Бодљикаво прасе
ч
Кад не разуме
е
Он: А)ме мени, ова дама је сисурно изгубила евоЈу карту за текстил. Ч & у
Перице Авиза — А ви за кога сге? Алексија — Алексина жвна. Анастазис — Анина стаза. Аорист — Јао Ристо! Викар — Онај који виче Градација — Рација у граду Гутаперка — Перка која све гу
Масна дебела дамо. — Дирек за подупи-
Дамаст Директор рање тора. Калелан — Ланена капа.
Ових дана је објавлена статистика да се од Божића на овамо венчало преко шест стотина парова. Према томе ова година носи у томе погледу рекорд. То је, вероватно, зато што ми све радимо за инат. То нам је заједнички фелер. Када је требало женити се, онда је био пун Духовни суд — јер су се сви разводили. Просто била ушла нека зараза. Тек чујеш разводи се тај и тај! Зашто побогу и забога, чудиш се ти. П.а они су бар лепо живели. Па баш Зато се и разводе, досадио им леп- живот, одговори ти неко. А го и јесте вероватни разлог. Хоће људи промену. И сада је исти случај. Досадило људима без жена, ноку не може да се луња а породично огЈ &иште даје сигуран и добар кост, па се жене и они који се, иначе, не би никад женили. А можда је томе допринела и ова топла зима. Топло сунце у фсбруару загрејало срџа и џногима се отопио лед, који се око срца нахватао, па они, онако подгрејани и одушевљени, право пред олтар. А главни месеци за отапање леда око срџа били су обично април и мај. 0ве године ће то бити март, који се иначе назива врбопуц зато
што у њему пуца, то ]ест цвета врба и пуцају и женска срца. Жене су уопште сличне врби и марту. Прво, под њиховим дрветом нема хлада, а друго сигурне су као врба па се зато и каже: Сигуран као врбов клин. А са мартом имају сличности што су променљиве и ћудљиве као месец буђења пролећа. Уосталом, у нашем народу се вели „баба Марта" а из тога се види да је Марта женскога рода. А вала и како не би био женскога рода када се од њега толико очекује. Чиновници желе да буде врућина као у јулу да се не би морало да купује: одело, обућа, и да ложе пећи, обућари желе да буде влажно — да би се што више крпиле ципеле, ђаци да буде мраз — да не би редовно ишли у школу и тако' даље и тако даље. Као што видите много би ово било и за ова два месеца а камо ли за један. Због тога нико не воли март и сви га грде иако он, јадник, није ништа крив. Хоће свима да угоди па врда час овамо, час онамо, и, наравно мора да згреши. Исти је случај и са женама. Од ње се тражи да буде мајка, домаћица, љубавница, чиновник и послован човек. Није онда
НАЈЈАЧИ ДОКАЗ п
Она: — Шта мислите, маесгро, који је најјачи доказ љубави који може једна жена да вам пружи? Он: — Да ми окрпи чарапе. ,
Рљта&ари лгњт Ј.аисс и бернт му. друга Раше
— Ух... — Ах... — Објасни ми молиу те што седимо у том лифту кад на вратима пише да не ради? — Поправиће га. — А ако га поправе тек кроз недељу дана? \ — У међувремену ће сићи онај са трећег спрата код кога смо се упутили. — А ако не сиђе? — ВратиНемо се кући. — Ух.„ — Ах._ — Гледај бре, долази она лепа девојка. Да јој кажемо да лифт не ради? — Гледај своја посла и не мешај се!
Сан сваке удавачс Г*
чудо, што је преоптерећена па по нека изгуби компас и залуВаш сам данас хтео да пишем о нашој омладини, али, ето, не даде ми се. Закачих се за март, а чим говориш о марту мораш и о женама, пошто је то у вези. Зато морамо одложити ову тему за други пут. ЏИЛЕ.
Госпођица: Врата лифта иеАе да се затварају. Како то? — Т-хе... — Т-ја... Госпођица: Ајде, помозите ми. — Који од нас двоје? Госпођица: Или један или други. — Ја сам један а ти си други. — Не, ти си други. Госпођица: Глупаци! \ — Ух... — Ах... — Отишла је. — Да је остала још два сата чак бих се и посвађао. Вратар: — Лифт је поправЉен, — Ух„. — Ах... ј — Јеси ли чуо? л — Да. — Онда притисни дугме и хајдемо. — А што га не би притиснуо кад ти је ближе. ј — Али ти га боље видиш. I — Ух... | — Ах... ' — Јел баш мора да се иде До онога на трећи спрат? — Не. "Н — Онда шта чекамо да се гу• бимо одавде? — Нека глад оправда напор помицања. — Ух._ — Ах... — Ама баш никако нисам гла• дан. — Ни ја. Господин: Куда иду господа? На трећи спрат као ја? — И ви... Онда хајдемо! Тако, стигли смо на трећи спрат. Шта ћете ви сада?.. Враћатв се доле?!.. Чудно, све знаковима говоре, мутави су обоје... — Ух._ — Ах... — А зар тај није био онај са трећег спрата код кога је требало да се иде? — Да. — А што нисмо пошли са њим? — Чекао сам да се ти прво решиш. — А ја опет да се решиш ти. — Ух... . — Ах:.: — Идући пут када се лифт буде пењао на трећи спрат. — Вратићемо се опет доле. — Ух... — Ах...
— Је сте ли се достојно припремили, да примите свету тајну брака! — Па, како да кажем, господине попо, и јесмо, закпали смо два прасета, пет гусака и десет пилића.
— Боже, зашто ли сам уопште дошао овамо! Мали Пезица ге пита Да ли поверенику треба све поверити? Да ли се ђак који направи грешке у задатку зове грешник? Зашто дресирани пси не носе дресове? Да ли се паракувар зове тако зато што кува на пари? Као да Разбибрига разбија бригу? Зашто тата каже да је чика №ике теснофуд, кад је чика Мчка двапут шири од л>ог тате?
МУСТРА
Молим један руж у овој бо-