Бодљикаво прасе

БОДЉМКАВО ПРАСЕ

НАД ПОПОМ ПОПА1 Кад се човекуплаши...

се прибра она осу паљбу: — Шоњо, подводачу... Све си ти ово удесио да ме компромитујеш па да ми после запушиш

ну: Напоље дроњо. А ти си био са овим у договору. Јудо иска риотски.

— Е, мој Ристо! — поче госпа други улаз. Био човек нервозан *»у да се правим луд само ни ЗоЗора своју облигатну јутарњу ва- због буђелара па хтео што пре ра не.сме да писне када ја у кукелу коју је свако јутро сервира- да се увери да ли му је буђелар ^у доведем Дару маникирку. Ола својој слабијој половини, који остао код куће. Као без душе у- давно сам чекао да ми дође на се у грађанству звао Риста Ри- лети у собу и запањен стаде ка- мину па да удесим ствар. стић, рентијер. да у соби виде непознатог чоае- 3ора 6ила запањена д када То је била крупна људина, ду- ка. гих бркова — мале, јареће бра- — Ристо — процвркута госпа де, док му је гола лобања све- Зора — ово је контролор центлела као боген-лампа. трале за огрев. Прегледа наше — Шта је сад? — одазва се залихе... _ _ уста... Онда се окрете Јови и викРиста из купатила. — Па што у спава ^ОЈ соби тра- ^ ^ а _ _ л ^ — Шта се буниш као Грк у ап- жи дрва?.. — љутну се Риста. Чусу — настављала је госпа Зора, до није ишао у салон. омалена, темпераментна црнка, Јова је стајао коо скамењ.ен са очима које су играле као на само је очима пратио сваки Ри- И најури обадвојицу и за тили зејтину. Зар ниси прочитао да стин покрет. Када Риста пође час је цео комшилук био обаветреба да се пријаве залихе дрве- кревету да потражи буђелар Јо- штен о Ристиној покзарености и та. Срећни људи има да пријаве ва помисли да он хоће да прове- његовом плану да доведе Дару залихе а ми нисмо искористили рава да |ли је нешто било, па у- маникирку. Све се заборавило. И ни августовски купон. плашено узвикну: Зорине шетње код Јове, покло— То је твоја памет — одгово- — Јој, господине, пустите ме. ни, састанци... Све то није било ри Риста из купатила. Ти си хте- Нисам ја крив она ме звала. Не- важно. Али је взжно то што је ла да узмеш све одједанпут да ћу више никада, пустите ме. Риста код живе Зоре, хтео другу нас подвоз јевтиније кошта. Госпа Зори клецнуше колена а да доведе у кућу... И сад Ристу, — Опет ја крива — завапи го- Рис та се окрете Јови: који је хтео две жене, сви зову спа Зора. За све сам ја крива. А — Е, мој добросрећниче! Ту »Турчин« а госпа Зора је паћеништо ме ти не научи и не посаве- ми причаш Маркове конаке а ја ца и невина жртва мушке покватова као старији и паметнији. Са- видим на теби моју свилену ко- рености. Једина је промена у тода ћеш душу да ми изедеш ка- шуљу. Одавно сам ја све знао са- ме, што је место Јове шнајдера ко сам ја крива а поврх тога ја мо сам се правио луд... И даље дошао Бора механичар... морам да летим на дрвару и чекам на ред... — Де, де, није баш тако — мумлао је Риста, излазе^и из купатила и спремајући се за пијацу После ^е опет да буде оно ста ро: ајде ти Ристо, мени није добро... Него остави те приче па ми дај ону велику корпу. Хоћу да видим да ли има оних нишких паприка. Да метнемо у туршију. Риста оде на пијацу а госпа Зора извири кроз проАр и викну: — Јово, Јовице, оди озамо: После пет минута у соби је био Јова, кројачки мајстор из комшилука леп и углађен као неки филмски глумац. А био је, вала, и уображен. Све је жене гледао са висине и милостиво је дозвољавао да га мазе и да се у њега заљубљују. А Зора се у њега заљубила чим га је видела и њен Риста је морао да преправи сва своја одела код Јове а већ сваке недеље госпа Зора је лично носила Ристине панталоне да Јова испеглз. Често је Риста хтео да оде лично и сам се договори са кројачем за понеку оправку али Је госпа Зора увек успевала да то спречи. И она је веровала да Риста уопште не познаје Јову. Али Јова иије био тако питом. Морала је да му носи стара дугмета, »цвишне«, поставу а тајно му је поклонила и једно Ристино тегет одело а мужу је рекла да су га мољци накарадили. И све би ишло и даље по веК утврђеном госпа Зорином програму да газда Риста није ноћу остављао буђелар под главу. Због те његове навике он се врати са пола пута и нервозно зазвони. Јова истрча из собе и погледа кроз оно окце на вратима, па се врати у собу и вели Зори која се брзо облачила. — Једаи бркајлија. — Уф, Јоцо, то је моЈ муж1 Шга кемо сад? Узврда се, богами и Јова. Погледа кроз прозор. Ко ке да скаче са другог спрата. Јес да |е стаи аелики али где да се сакриЈе. Док су се они договарали шта да раде, Риста обиђа и уђе на о

