Бодљикаво прасе

6ОДЛ.ИКАВ0 ПРАч.«

п

ЕПИГРАМ Ситне рибе сутдба груба Намерила на два клуба У футбалском рангу прве Па голови пљусну киша Све њихове наде стиша Ко ће с' алом да се рве. АУТСАЈДЕР »Јасеница« из Паланке направила је сензацију својим резултатима и потукла фаворитв »Мачву« до ноге. Сад Шапчани тврде да су играчи »Јасенице« били допи-

рени пред утакмицу и то — са једном Кулбастијом. СВУДА ТРЕНИНГ Почело је купање и сви се пливачи тренирају. Највеки тренинг је на Атлантику и Пацифику али има и по другим морима. СМЕТА ИМ ВРУЋИНА Стара футбалска гарда из два водеКа београдска клуба хтела је да одигра утакмицу, али пошто су ти спортисти сви у трећем позиву чекају хладовину па пре зиме нема ништа од ове утакмице.

РАЗНИ УКУСИ Неко воли свеже поље Други зелен чај Једном сврака пева боље Другом папагај Трећи опет очи бечи Што Је слушо речи.

БЕСПОСЛЕНОМ Поп беспослен нађе посо Буде кози кум Зато често тера косо И човек арум А обично за тај грех Неко други плати цех.

ЗАПЕТЉАНЦИЈА На енглеском Рузвелт реко нешто Ал онако како он то уме Спетљан је ту ствар тако вешто Да ниједан Енглез не разуме Шта је реко? — питају се људи Д Черчил се у забуни чуди.

ЗАМЛАТАМА Ово време ко подрта вреНа Свуд поплава лажнога поштења Али за нас то је опет срећа Што је време, па се често мења Ко ће коме коние да ухвати Кад замлата: празну сламу млати

Епиграм Ти ортаци Англосакси Све ло старо) раде такси Радују се руке стежу Овај потхват баш је леп А сад могу да привежу Све мачку о реп.

Д А К Л Е...

...Истина је да не треба имати поверења у пријатеље. Један мој пријатељ имао вере у мене и нзвисио као никад. ...Поштење је обичпо као свилена чарапа. Ако не успеш да зауставиш на време, макар и пљувачком, ма и најмању петљу, чарапа је за увек покварена. ...Филателистн су она врста људи која није схватила да марке служе за таксирање поштанских пошиљака. ...Романописци су људи који сањаре с наливпером. ...Кад бн интелигениија била опасна смртоносна болест, мало

—О— Извините господине директоре, шт овам досађујем, али... моја ме је жена натерала да дођем код вас и да тражим повишицу плате... она каже да на овој скупоКи... — Добро, добро... Ја Ку питати моју жену, па кемо видети шта ке она да каже!..

би се људи због тога бринули. ...Сви су људи способни да напишу једно љубавно писмо али је мали броЈ оних, који га се стиде.

МАЛЕР У ТУНЕЛУ — Јесте ли доживели који пут жељезничку несрећу? — Јесам у тунелу, на путу за Ниш, када сам се збунио у ори* јентацији па уместо лево, да пољубим вереницу, ја пољубио на десно, неког мушкарца.

ПРОФЕСОРСКА ПОСЛА Професор: — Где ми је шешир? Служавка: — На глави господине професоре! Професор: — Е, онда је логично да ми је шешир ту, пошто главу осекам на раменима.

Није он дошао зато

— Пуцај, Џони, спасавај ме1 — Баш си смешан! Зар не знаш да сам дошао у лов на лавове, а не на крокодипе.

