Бодљикаво прасе

Равајло учи музину

еве ме вала вођскарце јопет. једва сам И.чвуко репинц од ону ветрометину. Кала да ме однесе она куси Ал )а Јопет то недам ка елим сунце Бч госпоц• ко калајисано докдс 1\е Нзордавате а Гсџа да Плапа цекови. када ја сипам лечка Водс у млеко оке ла ол ситницу направе Брдо а кад они клопау никем ништа Па бар да сам много сипијо, јок Очију ми. На пет литре млека двс канте воде. таман да нс буде густо и да за н>ег не аапињу Госпоцка уста. Јес славе ми. То сам Тео и Ништа друго а она главати контролор сцвикери само вунаара на Мен оКеш бре да правиш фалцификати и да Трујеш ова народ, јок господине жими ти браним се ]а вар је бре вода отровна па Вода се бре брате увима ка лек и ја ка Велим да мало лечим ови народ. Због севапа, две ми очи а он ударио у пцовање и само што Га не џдари капла и Јопет бик се ја извуко да ме не надари 1)аво да му кажем море оку да платим брате немо се дерн>аш ка сивон>а ко Бре сивон>а викну Он на мен а ја му велим ја бураверу куд би ти бијо сивоња Него ка велим да се нагодимо попусти мало ти а мало Ћу јопет ја Па ке се негде сретнемо окемо али у апцу Викну он на мен а ја кажсм акђ Господине, ако и то је ва људе него еве теб двеста банке Па ме пџшкај дидем у село оке ми Оде вов а Он се само намест па каже Еве теб вод десет иљада глоба и дпајес дан да одуваш у бајбок и Тамо ти ја ваглави Ал вато сад нек муве шаруму и белку ко оке. дођок Во^е да се упишем на ту чколу ди се учи мувија оку да Свирам на рамонику и То све нотално и не ка онај Паја циганин што свири у Кемане, вск сам направијо споравум с једну кораву женску што носи наочаре и од Сутра има да учим ту мувикантску школу па прво ку дучим Ноте а После ку купим рамонику па кад се ернем у Село са све рамонику има ме народ гледа ко на Чудо ал ку се после јопст врнем у београд и ту ку да свирим по меане Само ку променити име јер сад није модерно равајло век ку се крстити цуле јал муле јал фулв пошто је то странско, а сад је у моди само гако име а српска

имена Нек ники да узме ете и моја биоша гавдарица саи је вовледу лула а нзојви је име Роса. много сам хтео да ви пишем ал сада немогу јербо се морам обрачунати сооу лесковачку ујдурму што оке да Види оајду што је писо у Новине па сад од мене тражи капару. а сад у вдравлге ваш равајло

Гљиаа — Мудри кишобран ко|и излази твк пошто је киша простала да пада. Табакера — Неутешча удовица. Кишобран — Штити нас од кише само онда када се изађе са кишобраном, јер киша престане да пада те тако не покиснемо. жж ДОБРО ОБАВЕШТЕН АДВОКАТ — Допустите да »вм се претстмим... Ја сам адаокат и нудим *ам саоја услуге... када будете повели бракориаодну парницу,,,. — А ко вам каже да ја желим да поаедем бракоразводну парницу? — Ја сам >аш сусед е другог спрата. Преко новина — Тата, треба да ми даш но•аца, пуно ноааца. — Зашто, Карко, забога? — Да купим потребну спрему. Ја се удајем кроз шест недела... — Ка-а-ако! Удајеш се?1 Па јв не знвм ни да си се »ерила! — Божо, твта! Зар ти не читаш иовине? жж Лоналне биппи — С*оЈ* клиЈенте, примам, преко целог данв нв Вождоацу, где риљам башту. Ђуша, адвоквт. — МоЈ муж Риств, нвпустио Је куКу и саоје редовне послове и отумврво незнано куд. Ако се у року од три дана не врати у подрум и не отструже оно пола метра дрва, ови мизјввљујем дв његовв дугове неку признвввти нити ку му двти издржвввње. Јуца, машомодв. — Адресу свог новог ствна, |вви^у поввриоцима тек кадв стигнем на рад. За садв им поручуЈем да се не брину за своје пвре. — Моја баквлскв радња биКе звтворона четири недеље због пвкости и злобе. Баквлка из Пвлилуле. жж

жж

Тасв је познвти београдски бо- св се залепи за свога пријатеља

ем. Свм себе нвзива књижевником, иако у своме веку, осим признаницв, није ништв нвписво. Али зато не враКа дугове, никад се не купа и не шиша, иде гологлав и вечито јв шворц. Као што\ видите прави правцати боем. Ме-1 морала да се помири са судби ђутим, ове зиме му је пресело ном. боемство. Шта је нвјстрашније, то I Та| стан је био ногде нв Врача се десило његовом сопственом' ру, Осим мансарде, где је стано-