василиј поточани и бело ' награђена ревност Као секретар Београдске Кон- Д анашњи П °Ј«° ВИ ° хи ™Ј ени и зисторије, Лазић је брачне туж- чисто),и 6или с * * 'РЗД*е м е - , скоро непознати чак и у највиое чешЋе расправљао усменим г ' * А . шим друштвеним круговима. Тако путем и досеткама. МГ7 се десило једног дана, да је јеЈедном му дође на жалбу не7 " > ' дан лакеЈ приметио на свечаном ки сељак из Белог Потока, и ре- краљевС1<ом оделу> у којв ја 6ио че му како са својом, те године обуцен његов , посгодар Луј х , узетом, женицом не може даље, неколико крупних вашију . Лакеј јер је она родила четврти месец С0 опрезно при6лижио краљу по венчању. нза ле ^ в1 6рзо дохватио инсекте Јесте ли се ви пре венча- и побацао их, а да то — сем ња волели? — пита Лази^ сеља- краља — нико није приметио. ка озбиљно. п , Прави&е се да ништа незна Јесмо, господине, много вре- краљ је гласно затражио од ламена1 одговара сељак. ке ј а објашњење о том његовом А које је дете по реду? — гесту. Лакеј се збунио, почео да пита Лазић као замишљено. муца и замоли за дозволу да не — Па прво. мора дати објашњење у прису— Прво? ству толиког броја дипломата, — Јесте. властеле и дворана, који су се — Е, пријатељу, кад Јв пр- налазили око краља. Али најзад во, оно може да се роди и сутра кад је краљ поновио своју наред-

дан по венчању! — Зар може!? — Може, брате! — Тако ти Бога? — Тако ми Бога1 — И то пише у књигама? — Пише, брате!

бу лакеј отворено признаде да је на краљевском оделу ухватио неколико вашију. — То доказује да сам и ја човек, јер ваш иде само на човека, рече краљ и при томе подари своме дискретном слузи чотрде-

— Е, хвала ти као оцу1 Идем сет златника. сад кући весео и среКан, а она- После неколико дана Један дру ко умало што бруку не начиних! ги слуга надајући се сличној наУ здрављу! гради, пришао је краљу, учинио — Сре^ан ти пут! се као да је ухватио нешто на Сељак оде певаЈући, а ЛазиК, и краљевоЈ одећи и веома опрезно нетражени, дукат спусти у џеп. и бацио на земљу. — Шта је? — упита краљ. Искоен одговоо с г уга ни,в одгов ° рио нвго |о сво ј гвст поновио још неколико Кад Је Наполеон побегао са пута и твк | в на поновљен краЕлбе и ушао понова у Париз, за- љево питањв одговорио: питао Је министра полициЈв Фу- _ Требим вас од ситних бува, шв-а зашто становништво не по- Вашв Величанство. здравља с белим марамицама? _ НесреНниче, па ти ме сматФуше |е одговорио: раш псом1 узоикну ЛуЈ XI. — Сире, људи коЈи Вашв Вели- Уместо четврдесвт златних дучанство поздрављаЈу немају уоп- ката слуга Јв добио четрдесет баште марамицв! тина.

