Бодљикаво прасе

Спцииски епиТрам Залуд притего опанке Спортски баук из Папанке Слаб му био »Шлуе« Борио се он јуначки Ал' све ишло наопачки Па остао кус... се не се<пе Прва летња трка прошла је врло мирно. Мало учесника на кладионици, мало грла на старту, ниједан кок> није шприцан. То је све зато да се публика не сети... А кроз две недеље ће опет све по старом јер ко је луд да остави »печен хлеб«. 0$, 1сако. (па? Сви они који иду на плажу и гурају се по трамвајима, уписали се у боксере зато је последк>их дана отворено десетак нових боксерских секција пошто је трамвај најбољи тренинг за бокс. Мре&а п(&ии*ии,а Управе веКих футбалских клубова у великој су бризи пошто први тимови све слабије играју. Пао је предлог да би требало да се уведе повишица дневница и премија.

БИЛО БИ БСХГБЕ

Тата, да ли |е истина да ћу личити иа тебе кад порастем. Наравно сине. Онда би било боље и да не порастем.

Се&ишакуПосле бајке златне И енглеске шале Нек истина млатне Велике и малс Зашто да ти срце за другога мбе Боље глсдаЈ себе. {СрапИса&иуАм За тебе |е данас прсче Како туђа роба тече За работу тужну њниу Теби спични само брину Па ђаска|у као стрине Само жеља да их мине. Ж&н1леруОн о једној истој ствари Увек два-три појма има Па се као жоиглер стари Увек вешто титра н>има А кад дође судњи дан Лаж му онда падобран. Алкахалмаримо Оцену сте стручну чупи Да |е виио равно нули Затим други белај поче Нема пиво да се поче Сад живите ви о води Ал' то мора да вам шкоди.

€>Л

НЕДЕЉА, 1 АВГУСТА Мој кум Веља велики женомрзац па сваком приликом напада жене и грди их, сматрајуНи их узроком многих зала и невоља. Одем данас код њега на ручак па се ту поведе разговор о једвом младићу који је полудео убрзо после свадбе. Сви су сажаљевали несрећника и давали израза нади да ће ваљда оздравити. — Вала то /е чудан случај каже Веља. — Зашто чудан, пита његова Фема. — Па тако брате! То се ретко дешава. Тај је добросрећник закаснио. Обично човек прво помудп па се ожени а овај се прво оженио па је тек онда полуДео._ ПОНЕДЕЉАК, 2 АВГУСТА — Е, брате, чуд на ова деца рече ми јутрос на пијаци Цветко инжињер. Ни налик на нас..." — Шта је то било да се ти изненадиш? Ти си бар савремен човек — чудим се Ја. — Сада ћеш чути — вели он. Она мој Светислав тек је у другом разреду гимназије али слабо учи. До зла Бога! Шта све нисам радио да га научим раду

па ништа. Најзад ми Настас, про фесор вели: „Узми једног сиромашног де.чка па нека уче заједно"! Допаде ми се тај савет и ја наћох сина једне сиромашне удовице и, богами, они почеше да уче. Ја сав срећан, кад јуче око подне упаде мој Света код мене па ме пита: „Је ли та>га, шта је јаче: каре или кулер?" Соба ми се окрете и да се он не измаче осакатио бих. УТОРАК, 3 АВГУСТА Довија се свет, а ко умије, њему двије. Ето, Пера пензионер. Нити чека у ред нити набавља на други начин а кутија му стално пуна. Копка мене да сазнам како он то изводи па га данас зовнем на ручак — био неки кељ са салатом — али је зато било доста шприцера и њему се одвеза језик. Тада га ја упитах: — Је ли, богати, Перо, како долазиш до дувана? — Ја, вала лако! — рече он и извади једну дрвену кутију пуну неке крџе, црне и никакве. Чим видим код некога пуну кутију а ја извадим ову крџу и почнем да савијам а све удешавам да се дуван просипа ко санћим дрхте ми руке. Увек се наће по нека будала која ми каже: „Шта се мучиш богати кад не умеш. Ево ти једна гатова..." И тако ја пушим стално „муфтакис" а ова крџа стоји за мустру... СРЕДА, 4 АВГУСТА Већ недељу дана како ми се госпа Симка, моја ком шика од „визави" преко пута — хвали се да је нашла идеалног партнера за покер. — Губи сваки дан по неколико хиљада па ни да трепне... каже ми сваки пут. Мећутим, сретох је јутрос а она нешто покисла. — Шта је то комшика с вама? — питам је ја а она осу паљбу. — Јао да знате шта ми се десило!? Да човек пресвисне од муке... ■— Причајте, причајте — бодрим је ја, а она ми исприча ову причу: — Замислите она] што „туби а не трепне" био професионални коцкар. Само се правио. Јуче он предложи већу партију а ми видимо „печен хлеб" па одмах пристадосмо а он наместио карте па нас за по сата пречисти до коже и још нам каже: — Ја сам се извадио... ЧЕТВРТАК, 5 АВГУСТА Госпа Мага оста вила њенсјц- Сотнра. Тако хармоничан брак и тако добри људи па се развели за ситницу. Причао ми је сам Сотир јутрос на Сави. Пеца одмах до мене.

— Зашто те бре остави жена? — питам га ја. — Увредио сам је — вели он иронично. — Па шта си урадио? — Хтео да будем кавал.; I она ми то замерила и — дунула. Дакле, пре једно две недсље она хоће да иде на плажу а ја нећу. Одједном она врисну: Убићу се због тебе, а ја из подрума донесох мало мишомора и пружнх јој. Она тек онда побесни: „Знам Ја, ти то и хоћеш, али ннсам ја луда. Нећу да се убијем за инат. Нећу!" Не мораш брате, велим јој. Однећу га у полрум, требаће ти за други пут. И, због тих речи она остави кућу и оде код мајке а мене тужи да јој „радим о главн". ПЕТАК, 6 АВГУСТА — УФ, УФ, како је безобразна викала је госпа Рада из своје кујне да се цела ћука орила. Ја хтедох да одем да видим шта је, мислим, самохрана удоваци па је неко напаствује. — Немој, она ће доћи до нас. Та би пресвисла да све не испри- • ча" — вели ми жена. И заиста, после пола сата, доће госпа Рада сва зајапурена код нас. — Ала ја награбусих — поче она још са врата.

к » 'МЛ* ' ♦>•

— Шта вам се деснло? — пита је моја Сојка радознало. — Узела је јуче нову девојку, па ја питам зашго је изашла из раније службе а оча мн каже: „Зато што спм б/па лспша од мнлостиве." А ја ти се наљутим па је одмах сиктсрншен Ие треба мн у кући конкурснцнја... СУБОТА, 7 АВГУСТА Наш познлнп; Која живн неЛ дссетак година на селу. Управп не баш на селу али на крајњгј перифернји вароши где се бавно баштованлуком и пчеларством Некад смо се смсјали овој његовој пасијн а сада му завидимо и свакн час трчкамо код њсга за кромпнр н повпће а понекад дрпнмо и чало мсда. Је ли. богатн. да лн сн од овнх пчела вндсо фајду? — пнта га Ђура берберин. — Па да видиш и јесам — каже Која. — Шта? Бнло доста воска и меда? — Запнткује Ђура и всћ намигује на нпс како је всшго повео разговор о меду. — Јок, брате, одгопара Која , — него прс две недеље изуједаше егзекутора када је дошао лл наплати неки стари л^г лбо/ кога сам утекао из вароши.

.гетс,«