Бодљикаво прасе

Шшке- ме>ша &а&а[ла

Онеја мазноглавасти Равајло рипнаја на куде Макиш због зашто је сипаја воду у млеко па с' г ја морам да си тепам але и писујем у газетке. Шта да му работиш. Зинула ги ала па исја јагуриде зинула ги ала па не■ кају душу да узну. Мало ги бре што те ники не питује за квалитет још искају да буде ексик чера. Ете га тај исти Равајло. Знајем га и у старе дреје. Тој што беше Један санкилот, у књиге да се писује. Носија је млеко и кад спечали три банке да видиш његову радост. А с'г му скокнула нумера па се набутаја сас шушке и салте нзвољева. Купија је клавир, грамофон, трубу и добош а на куде његово село ники не уме да свири ни на дромбуљу. Купија фрак и цилиндер а домакица му обукује свилену пиџаму преко неку шкуртељку и кад си оди на њиву она на гла• ву тури једно шеширче какој да ће на корзони а не на копање. И све ги је то било мало веЛ искају да ги белиграђани оде на ноге и там да пазарују за скупе паре ама брез бирање. Па кад се набутаја сас паре он иска да постане и књижовник па се пи■ сује у газетке а овеја гурави белиграђани савили си шипке па само гледају што се напраји калабал'к од тија сељачки Ироди и Драјфуси. И с'г ја сам дошеја на ђунију да гутам ватру за Равајла и водим његове рубрике. А ја сам чбвек домакин, еснаф човек сас бели мустаћи па си не могу да изводим керефеке какој сељаци затој ће моје писување да бидне полоше због зашто ми што смо свршили школе и урипали у големаше не може да прајимо спекулацију и да си продајемо зарзавати па затој нас с'г ники не зарезује. Сг ћу да ви писујем за тија >50 Они су унутра Ишао сељак кроз Београд, а за њиме његов синчић који је први пут дошао у тако велику варош. Мали дечак чудио се свему и бленуо на све стране; али кад угледа електрични трамвај, он стаде и викну: — Тата каква су оно велика кола, што иду сама? Где су коњи? — Ајде дијете не блени, коњи су унутра — рече сељак и поведе брже сина.

млекаџије што сипују воду у млеко. Они си уфатили марифетлук па место да музу краве уфа■ тили муштерије па музу.ли му• зу и за савску водииу узимају добру парицу а свет пошашавеја па салте узима и баца паре. А кад неко од тија Јуде Искариот■ ске урипи у апц и принудан рад онда се праје мученици и искају да публика плати цек па зато све сипују воду. и од једиу литру млека праве пет. Због тија измотација искам да ви писујем и за другу суботу сам спремија једну репортажу на куде село па има да се искидате од смејање кад видите што се свет замлаНује. Пошашавеја свет, па то ти Је1 Бата ТОШКЕ

— Зар ти немаш страшило у твојој башти! — Зашто! Па ја сам цео дан код куће.

Писмо малог Јовице

вала цико сад видим да није лако писати. ето блате ја плопадо тлазеци мателијал посто о насој куци висе несмем да писем напала ме ала и влана и саи кое познајемо казу да се то на н>и односи па ме Тата бијо ко Вола у Купусу и казе ти оцес да ме огелас на лобију зато сто износис ^асе тајне. Ко је луд да данас буде исклен сви клију ста ладе ко змија ноге а ти писо цак и за Иванку. зато нецу висе да писем насе ствали вец само за нас комсилук зто тетка Јуца сто има муза бив:ег министла лазбила му главу са селпом сто је стипао слускињу а

ДОКТОГ ШАЦА И ПОСЛУШНИ АЦА 1Ш1

ШТО ВКШЕ И СУН14в

Ерина одбрана Извели неког Еру лопова, који је имао дугу и као зифт црну браду, пред судију који је био сав Косав и ћелав. Судија расматра акта, преврће листове па погледав у Еру рече: — По свему судећи савест ти је црна као та твоја дугачка брада. — Немој болан тако говорити, упадв у реч Ера, ако ћемо гледати по брати ти савести и немаш. ИЗУЗЕТАК Песник Јовић ухватио је једном приликом свога слугу у лажи и рекао му: — Лажи су најмрскији греси, који посгоје. Одбаци у будуће те лажи, ми не смемо наше ближње лагати.

— Добро, господине Јовићу, али како му то дође, да, сваки пут кад дође судски извршитељ, ја морам увек рећи да ви нисте код куће? — Судски извршитељи нису наши ближњи, одговори Јовић сасвим мирно.

Ушгха

На ђаке се баксуз просо Хоће да им кваре посо На биоскоп забрану А кад прође чудо ово Биће опет пик на ново Кренуће у кафану.

Водили циганина на вешање. Време беше рђаво: Киша и снег. — То је свињарија, рече циганин попу који га |е пратио. По оваквом времену воде човека тако далеко. — Лако је теби синко, рече поп. Ти ћеш остати, а ми се по овом блату морамо и враћати.

он досо код нас па плица да се оклизнуо. а ди да се оклизне кад је лепо влеме и нигде нема леда. и ја би се клизо па немозе а тетка Вела казала њеном музу Тоси да иде код флизела па отисла код цика Стеве доктола а Тоса сазно па Је плебло ко мл« цину и она сад лези куци и плица да има глипу. Знам ја ту глипу кад боле леђа. то се и мони десава када ме тата изудала а м госпа Гина из комсилука имала велики млер са неким свелцом па сад кука и плица да неце да путује и да се секила то су ваМ све новости а из насе куце могу да вам јавим само то да се влатила мама и напала тетка Олгу па су заједно отисле у квалт а после је и тата отисо од куце и сад смо сами ја и мама а цика Цале не долази и мама казе да тата мола да се помили. вас јовица | Социјални фонд Неки писац присуствовао је у једној варошици »литерарној вечери« и том приликом читао је и своја дела. Кад је завршио, претседавају^и приђе и стиснувши му руку, тутну му банкноту од сто динара. С неколико уч< тивих речи ослови песника и з%ц моли га да награду употреби у корисне сврхе. — Имате ли ви нешто против, запита овај, ако овај новац ставимо у »социјални фонд?« — Немам ништа против! А чему служи овај фонд? — За програм идуће године, како бисмо ангажовали боље снаге. шшшве

Чрџна ра&лика — Уосталом, моја коса је за двадесет година старија од брач Де. | — Сигурно си се двадесет го-> дина мање занимао главом него брадом! Ј.ј|