Бодљикаво прасе

6

БОДЉИКЛЗО ПРАС5

-(рЈмЈза -шавЈоО П РIIЦЦ ТЕРАО ЗЕЦА, ПА ИСТЕРИО ЛИСИЦУ...

Оженио се газда Мита сретно, па већ месец дана не излази из куће. Оно што јест јест, и на шао лепу младицу. Као роса! Његова Неца многима је била замакла за око, али шта вреди кад она изабрала Миту. Њих двоје као голуб и голубица. О на њега збве „душо", а он њу „Душанка". И тако се тепају и иазе као голубови. Једне ноНи трже се Неца уплашено из сна и поче дрмати Миту, који је био мало тврд на спавању. — Јао, устани, изгледа да се иеко увукао у кујну. Чула сам кораке. — Не причај, бога ти, којешта, — љутио се Мита, који није волео када га буде из сна. — Ко ће да уђе код нас да краде! Видиш да је пуна кућа света. — Пст, пст, — шаптала је дрхтеНи од страха Неца и увијала се око Мите. — Ево га! И заиста, врата од собе се нечујно отворише и спрам слабе светлости која је долазила кроз прдзор са улице, они уплашени видеше једну тамну прилику како уђе у собу. Мита се окуражи, брзо окрете прекидач и јурну иа лопова. Неца се онесвести од страха, а за то време је Мита водио прави бокс меч са непознатим крадљивцем. Најзад га савлада и обори иа под, па викну Нецу: — Хајд' брзо трчи у кујну и ' дбнеси уже да га увежемо. Јадна Неца озбиљно заплашена једва се реши да оде сама у кујну и пронађе уже, али видећи овакву ситуацију и Митнну храброст, она бојажљиво изађе из собе и после кратког времена врати се са ужетом. Мита је добро упетљао непознатога, који је очигледно био уплашен, па онда се окрете Не ци и рече: — Ти сад мирно лези и спавај, а ја ћу ову битангу да одведем у кварт, јер сад не смемо да будџмо комшилук и правимо ларму у кући. — Јао, страх ме је, — јецала је Неца, која се јежила од страха при помисли да мора да остане сама. — Хајд, онда сиђи у сутерен и зовни баба Стану да ти прави друштво, а за то време ћу се ја обући и одвести овог клипана. Чим је Неца изашла из собе, лопов скочи на ноге и викну: — Баш си, бре Мито, кретен! Ја дошао да ти направим услугу, а ти ме избубеца и још одозго увеза са овом вренгијом да ие све кости боле. — 75 ут', морао сам, страшно 'Је неповерљива. Него реци ти иени где ћемо ми сада у три сата када су све кафане затворене? — Ту ћемо у кући, код Андре ]е велико друштво. Играју карата, а имају и добро пиће. — Вала није лепо ово што радим, — рече Мнта, — јер Неца је збиља красна жена, али што је много, много је. Месец дана

не видех белога бога, па би ти Посадила и вила Равијојла, а камо ли обичнћ Палилулка. У томе уђоше Неца и баба Стана. Баба Стана је носила у руци оклагију, па кад виде да је лопов везан, она га душмански муну оклагијом двапуГ да несрстник јекну од бола. Одједнбм се бнба трже, кад је боље погледала „лопова". — Ју, господе Боже, ово је Сима, кум доктора Андре. Два завереника се збуњено згледаше. — Јесте ли ви, гоСподин Симо, ако ,Бога знате — завапи баба Стана, и потрча да га дреши. Такав фини господин и каваЈ \кр, увек ми да бакшиш кад отворим врата. Па ■није он лопов, забога, то је нека грешка. — И јесте грешка, — промрмља зловољно С.има и поче са себе отресати прашину. — Па шта ћемо Сад? пита збуњено Мита. — Па да се извинимо господи ну и да наставимо спавање, каже Неца, дражесно се осмехујући на Симу. Одједном јој нешто паде на памет и она упита: — Па како сте то погрешили стан? — Па, тако, збунио се човек, шта га испитујеш, — умеша се Мита. — Како да се збуни, када г. Андра станује на трећем спрату са леве стране, а ми смо у партеру са десне стране. А друкчији је и улаз. Осим тога господин је ушао кроз кујну. Ту не иоже бити забуне. — Море, остави ћорава посла. Што је било, било је, — прекиде је Мита нервозно. — Ју, Мито, баш си чудан, место да браниш наше интересе, ти држиш непознатом човеку страну. Мита је већ видео Ја је ствар узела незгодан обрт, али се одједном сети:

