Бодљикаво прасе

БОДЉИКАВО ПРАО!

Спорт у кови успех ирену Изашо је већ на сцену И то као »баук« Он привлачи света масе Беште руке пуне касе То је тук на лук. Због репутације С. К. Чукарички је још једном оправдао своје име и пошто је бокс најзгоднији за чукање, он је ишчукао своје противнике. Никад да им удеси Прошле трке биле сасвим регуларне али публика није задовољна. Просто човек долази до уверења да воли само намештене игре. Главно да се објасиили Првак над првацима Б. С. К. Једва је у недељу победио »Обилић«. Да ли је то зато што се у Обилићу пробудило јуначко срце или је била нека грешка код плавих, ђаво ће га знати. Навијачи плавих веле да је то због тога што није играо Шкоба. Може и то да бидне.

ОПРАВДАЊЕ

■ 5

Уредник: — Ваше карикатуре ниеу добре... Цртсжи еу прилични, али нешто им недостаЈе.. Људи их гледаЈу и не еме|у ее... Карикатуриста: — Тешка еу вромена, господине уредниче, па није људима до смеха._

/П

I Један трговачки брод претрпи бродолом у близини обале. Кратко време после тога море избаци лешеве бродоломника на копко. Власти предузму истрзгу да укврде идентитет дављеника и позову породице покојникз. Комесар се обра^а жени катетана брода, који се такође напазио међу жртвама; — Госпођо, имам да вам сооп-

ОСОБЕНИ 3НАН штим тужну вест: ваш муж, који је бко добар човек и примераи морнар, потонуо је заједно са сво'им бродом и целом поссдом. Па кеко су неки лешеви изоачени на обалу, ми бисмо хтели знати да ли је и леш вашег покојног мужа међу њима. Реците ми, мо-

гим вас, да лм постоји какав особени знак, по коме би св он могао познати? — На жалост нема г. комесару. Јадни мо) човек није имао кикаквог особеног знака: ни|в био ни смеђ, ни плав, ни велики ни мали, ни дебео, ни мршав. Али, чекајте! Можда кете га ипак моћи познати: био је мало наглув... У великој сад је моди Да на врби грожђе роди У том грму зец За све лажи добра прођа Зато сваки коловођа Нико ниЈе кец! Дрварима Зима иде — биће хлеба Само мер'те како треба У томе |е етвар Кад не може иепод руке Добићете без по муке Ту вам Је кантар. Намигуши По цео дан ти ее вртиш * Неком памет ца завртнш И да видиш ћар Ал' не иду поела брза Па улица ретко трза У послу је квар. Трамвајима Још увек Је иста слика Свака вожња гимнастика И ту лежи чвор Ал' се опет народ з5и|а Ова гужва њему прија Све воли на зор.

0Д НЕДЕЉЕ ДО НЕДЕЉЕ

НЕДЕЉА, 3 ОКТОБАР — Осећа се дг> Кв скоро зима. Заљубљени се же, не а Централа за ј огрев врши контролу »резерви« — тако поче разговор газда Сава, познати трго»ац, а још познатији »трезвењик«. — Море још се по нечем познаје да је зима на прагу — добаци Миле, звани »Шебек«. — По чему? — упита газда Сава. • По твоме носу — одговори Миле. Лети је твој нос лихт-роза, као млад-парадајз а у колико се ближи зима он је све тамнији. Око Божића, када почне да се пије »врућа« он добије мрку боју као плави патлиџан. — Ако је по томе, онда ће Још Дуго трајати лепо време — умеша се Станко трошаринац. Савин нос је црвен као паприкаПОНЕДЕЉАК, 4 ОКТОБРА » Паја, судија, познат је по томе што никад на време не може да дође у канцеларију. Закасни бар пола сата, а некад и цео сат. Нарочито му понедељак тежак дан. Умори се недељом па у понедељак једва устаје. Тако и данас. Јуче ишао на трке, вратио се пешице, а поеле имао госте на вечери па једва чекао да легне. А данас, ко за пакост, имао важно суђење зато навио будилник на пола седам. За чудо будилник га пробудио и он се на врат на нос обријао и обукао и кад је стигао у еуд, тачно седам и двадесет момци тек чисте. — А ви сте се успавали смеје им се Паја и жури у своју канцеларију. — На против г. судија — вели Сима позивар и наставља да чисти ходник. Прошло пола сата, прошао цео сат а парничара нигде. Чак му ни записничарка није дошла... Паја поче да се љути. Зазвони. — Па од данас је зимско време г. судија — каже му Сима. Тек је седам и по._ УТОРАК, 5 ОКТОБАР — НемоЈ да мв I баксузираш — о"• ° брецну се Видоје матурант на своју мајку, која га је саветовала да не луња већ да седи код ку*е. Том породичном објашњењу -чм и ја присуствовао, пошто сам Видојев ујак и као неки старатељ јер му је отац заробљен. — Зар се тако разговара са мајком? — умешах се ја. — Море остав'те — одговори ми Видоје пркосним гласом. Ви не знате шта то значи... — Шта може да значи. Ништа — рекох љутито. Значи то да си ти неваспитан и безобразан... — Када вама не би ваљао »серви фул кечева« видео бих шта би казали — поче Видоје да цвили. Кад год ми она даја савети и гунђа, она ме убаксузира.

