Бодљикаво прасе

2а ли ии,е прлниц^и&и? ГДЕ ЈЕ КОКАН1 У кафани код »Србије« содоо 1е Кокан, тај лепи београдски монденчић, са соојим другооима такође монденима. Водили су пра!зне разговоре, какве само београдски мондени знају да воде и пили коњак. По ипак нису седели бадава, Кокан је чекао своју Милкицу, размажену монденку, кћи неког трговца који је тек сада, после рата, поствр чувен по свом богатству. Кокан је њу страсно заволео; његови другови су се чудили и често га питали: »Је ли, бре, фрајеру, што си се заљубио тако страшно«? И заиста је било чудновато, да Се он, Кокан, лаф београдског корзоа, који је толико девојака имао, такорећи, на расположењу, заљуби баш у Милкицу. Да ли се он заиста заљубио у њу или у њен великимираз то је само он знао. Требала је да до^в упола једанаест, тако су се договорили, пре два дана. Сад је ве^ једанаест а ње нема. Другови га саветују да је не чека више, него да изађу да промене локал. Али он је упорно одбијао »хо^е, још мало да је чека«. МоЖда би Милкица и дошла на ћреме, али никако није могла да се реши шта да обуче. Јер, дан је био сунчан али је ветар дувао. Најзад је обукла прошлогодишњи костим и отишла. Било је пола дванаест кад је ушла у кафану »Србија«. Својим као љубичица плавим очима потражила је Кокана, но њега није било. Уопште било је врло мало гостију у кафани. Питала је келнера који их је увек послуживао да ли је Кокан долазио. — Био је — одговори келнер. — Па где је? — упита она брзо келнера. Заиста, драги читаоци шта мислите, где је Кокан? ТеЦжо вам је да одговорите. Добро, па где може да буде један Монден, фрајер, ако хоћете и беспоеличар који за време рбдног времена пије коњак у кафани и Мека своју девојчицу, док остали Свет ради? Знате где, на принудном раду, јер је чекао своју Милкицу, упала је полиција и одвела Их све на кулук. ч СреЋан младиЂ Један младић доста глуп и уображен рече у једном друштву: — Знате, када ја погрешим и кажем неку глупост увек се први насмејем томе. —• Благо вама, рече један господин, ви се онда стално смејете. 3 .4- е 4.

исшЉрнуша искуаи&а

1. 2. 3.

Саучешће: Изразити дирљивим рвчима скривену радост због туђв несреке. Жаба: Бува у бари. Савет: Оно што човек коЈи ти говори не би никад учинио, да је на твоме месту. Лутка: Лутан обучен као жена, служи као играчка дево|чицаме, или опет женл обучена као лутан а служи

као играчка људима. 5. Мозак: Наш лукави рођак, који даје увек мвње него ито би могао и још то, по цону надчовечанских напора. 6. Бенгалска ватра: Улакована дуга. 7. Звхвалност: Семе бола. 8) Дискреција: Инстинкт са филцаиим ђоновима. 9. Сан: Заспала лаж.

Мали Перица се> пипса Какве судове приправља судски приправник? Да ли разбојници ткају за разбо|ем? Колико Цуприја има у Ћупри|а? Шта троше трошаринци? Да ли у Крагујевцу од птица живе само крагуји? Соле ли се и слаткоаодне рибе? Лече ли се у Соко-бањи само соколови? Зашто тата каже мами кад она плаче: Доста с тим крокодилским сузама, кад мама није крокодил? Да ли тата нашу Марицу зато зове: сунце моје мало, што га она само мало греје?

СТРПЉЕЊЕ

Изненађење

Задовољан муж — Чуо сам да си се оженио. Јеси ли задовољан у браку. — Савршено! Жена ми је мирна, нежна, не тражи нове хаљине и шешире. Не жели да иде у позориште и биоскоп. — А колико има како си ожењен? — Па биће једно осам дана.

Перица: — Тата, зашто се земља окреће! — Да ниеи ти, клилане, потегго из моје флаше!

ГТромена — Замисли, Мила мења глас — Како је то могућно? — Оставила је баритона, па је узела тенора! Похгре;а:1 виц — Знаш шта је за мој рачун најбоље код твоје жене? — Шта? — Што није моја жена! Ме имати времсна Једног познатог спекулзнта, који је био умешан и у неке прљаве афере, посетио је неки новинар. Том прилмком упитао је финансијског магната: — А када мислите да напишете своје мемоаре? — Много сам заузет пословима. Написаћу их кад будем имао мало више времена... — Ако то дозволи истражни судија — примети иронично новинар. Ж 1П увеч кма право — Није право што ме грдиш Ти си преддожила да направимо излет. — А, не, ти си крив. Ја сам предЛожила, а ти си, булало, одмах прихватио! Кратковиди каваљер

— Љубим руку, госпођо!

— Шта да радимо, кад родитељи нису кући — стрпите се! ИМА РАЗЛОГ — Како смете да тражите мојју руку? Чиме сам вам дала дала повода. — Зар ми већ два месеца не говорите како имате богату тетку на самрти . УСЛОВИ ЗА УДАЈУ — Одлучила сам да се удам искључиво за ручног и богатог. човека. — То значи да ја веиам наде? — Тако је, драги пријатељу. Ви нисте довољно богати. Паметно дете Баба: Децо, лепо сте ми честитали рођен дан. Узмите сваки по шаку ораха. Мица: Молим те, бакице, захвати твојом шаком за мене, већа је! ❖ Јован добија телеграм: „Ташта ти је напрасно умрла. Да ли да је обдуцирамо, да ли да је спалимо или да је сахранимо?" Јован хитно одговори: „Обдуцирати, спалит, сахранити. То је сигурно — то је сигурно." ❖ — Је сте ли обратили пажњу на ону девојку, коса јој је право злато, уста — рубине, зуби — бисер у коралима. — Ви те, свакако, песник? — Не ,јз сам јувелир.

Ш Т А НО ЗАМИШЉА

Монден

МлекаџиЈа

Шпекулант

Кафеџија

Уседелица