НЕДЕЉА, 18 јули Мој комшија Пера муку мучи од жене. Алапача љута као осица па по цео дан виче и љути када њен Пера негде макне. Он се јадан труди да не изазове грдњу али му ништа не по иаже јер његОва Јеца само грди и виче и све јој није по вољи. Зато је редовно појава да се из његовог стана чује ларма и вика. Данас у подне чујемо опет ларму. Госпа Јеца нешто виче и грди: — Опет си почео да лудујеш — грми њен алт. — Зашто душо? — нежно је оита Пера. — Ово је седми пут како си дошао пре дванајест на ручак — Ајао —јаука Пера. Сада си почела да водиш и статистику ПОНЕДЕЉАК, 19 јула Дошла сабајле госпа Зора учитељка код моје Сојке па пошто се жалила на муве и врућину и објаснила да је пронашла дек против мува који је апсолутно сигуран Моја Сојка је активно учествовала у овом разговору који постепено пређе на

ЕЖЕ/ЧоЕ А® 1К

т, мужеве. Одједном госпа Зорка узвикну: — Јаој слатка онај ме мој појсде ко печен лебац. Замислите шта ми се јутрос догодило? — Шта? — пита моја Сојка. — Кажем му ја да треба да платимо кирију а он ми вели да иде у кафану. Ја се наљутим па му подвикнем да газда долази у четвртак а он се смеје и каже: Море, Дотле ћу ја ваљда доћи. УТОРАК, 20 јула Одем у посету код мог пријатеЉа Лазе. Данас му роћендан и он поЈн звао нас нбколико пријатеља да нас угости Измећу осталих ту нађем једнога инжињера и његову сестру, толико сличне као расечена јабука. А брат неки симпатичан човек, само ћути док она држи банку и једнако говори Све критикује, све јој не ваља, а о себи не рече ни речи Мени одједном пође на памет да упитам: Јеоте ли Вас двоје близнаке? — Она ме погледа презриво и напући уста а брат одговори смешећи се: — Родили смо се као близнапи а сада сам четири године старији. СРЕДА, 21 јули Сретнем јутрос Бору професора. Офуцао се као папуџиски мачак и једва иде. Вуче ногу пред ногу као пребијен. — Шта је друже — ослових га ја. Зар тако изгледа вереник? — Било и битисало — одговори он суморно. Покварио сам веридбу зато такав и изгледам. Много сам се наљутио. — Па зар онаква љубав — чудим се ја. — Намучио сам се ка Христос — вели он. Замисли ти безобразлук да она мени као прОфесору враћа сва моп г ја писао, поправљена првеном оловком. Када сам јој замерио, она ми вели: — Извини, имала сам матуру, па сам навикла да свима дајем оцене. ЧЕТВРТАК, 22 Јула Мој сестрић Рака пао на испиту. Он је мали гимназиста и добро дете не воли да учи. Али његова мајка дрвље и камење на професоре Све су они криви Данас дошла код мене и тражи

да напишем тужбу министарству и тужим наставницу географије. — Зашто, побогу? — чудим се ја. — Како зашто? — грмну она мени. Дете све знало и лепо одговарало, а она њему цап па двојку. — А шта га је питала? — Питала га која је река дужа, Амазон или Лепеница, а дете одговорило Лепеница. Она пита откуд знаш, а Рака каже: — Па Амазон има шест слова а Лепеница осам... А и јесте тако. Изброј сам..." ПЕТАК, 23 јула Разговарају жене код моЈе Сојке а Ја се правим да читам новине. Залармале оне да не бих могао да читам и када бих хтео а оне не попуштају. Надмећу се у разговору и кикоту. Повео се разговор и о годинама а то Је најтугаљивија тема за жене зато ја начуљих уши. — Јао, ала се Пава лепо држи — поче Цана удовица. — Зашто се држи? То су код ње најлепше године? дочекала Ружа адвокатица.

— Па шта ти мислиш које су најбоље женске годнне — пита моЈа Сојка. — Па оних десет година између 25—30 одговори госпа Ружа и прсну у смех. СУБОТА, 24 јула Повео се разговор на празно о браку па се иадовезала дискусија у којој је свако од нас хтео да покаже да је његов случај специјалан. — Вала, шта нам вреди разговор, када помоћи не можемо уздахњу Веља апотекар. —• „Увек жена има последњу реч..." — Како ко, али код мене је друкше. Ја ие дозвољавам да се жена самном свађа — похвалн се Божа судија. — Море остави — подсмехну се Ђока доктор. Па ти си стари папучић... — Пардон, то није истина брани се Божа. Чим приметим да ће да почне свађа, ја умакнем а она кад нема публике ућути. Тако сам је дисциплинирао да мора прво да закључа врата па тек ондада се свађа.