Бодљикаво прасе

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

ШТА ДОНОСИ НЕСКРОМНОСТ У стара добра времена живео (ЈДПАНСНА БАЈНА) своју предобру Сузуки али му се је на падинама једне високе пла- нико није одазивао. Каоцуки убрнине на острву Језу премудри мудри Каоцуки, реци да ли је то будило седамнаесто пролеће тво- за ХОД| надајући се да ће му се старац Каоцуки са својом женом праведно и да ли премудри бо- је младости«. на извору све објаснити. И заиСузуки. Осамдесет цветних про- гови нису погрешили? И Сузуки оде на чудотворни ста, све се објаснило... Уместо леКа прешло је преко њихових — Не хули богове, предобра извор. Подмлађени Каоцуки раз- своје старе предобре Сузуки, Каглавв, али за све то време ништа Сузуки, и не мешај се у њихову мишљао је дуго о доброти бого- оцуки је нашао на извору сасвим није помутило њихову срећу. Лу- правду, одговори јој Каоцуки. ва и чудима овога света. Сунце малу бебу, пошто је Сузуки мока Хокодатв никада није имала Њихова наклоност није ни теби у- је већ било зашло за планину Јо- лила богове да је подмладе за храбрије морнаре него што су скраћена. Извор чудотворне воде шимури када је он приметио да седамдесет година, колико је свебили њихови синови, а официри налази се под великим дрветом се Сузуки још није вратила. За- га имала. поносне јапанске војске никада иза треКег брега. Иди и напиј се бринут да се можда није изгуби- Заборавила је предобра Сузунису имали за жене поносније и вратићеш се млада као што си ла у густој шуми, Каоцуки крену ки да свака претераност шкоди кћери Јапана од ккери прему- била онда када је твоје очи про- према извору. Дозивао је успут макар се радило и о младости. дрог Каоцуки. У њиховом малом

дому и увек расцветаном врту све је одисало свежином и радошћу. Али године су ипак постојале све теже за њихова старачка плећа. — О, премудри Каоцуки, ти си данас опет задоцнио са дрвима, говорила је врло често племенита Сузуки. Тешко је било Каоцукију да слуша овакве примедбе. Али и сам је осе&ао да је мало бреме дрва, које јв свакога дана доносио из шуме бивало све теже. Тужан је био премудри Каоцуки и све чешће је размишљао о томе кад ће боговима бити угодно да га позову себи. — Смрт је већи пријатељ од старости, уверавао је Каоцуки своју предобру Сузуки. Али дрва је требало сваки дан донети пошто је требало спремити пиринач за обед. И Каоцуки је ишао у шуму, у којој је морао често да се одмара. Док се тако једнога дана одмарао у хладу једног великог дрвета, Каоцуки је осетио страховиту жеђ. Далеко је до куће и још даље до првог извора, помисли Каоцуки а моје снаге су при крају. Нека ми се богови смилују. И у том часу догоди се чудо. Испод дрвета под којим је Каоцуки седео потече чиста и бистра планинска вода. Пресрећан Каоцуки је ускликнуо: — Нека је слава и хвала предобрим боговима! Одмах затим он се напио чисте и хладне планинске воде. Пошто је угасио жеђ, Каоцуки је још једанпут захвалио боговима и онда је кренуо да носи своје бреме. Али догодило се ново чудо! Када се усправио на ноге, Каоцуки је осетио да оне више нису онако старачки слабе. Као какав младиК он доскакута до свога бремена и подиже га. Бреме је сада било лако као перце. И сав срекан Каоцуки потрча што су га ноге носиле да обрадује необичним догђаајем своју стару и предобру Сузуки. Када је Каоцуки стигао куки Сузуки га је гледала запрепашКеним погледом. — О, премудри Каоцуки, говорила је Сузуки, ако ме мојв очи не варају и ако ме није издало памкење, овако си изгледао онда када си дочекао двадесето пролеКе свога живота. — Тако је, Сузуки! Баш тако св свда и осеКам.

ВИДЕО У СНУ

Г. Ика је свршио права и постао гиши државни чиновник али је остао доста конзервативан. То јест он је веровао у снове, урок, сугреб и све те празноверице. Па што је он веровао ђене-ђене, него што зарази и своју Милку па жена поломи ноге идући код разних врачзра и факира. А Бог им дао, људи без деца, што нврод вели, ни кучета ни мачета, па опет им све мало.

