску будалу и осудио га на смрт. Када је дворска будала замолио за помиловање, краљ му ј г рекао да му казну може ублажити само утолико што ће му доззолити да бира смрт од које ће умрети. — Када ми дозвољавате да бирам од које ћу смрти умрети, реви ћу да бих волео да умрем од старости! одговори дворска будала. Краљ се на то слатко насмејао сутра дзн ослободио дворску будалу.

— Да ли Је истина д* мушкарци у браку дуже живе иего не> жењени! — Којешта њима <е то само тако чиии.

Логика Професору ивстаде наочари. Не знајуки да ли их јв затурио или му их је неко украо, он поче на глас да испитујв ствар: — Моје наочаре или је неко украо или су се затуриле. Ко краде? Краде лопов. Кад лопов краде наочари, онда је он кратковид, а можда и нијв. Ако је кратковид, онда он или има или нема наочари. Ако их има, што (не му моје, а ако их нема, оида не може моје да нађе. Дакле, значи, он није кратковид и шта ће му онда моје наочари. Према томе, наочари нису украдене него сам их затурио. Ако су уистину затурене, онда значи да морају'бити овдв негде. Пошто ја видим да их овде нема, значи да ми наочари морају битц на носу. Разуме се, наочари су ми на носу. Ја сам одмах и помислио да морају бити на носу.

}:€+' Двоје младенаца на два дана после венчења седе у хладној соби и разговарају! — Има ли, драги мо], на овоме СЕету нечега лепшег од љубави?! — На жалост има, драга моја! — А шта то, драги? — Дрва!

— Ово дпоЈе младих изгледа да се одлично разумеЈу и много воле. Јесу ли венчани! — Јесу, али не једно с другим.

Тата је крив — Ко ли то разбио прозор у вашој соби? — Мгма. Али крив је тата што је благовремено скочио у страну. • РЕКЛА-КАЗАЛА — Чујем комшија, да зидате нову кућу. — Гле, молим вас! А ко је још чуо да неко зида сгару кућу! ИМА ОН ПРАВО Жена: — Драги мој, ти си целе ноћи сањао гласно. Муж: — Па ваљда имам право да говорим с времена на време. КАД ЖЕНЕ ПОДНОСЕ ТУЖБУ — Зашто нисте пријавили пријавили провалу у ваш стан одмах чим сте дошли кући и опазили лом у стану? — Ја сам испрва помислила, да је мој муж тражио дугме од крагне.

Иде да је пита — Хало! Да ли је госпођа Лела код куће? — Идем да је питам.

ЧИСТА ЉУЕАЗ — Наравно, ти си ме угго зато што сам имгла пзре! — Не, него затг што их ја нисам имао! Гроф Боби Гроф Боби има такођер једну ћерку. Једнога дана дође просилац. — Господине грофе, молим зз руку ваше кћери. Гроф Бзби потапша га по рамену пријатељски. — Врло радо, врло радо млади пријатељу — само шта ћете ви с руком моје кћери? ЉУБАВНО ПИСМО -г Не, рече Јелка љутито, овај Марко никако да се привикне да пише читко! Не могу да прочитам, дали ми шаље 100 или 1000 пољубаца.

— Ах, Цицо! Да знаш што сам сретна_ Јуча сам се тано дивно несретно заљубила.