Леку и код њег је становво. Али ове зимо Лека оде на рад и Таса оста сам у стану. Газдарицв би гв радо избацилв ели ту су Лекине стоари, а он је обоКао да Ке стан поштено плаКати, па 'је

кривицом. Ево, како |е то било: Наш Таса није навикао да купује огрев. За време мира по цео дан је седео у кафани, ту се грејао, бадаваџисво в ту је, опет, у квфвни и спавао. Зв неким столом у Сквдарлији. Рвт је пореметио његове нввике и он је био принуђен да нвКе прави стан. Пошто је стан требало плаКати, Та-

вао Таса, било је још осам ствнова где су становали озбиљни и солидни људи. Сваки се нв време снабдео са огревом и угљем док Тасв ниЈе имво ни чвчквлицу Јодино дрво које је имво у куКи био је Лекин кревет док је он сповво у кревету. И, да видите чуда, овако му је Спавање пријало. Зато није могао ни да помисли да овај кровет изгори у

Женски [езииџ

— Драгв пријатвљице, после наше прве сввђе у браку моЈ муж Је у дворишту посадио Једно дрво у знак измнрењв. — О, па Ви Кетв за кратко време имати читав парк.

РАЗЛОГ Учитвљ: — Код тебе Драги, увек су розултати веКи него што треба. Ко ти помаже при рвду? Дрвги: — Отац: Учитељ: — А шта јо твој отац? Драги; — Келнер.

Искуства Антипатија — Мржња са брњицом. СреКа — Воз коЈи одлази увек пет минута пре но што стигне. Манв — Како нам ближњи назива навико.

пеКи. А човеку хладно. Шта да му радите кад човек вол кон-> фор. Али он није дуго лупао глаау око тога. Имао човек инвенције или како се то вели пронелазвчког духа. НоКу, када сви поспе у куКи, Таса се са једном бургијом и кљештама, јексером и две игле, спусти у подрум и пошто се помучио око катанца на једном подруму, он га отвори и напуни зембиљ дрва и кофу угља. Потом, затвори опет квтанац и врати се у свој стан. Сада јв имао огрева за неколико дана. Твко ја тб ишло цела зиме и он је по неколико путв обређао сва подруме. Видели су људи да неко узима дрва (јер Таса је узимао само цепана) али хаузмајстор се клео да нико не улази у подрум и тако ствар легла. Јединв се Цаја господин Жаркова, са треКег спрата и Олге, господин Ђурина, из партера, дохватиша око крађе дрва и госпа Олга изговори врло тешкв речи на рачун госпа Цаје. И суд јв имао посла ,али се Таса није мешао у »жснске ствери«. Теко про^е зиме и дође март. Сви се подруми испразнише, само код Маше пензионера, има дрве и угља. Таса бацио мерак на овај подрум вли Маша намвстио нвку браву дубровачку па Јв Тасв никвко није могво отворити« Две је игле изломио, искривио три ексера вли квтанац оста неповређен. А Таси хладно. Мора да узима мало дрва да изгура мврт. Звто св реши да Једну ноК одвали летве и тако се снабде са дрвима. Што намислио, то и урадио. Једну ноК дувао Је јак ветар, па се Таса понада да га нико неКе чути. Понесе велику корпу, чекиК и од једног друга узајми и длето. Сав потробан алат. Било је скоро три часа послв пола ноКи 1 када је напунио корпу и таман је почео да закуцава летве, кадв гв неко млатну по глави. Он покуша да утекне, али Машв пензионер — то је он био — догрвби Једну летву и сву јв ијломи о његова леђа. Твсв Је, ивко боем, јунвчки урлао, па св избуди цвла куКа. Сваки од станара муну Тасу да би се, колко толко утешили због крадених дрва, е госпв Сида, гездарица, само га пљуну. Седв је Твсв свв уфечловен, Лежи код неке рођаке на Вождовцу. Своме побратиму Рајку, који га је посетио, Тасе, сав погружен прича: »Ето, брате, неком се не да да буде непоштен. Толики свет краде па ником ништа а ја једном покушао, па, ето, кеко настрадах. »Пе ти си, брете, претерео. Целу зиму гориш туђв дрва — вели му Рајко. Требао си бер у марту да цвокоКеш, каде си се зимус муле грејао. А ти хтео баш до Ускрса да ложиш. »Јест, мвјку му, признаде Тасо. Сам сам крив. Поверовео сам да сал нашао сигурно сретство.. Тасин случај најбоље приказујв како није свекоме суђено да буде проналвзач.

ј