— Сумњиво је и мени и све ићслим да ниси ти нешто умешана. Него ћу ја сада са овим господином морати до господина Андре да ту ствар изведемо начисто, а ти остани са баба Ста ном и спава]. После тих речи он оде са Стевом, а баба Стана остаде да чува страх младој Неци и да јој хвали Стеву као великога Дон Жуана и каваљера. И када је Мита ујутро стигао кући, Неца је већ спавала и у сну гледала како Стева клечи на коленима пред њом и изјављује јој љубав. Тако се догодито да ]е Митин трик допринео да госпа Неца склизне са брачног колосека.

Главни уредник: Теодор Докић. Власник и издавач: »Просветна заједницаа а. д. Телефон редакције: 25-681. Штампа »ЛУЧА«, Београд, Краљице Наталије бр. 100.

"бр&МШ# — Не секирај се, молим те1 Страховито сам нервозан данас. — Шта ти се то десило? — Син ми је направио огромн/ глупост. Нешто што није никако смео да направи. — Да није купио кило масти на црној берзи? — Горе... — Сто грама кафе? — Шта трпаш ту и кафу? — Онда, молим те, објасни то боље. — Знаш ли ти госпа Косу, ону милионарку, ону лепу госпођу? — Како да је не познајем! — Од јутрос је удовица. — Значи, у вези с тим је твој син нешто забрљао? — Да, баш у вези с тим. — Да није он, несрећник, убио госпа-Косиног мужа? — Хеј, мери речи. Није он ни убица ни мангуп. — Па шта је то могао учинити? — Суди сам: Отишао је да проси удовичину руку пола сата после смрти мужевљеае. — Ух, па то је страшно! — Ужасно! — Невероватно! — Неопростиво! — Могу замислити како је било јадној удовици. — Море, каква удовица, шта ти то пада на памет? Како је тек било моме сину! — Па стварно, како му је тек било кад је увидео како се неумесно понео. Баш је будала. — Будала је, и то велика. Али осветило му се. Остао је због тога на цедилу... — Сасвим разумљива ствар. — ...на цедилу јер је само фртаљ сата раније стигао Мирић, испросио је и сад ће, наравно, њему сви они грдни милиони. ж УСПЕЛИ РОМАН Аутор: — Да ли сте добили од публике какво писмо после издавања мог најновијег романа? Издавач: — Јесам. Један човек који се зове као и ви, умолио ме је да објавим да га је он написао. ТОРПЕДОВАН

— Мама! Ко је нашао ову д?војку. Па та не уме ни цилепе да очисти — узвикну револтирано Ђокица, јединац син богатог директора банке Мирка. — Отац одговори мајка мрзовољно. И мени се не допада. Несигурна и лепа, по цео дан виси пред огледалом а у купатилу паучина. Ал' ко сме д» каже. — Вала ја ћу да кажем... прошишта Ђокица беСно и залупи врата за собом. Ђокииа је по заннмању сТудент пр2ва кОме од свих предмета највише иде за руком испијање шприцера а као споредан предмет футбалске утакмице и трке. Када је у подне стигао кући, било је већ после три и он се задржао на плажи са девојчицом, па када је стигао, отац и мајка већ су спавали после ручка а он је морао да једе сам. Уморан и преглгднео он оде у кујну где затече нову девојку како маникира нокте. — Гле, гле — нашали се Ђ"кица. Дама се дотерује а ко ће да пере судове... — То сам већ учинила у сл> бодном времену могу да радим шта ми је воља — подвикну му девојка која се звала Милица. — Пази ала се ти лепб изрЈжаваш. Као да си била у ,.инштитуту". — И „есам псподине — Бзш у инштитуу — одговори Ми 1ицј док су Је счи љутито севал;. — Пз даштс ниси отишла у адвокате еећ у гпслугу? — по*ругну с^ Бјкицз — Зат > што кемам никога свога, немам пвЈГ ?шије а чин^зници су сл;бо плаћени — рече Милица и окр<че му леђа. — Хајде, хајде, доста са ичмотацијом, ја то не волим, зе*-! ми дај да ручг.м... ■ Милица ^>ло брзо и спретно постави сто, стави јело на рлшо и за тили час Ђокица је био услужен. Дбк га је Милица служила ЂЈКИца са чуђењем при-