После неколико дана дође Ика куки сав срећан. Још са врата показује Милки омањи пакет увијен у новине. — Чик погоди шта јв ово? — Не знам? Куд могу да знам — пренемаже се Милка а он победоносно разви новине и показа стару потковицу. — То је најбољи доказ да ћемо добити пре-

Играју на класној лутрији и пуца;у на премију, мију. Потковица значи среКу. Него узми ово па умиљавају се око тетка Фросине, Милкине тет- закуцај на праг...

ке, да би је наследили а дрхте за сваки динар. Једне ноки, скоро пред зору, пробуди госпа Милку Икино јечање. Она га поче будити. — Шта ти је? Ико? Хеј, пробуди се! — Хм1 Ко је, а? — мрмљао )е Ика још сањив али се најзад пробуди. Уф, што сам лепо сањао — рече он када се мало расани и пошто је узео воду и шећер које му је донела његова

Милка је претурила целу ку+\у док нађе два стара јексера да закуца потковицу, дубоко уверена да то доноси среКу. Престадоше и башту да поливају јер Ика рече: — Који ђаво да се замлаћујемо са овим. Понесеш паре и купиш шта хођеш. — Море боље је за сваки случај — поче Милка да се буни али Икино мишљење однесе по-

Милка. Само чекај да не заборавим. Где ми је - „ . , .. ' г (II беду. Најзад дође и дан извлачења. Милка је нотес?

Милка је зачуђено гледала како Ика скочи лако као јелен до свога стола и нешто журно записа. — Шта пишеш то богати? — упита га она. — Пишем број од лоза! Замисли шта сам сањао! И он отпоче да прича: Седим ти ја на некој ливади а око мене на све стране лепршају неке шарене хартијице на којима пишу неке цифре. Мучим се ја да прочитам, зној кипти са ме- убрзо сети па додаде: Море јавићу се телефо-

предлагала да иду у класну лутрију али Ика није био за то. Нећу ни да идем у коцкарницу већ ћемо седети код куке и чекати. Хоћу да се колектор задува и да сав задуван дотрчи — вели он. — А ти си дао адресу канцеларије — ; потсети га Милка. — Уф, мајку му, јесте — одговори Ика али се

не али не видим тачно бројеве. У томе се крај мене створи један старац са белом брадом који исписа штапом на земљи 003456. У томе ме ти пробуди. Шта мислиш да то значи? — Вероватно лоз — рече Милка. Знаш да је и Ђока тако сањао број а после на тај број доби 100.000 чисте паре. — Нема ту вероватно — каже Ика. Сигурно је то као у воску. Још у сну сам осекао да је лоз у питању. Мене снови не вараЈу... Дуго су још после разговарали и правили планове и тако их зора затече. Милка је скувала кафу и када донесе Ики шољу радосно узвикну: — Пази, пази!.. Паре! При тим речима показа на шољицу. По врх кафе Ј - е био безброј мехуриКа и пене. — Јао и код мене — кликну Милка и загледа се у шољу. Обојица су са задовољством посматрали кафу и век им је изгледало да је главни згодитак, ту, пред њима. Обојв су били толико убеђени да ке добити главни згодитак па су само о томе разговарали. Ика Ј 'е обишао неколико колектора док је на-

ном канцеларији па нека ми момак јави. Нек и он ухвати неку пару. Него реци ти мени колико да дамо колектору? — Па да му дамо 10.000 — вели Милка. — А много је — узвикну Ика. Доста му је и пет хиљада. После тога иде Ика на телефон, па се врати ку^и, раскомоти се и узе да чита. Тако дође и ручак а тек што су легли да се одморе када упаде Синиша, момак из ^анцеларије, сав задуван. — Господине инспекторе — једва изрече прем... прем... — Знам, знам — прекиде га Ика. Добио сам премију. Знао сам ја то него седи и одмори се па да попијеш једну ракију. — Није премија него премештај — једва изговори Синиша и поче да брише зној са чела. — Ју, ју, премештај — зацвили Милка док је Ика гледао разрогаченим очима у момка. Најзад изусти: — А за где? — За Косовску Митровицу — одговори мо-

шао број који му се јавио у сну. По цео дан су мак. правили планове шта Ке да ураде са парама. Ики се окрете цела соба и само нешто тихо Ика је хтео да купи имање а Милка је опет хте- у себи опсова па викну: ла да понови ку*у и купи неке Килиме и порцу- — Дајем оставку... Затим се окрете Милки... лан. Дуго су се кошкали око тога и на крају о- »Само ми спомени лутрију па Кеш видети твог ста на томе да се купи кука. Бога«.