СРЕДА, 6 ОКТОБРА — ДаруЈ селе, даруј брале Бог ти дао очњег вида и обрадуј мене слепа... — тако је богорадио у једној живој београдској улици један просјак. И у раширен шешир пљуштали су динари и дводинарке. Убацих и ја неку пару и би ме срамота што дајем само динар па почех да бркам поџеповима. У томе једна жена баци неку пару и пође, а просјак поче да куне и грди. — Што се љутиш? — питам га ја. — Како да св нв љутим — обрецну се он — када ми је дала динар што не иде. — Откуд видиш да не ваља? — чудим се ја. Ти кажеш да си слеп. — Ваљда нећеш да заиста будем ћорав за твоја тричава два динара — викну он на мене и завитла моја два динара на сред улице. Право има човек. Шта имам да га запиткујем и да се интересујем за његове ствари. Сваки ради свој посао па и он. Зашто би он био поштен када је ретко наЦи поштеног трговца. ЧЕТВРТАК, 7 ОКТОБРА — Деце ми. Све су таке — клео се сељак на пијаци који Је продавао шљиве. — Немој да џабе губимо време Јер ја неђу узети ако су одоздо измуљане и прокисле — говорио

Је млађи, озбиљан човек који је пазарио шљиве. — Очију ми, не брини — уверавао је мали џгољави сељак и они се нагодише. Одоше на вагу да измере али се убрзо студа зачу ларма и ја одох да виуДим шта је. Онај сељак се развикао да све трешти. Купац не^е да купи шљиве јер су одоздо измуљане и век почеле да превиру али се осећа задах на комину и киселину. Купац га уверава да су се тако погодили и он хоће само добру шљиву вли сељак ни/да чује. Псује и грди на сва уста. — Па шта сад хокеш? — питам ја сељака. — Да ми да оштету за дангубу. Двајес банки... — Зар те није срамота — грдим га ја а он ми вели: — Тебе треба да је срамота што не гледаш свој посо век вође дангубиш. ПЕТАК, 8 ОКТОБРА Моја комшика госпа Мица купила купила јутрос патлиџани и за три банке она црева којима се затварају флаше. Док је |е она цедила и прокувавала парадајз привукао се Роли, доберман госпа Сиде, пензионерке и појео она црева. А ве^ скоро мрак. Црева нигде да се нађу а ако се флаше не затворе пропаш^е јој цео труд. Нашла се у невољи па оде до госпа Сиде да се објасне. Али веК после неколико минута из стана госпа Сидиног одјекну њен глас.

— Ти храниш и гостиш твоје каваљере, а ја да храним твоју џукелу. Није те срамота. После тога се зачу нежан глас Сиде удовице... — Ти си џукела и смрдљуша.« А затим је век ствар ишла својим током и сада суд има посла. И то све због црева која ие врвде ни три банке... Такве су жене. Због ситнице очи да поваде, а због крупних ствари ником ништа. СУБОТА, 9 ОКТОБАР МоЈ комшија Срета опасно се разболео па га одвели у болницу. Његова госпа Цвета плаче по цео дан. Међутим јучв после подне дођоше код ње неки гости који остадоше на вечери и спавању. Око поноКи ме разбуди нека ларма и ја разабрах да то долази из стана госпа Цветина. Јасно се чуо њен мало промукли алт. Дуго смо жена и ја коментарисали то весеље и ујутру нам Деса, »хаузмајсторка« објасни ствар. — Плакала жена и кукала док није знала на чему је, а јуче јоЈ јавили да Срети нема спаса. Паметна жена се помирила са судбином и дигла руке од Срете. Појавио се један бакалин који хоКе да је узме и синоћ дошао човек у прошевину. — Па зар код живог мужа? чуди се моја жена. — Ју, госпа Сојка, кажв хаузмајсторка, баш сте старовременска. Хове жена да се обезбеди. Вид те какво је време.