Бодљикаво прасе

I

Жешш

Кости: Ко с ђаволом тикве с?ди о главу му се лупају. То је стара мудрост али јој ти ниси веровао. Бошку: Зајам је зао друг — вели народ али си ти то демантовао. Ики: Твоја козерија није за мали лист. Зато ти је враћамо да сам у њој уживаш. Ђолету: Цртеж је одличан, само је мало закаснио. Тај виц је објављен још пре сто година. Фићи: Зарада је лепа ствар али само без ризика. А ти си брате ризиковао и — заглавио. Цоки: Ко много зна много и пати. Зато не ваља бити радознао и сабајле држати банку. Диши: Ваше радове смо послали на конкурс јер се види из њих да сте таленат. Једино је малер што сте у завади са правописом и синтаксом. Радмилу: Опклада није сигурна ако се ствар не удеси. Зато не треба да вас чуди што сте са трка дошли »шворц«. ♦в* Незадрживо — Иако си се решио твоје веренице? Што да оде к' твоме најбољем пријатељу? — Причао сам јој да мој пријатељ има туце свилених чарапа. И тиме је ствар била запечаћена. Биће јој лакше — Будите паметни, драга госпођо, умирите се. — Знајте да сузама нећете оживети мужа1 — Оставите ме, молим вас, да се исплачем, после ће ми бити вев лакше и нећу више мислити на њега.

ИзЈчаза старине Наводаџија: — Добро, само бих вас молио још да ми кажете колико вам је година? Старија госпођица: — То није потребно. Оставимо прошлост и гледајмо у буду^ност. Наводауија: — Знате, господин је археолог. —О— Шта је Црнац кад поједе своју мајку? — Сироче! — А кад поједе целу породицу? — Једини наследник! ДОКАЗ ЉУБАБИ — Никако не могу веровати да ме ти заиста волиш, Јово. — Шта кажеш? Зар ја да те не волим? Да знаш само да бих ти разбио њушку само кад бих те видео са неким другим. Татина глаза

Т О Ј Е МОРАЛНО

Ч У Ј6

Шта ће ти отац ре^и кад да си отргао грану с треш-

— Рећи ће да трешњеве гране нису више тако чврсте као пре рата. —ОСудија наређује служитељу: — Печат, свећу и восак! Служитељ излази у ходник и виче: — Петар Светић из Босне. НЕПОТРЕБАН ЗИД Подизали су зид ако неког гробља. — А шта ће тај зид, примети један пролазник зидарима. И онако, они који су унутра не могу да изађу а они који су напољу немају баш воље да уђу.

ШТЕДЉИВИ СИН — Црни сине, да знаш само како је школовање скупо! — Баш зато учим што мање могу.

Хоћеш ли мспричати Бокану све што смо доживели на нашем отсуству! Нећу богами, кад |е неко на путу, онда мора нешто и да прећути.

Елшша

— Каио живиш, Маро, са твоЈим Драгишом! — Дивно, сиоро иао да смо разведени.

— Знаш, драга, рече муж жени, осигурао сам себи живот. — Ух, ала си себичан, мислиш стално само на себе. Његова мана Пре неко вече, у нашем друштву после уобичајене партије покера разговарало се наше друштво о којечему. Одједном Ке Стева: — Опростите ми господо, имам страховиту кијавицу. Дозвољавате ли да обришем нос кецом пика? — Како? — Па да, то је једино што имам у џепу. Марамицу сам, изгледа заборавио код куће. Жели да га поново види У једној кафани, гост напушта кафану. Други неки гост му добацује: — Ја ку се необично радовати, ако вас ускоро опет видим! — Због чега имате ту жељу, када вас уопште не познајем! — Ни ја вас — али јо мој нови мантил на вама!

Шшт

Селени: Сачекај млад месец па онда устани рано, три пут обиђи око стола и понова лези а под главу стави огледало. Посла тога буди сигурна да ће се неверник вратити. Борки: Маље на ногама и рукама не треба бријати ве+> изгорети са свећом. Ништа не мари ако се мало опрљи кожа. То је само споља. Белкици: Крем од бадема се прави овако. Узме се мало кајсија, воће се поједе а коштице се излупају и језгро прокува у литар воде. Бадем се да деци да једу а са оном водом масирати лице свако вече. Помодарки: Крем за дан се прави од краставаца а за ноН од патлиџана. Оба су јако хранљива али више за стомак него за кожу. Лени: СунчаЈ се сваки дан између два и четири часа по подне и то само ноге а остало тело покри. Онда можеш да идеш без чарапа. Само Јв несрећа што &е онда већ захладити па ке ти бити хладно.

Христи: Живот је леп и онда када је човек сам, али треба умети живети. Види: Данас жене не сме да буду на крај срца јер људи не воле да им се зановета. Зато мењај навике или мужа.

Шак&а (ц на&ика — Један млади драмски писац однесе своје дело чувеној глумици на читање. Глумицу је баш затекао у њеној гардероби после завршене претставе. — Желео бих да Вас нико не узнемирава при читању, рече јој он. На то она позва собарицу и нареди јој: — Запамти, неКу да ме нико, ни из ког разлога, не пробуди. Главни уредник: Теодор Докић. Власник и издавач: »Просветна зпЈедницаа а. д. Телефон редакци|е: 25-681. Штампа »Ј1УЧА«, Београд, Краљице Наталије бр. 100.