Славни италијаиски сликар Се-

^ ИД^јДО!^] Румени скеиџ

, . „ Славног сликара Рафаола нагантини имао /е једно време сво- иначв врло добар ученик, упркос . I « р г г / 1 г падну Једном два велика католичИ Каоцуки исприча својој Су- ' у п Р и,атн У еликарску школу у забране пуши. Славни сликар је Зуки како су богови били мило- ко,у јв "Р имао прилично велики пришао ноприметно младиКу стиви према њему и послали му бро) ™"«нто.аних ученика. Мае- зграбио му цигарвту из рукв и •оду која подмлађује. А Сузуки СТ Р° био " ома ст Р ог п Р вма Р вка0! на то речв жалостивио: — Теби су дали младост кеш преживвти (ош једаи живот, Р ада > У ат вљеу пуше. • моЈ живот који сам жртвовала Једном јв изнвиада ушао у 6теби, сада је при крају, О, прв- тељв и примвтио да Један млад,

својим ученицима и није им дои ти 3,ол > а,ао А» за време учења и

ка свештеника, што је насликао румена лица у светога Петра и Павла. Рафаел им на то одговори: »Пречасни оци, немо|тв се томе ви иматв чудну чотку чудити . Ја сам њима нвсликао ли _ ита мислитв њом ца онаК(1а каква су горв на нв б у( али, ето, они сами порумонешв одговорио Јв до- кад видешв како св вашом црсотљиви учоник. квом рђаво управља!

— Ала за сликање. А да сликате? — Облаке! -

НАША ПРИЧА Златно зрнце — Стара индиска легенда У затвору чамио џепарош. У• крао је хлеб и вино са махараџине трпезе. Строги судија осудио га на смрт. Приближавао се дан кад га је требало смакнути. Дошао џелат са сабљом. — Ајде, лопужо, на тебе је ред, викну џелат, машући кривом сабљом. — А моје право последње же• ље? упита џепарош. — Да чујемо. — Хоћу да видим махараџу. Ја имам једну велику тајну, која иоже да поправи пољуљапи буцет махараџин. Сви ћете добијати првога плате, ако ие иа-. хараџа послуша. Скочи џелат, већ два месеца није примио плату ни он, а ви његови помоћници. Оде махараџи да му реферише. Махараџа се почеша иза ува и пареди да доведу лопова. Око престола стајали су високи достојанагвеници: раџа, врховни свештеник и дворјани. Уђе лопов и рече: — Махараџо, ја имам једво златно зрнце. У -рукама праведника који иикад пије варао ии крао, оно може да учини чуда. Ако га праведна рука засади, израшће падмино стабло, чији ће плод бити од сувог здата, а лишће позлаћено. Трипут годишње доносиће плода. Ја сам обичан сиромашан џепарош и многа сам зла чинио. У мојој руци златно зрно је безвредно. Али ти, велики и праведни, ти можеш да усрећиш народ. Рекавши то, џепарош предаде зрно махараџи. Обрадовао се махараџа. Али одједном му задоше на памет зајмови, које је учинио из државне касе, имања поданика, која је присвојио и крв коју је због пљачке пролио. Зато се он окрете првосвештенику: — Ти, главо цркве, свети човече, ти си први позван да засадиш благословено зрно и да усрећиш народ. Првосвештенику доће мало хладно око срца. Сети се он како је јуче поклонио златан црквени пехар најлепшој девици свога храма, за један час миловања. Скромно порумени и предаде зрнце команданту. Али ни овај га није дуго држао у руци јер се сетио плата својих подрећених и другог новца, који је редовно трпао у џеп. Дошло зрно у руке и ковачу златног новца, али га он сместа предаде даље. Та где има човека који би одолео да не искује пару за старе дане? 0 мннистрима већ и да не говоримо Свн се разбегли куд који из бојазни да им се не утрапи зрно. Последњи дворјанчн држао је збуњено златно зрнце II вратио га џепарошу. Светлн владару, рече џепарош, внднм да овде нема никога ко би могао да засади ово благословено дрво. Пусти ме да идем по спету. Кад нађем првог праведннка, вратићу сс да ту засаднм дрво златоносно. Пзиће џепарош из дпора н нико га више не угледа. Легенда каже да снромах човек Још лута по свсту са своЈим златннм зрном .