Инуш, Хамсун џтмд- м&ек Једном је Кнут Хамсуну дошао неки младић, молећи га за дозволу да му прочита неколико својих приповедака, за које је рад да чује мишљење великога Хамсуна. Хамсун је био веома љубазан према младићу, пристао на то и охрабрио га. Младић је тако отпочео са читањем »својих« радова. Али нешто доцније, док је овај у заносу читао — Хамсун је'С времена на време, снидао сооју дома^у капу, чинеки при том дубоке, готово театралне поклоне. Приметивши то млади^ га, н»јзад, упита: — Али шта ви то радите? — Шта радим? Ја имам обичај да се увек најучтивије јављам кад сусрекем своје старе познаникз.

Чика Љуба и Лаза Комарчић Дошао у Београд Љуба НенадовиК да га на свечаној седници Српске акаде&ије наука прогласе за академика. Некако одмах по тој свечаности приђе му Лаза Комарчи^, питајући: — Шта има ново у Ваљеву, чика Љубо? Како ли ће ваши Ваљевци схватити ово ваше наименозање за академика. — Тхе, одговори Љуба. Знате Ваљево вам је као и свака друга паланка, нема ништа ново... А стара је ствар да — од комарца увек направе магарца. Комарчић да би забашурио ову њему упућену жаоку, као и смех присутних, убрза да пита даље чика Љубу 'колико ће остати у Београду. ' Чика Љуба извади новчаник, преброја новац и шеретски одговори: — Још четири стотине динара!

мети дз Милица има врло лепб сКртеИу и нежну руку, док њена скромна хаљина није била лишена елеганиије. — Пази, мајку му, каква је то служавка, боље изгледа него многе даме а осим тога је и лепа. Заиста лепа! —т Тако је миСлио Ђокица у себи док је ручао. — Хоћете да се прошетате п«1 подне? — упита је он изненад* — Захваљујем, нећу — одгавори Милица хладно. — А зашто не? — испитивао је Ђока поврећен у својој осе»љивости Дон Жуана, кбји ннје навикао на отЛор. — Зато госпОдине, што немам у Вас поверења. Ја сам сиро- ( машна и поштена девојка којз продаје свој труц и ништа више а Ви нисте човек у кога се може имати поверења — рече Милица учтиво али одлучно. — Шта, у мене немате поверења? — изненади ое он тобож. — Д? у Вас! И ако сам тек од јуче овде ја знам доста о Вама. Чула сам од другарица и зато све што сам рекла могу да образложим. — Да чујемо? — упита Ђокица и лепо се намести да слуша јер му је као мондену годило да се за њега прича. — Немам времена за .дугачке приче али ћу Вам само рећи да се према Иванки нисте понели као џен*лмен... рече Милица и поче сКупљати сУдове. Ђокица се уједе за усне. — Знам и много шта шта али сад изволите у вашу собу. Хоћу да оперем судове и обришем кујну а после ћу да читам... Ђока се поче нелагодно осећати пред овом чудноватом служгвком за коју је осећао да је много боља од њега. Увече је он дуго испитивао оца о Милици али стари ни речи не рече. Само је мрмљао: — Хм... Хм... Тако је! А када син од еу сбоју собу, отац ^ече жени: — Загризао је удииу. Печен је! На ове се мистериозне р^и мајка само засмеја. После две недеље Ђокица до» ће у канцеларију код свога оцц забринут и уозбиљен. — Тато, имам да говорим « тобом. Врло је важно... — Добро сине да и тебе чујем да озбиљно говОриш — Ноћу да се женим... промуца Ђока 'збуњено. „Са Милицом"... — Са којом Милицом? — зачуди се отац. — Са оном нашом девоЈ 'ком. — Зар ти, противник брака, да се жениш и то са служавком — тобож се чудио отац. — Она је боља него многе даме — одушеви се Ђокица и поче да је хвали а није ни слутио да је све намештено и удешено да би се Ђокица ј 'едном оженио. Милица је била богата удавача, студент комерцијглне школе, која је пристала да одигра ову комедију пошто је и сама хтела да се добро уда. Тако је торпедована Ђокицина слобо да и он је улетео главачке у брак...