Госпођица Дара Је највеКи ауторитет у целој кући. Иако још млада, што то кажу у цвету младости једва ако је прешла тридесету (додуше крштеницу јој нико није видео — она је била, не само врло морална, већ и строг судија. Осуђивала је она оне који иду у биоскоп и позориште као и оне који иду на трке а већ о онима који су, што кежу, »шарени« није имала довољно речи осуде. А професорка је па уме да се лепо изрази и све онако протумачи, па богами, сви су имали зорт од ње. Жене су у кући кришом фарбале косу и маникирале нокте, а мушкарци су били праве геновеве. Па ипак није прошао дан а да се не чује њен звонки глас: — Богами ви ме изненађујете — почела би она док је њена сабеседница бледела и зеленила. Чуди ме да се ви шминкате. То, прво, није здраво, а друго данас није време за то. Мало после би срела Милицу, ћерку Стеве бакалина, која је носила локне. Опет би се просуло море савета и примедаба. Једном речи толико морална и оз^биљна да је дојадила целом комшилуку. Особито је осу1јивала Андру, саветника у неком министарству, због његовог бећарског живота. Он је, био главни нишан на који је она управљала својв стреле. Госпа Милка, бабица, која је била добар психолог, тврдила је да то долази отуда што је он не гледа. А то је била истина. Он јој се чак није ни јављао. Једну ноћ била проба узбуне и свет се тргао из сна и усплахирио а највише Константин, хаузмајстор. Он је трчао од стана до стана и будио кирајџије да сиђу у 'подрум. И да видите чудо сви су летели у подрум као да је нека утакмица крос-контри. Прво је слетела госпа Вида, удовица, која и поред својих шездесет година не воли да погине. Собом је понела и мачора »Цалета«. После ње је слетео у подрум Ђока начелник, са свастиком Мицом, док је његова жена Светлана остала да закључава ормане. И тако редом. Последњи је дошао Воја, бивши посластичер, са женом и троје деце. Он станује на мансарди, па му је требало највише времена да сиђе. Седе они сви у подруму, спрам једне славске све^е коју је донела госпа Јованка чији је муж негде на раду, када одједном узвикну Тома учитељ: — А ко је дежуран ове недеље? Хоузмајстор се удари руком по челу. — Чорт! А ја заборавио... Брзо оде у свој стан по књигу дежурства и тамо прочита г. Андра ТасиК. — Пази њега нема — узвикну Сима порезник. — А нема ни фраЈла Даре сети се госпа Меланија, избеглица. > — Јес да |е погана женска проговори Стева бакалин, иначе газда од куће, али Је ред да Је пробудимо. — Море прво да нађемо госпон Андру да иде на таван, в после 4\е зовнемо и ту иеџак-

бабу, предложи Станко пензионер. Тако и урадише. Пошто хаузмајстор није имао три чисте, одоше Стева, госпа Јованка и Тома учитељ. Лупаше на врата Андрина, лупаше да би и мртви чули али се нико не одазва. — Можда је човек на тавану? — вели Јованка. — Море јок — каже Стева. Кључев^ су код Констант^на. — Ајде сад код оне Геновеве — предложи Тома и они одоше код госпођице Даре. Лупаше на врата али нико не одговара. У зло доба чу се мушки глас: — Ко је? — Они пред вратима одмах познадоше Андрин глас. — Ми смо госпон Андро вели Тома. Узбуна па смо хтели да одведемо колегиницу у подрум. — Њој је од страха позлило па се онесвестила — вели Андра збуњено и отвара врата. Он је у пижами. Звала ме несрећница. — Оће то — вели Стева. И баш вас потреви у педесет и две иако сте на мансарди, а не зовну мене који сам визави од преко пута. Андра не рече ни речи већ св извуче из собе и штуче у своЈ стан. У томе сирене дадоше знак за престанак ове пробе и сви се вратише у своје станове. Дође и осветљење. Тако се сврши та узбудљива ноћ у овој кући али од те ноћи госпођица Дара не држи више своје придике. Крије се као слепи миш и нигде, не излази, а Андра трпи вицеве и добацивања. Прозвали га »телетина« па чим прође ходником Тома учитељ почне да објашњава: — Има тако људи који на даљину осете да их неко зове и одмах потрче... Добро срце па то ти је... А остали се само накашљавају... Ишло то тако неколико дана па св госпођица Дара усуди да изађе на пијацу али је тако дохвати госпа Јованка: — Много је данас покварен свет. Зар није так^ комшика поче она. Попују и декламују целом свету, а одједном изађе дело на видело... Па пукне брука. Не ваља то када човек у туђем оку види трун, а у своме не види балван... Дара се само' намршти и остави Јованку али је од тога дана целој кући свануло. Свако је живео по своме Нефу и нико није водио рачуна о мишљењу моралисткиње госпођице Даре, коЈу Је сада и Андра грдио на сва уста. — Поквареница матора! Хватала ме да се уда за мене али ме спасе комшилук—

Главни уредник: Теодор ДокиК Власник и издавач: вПросветна за|едница« а. д. Телефон редакциЈе: 25-681. Штампа »ЛУЧА«, Београд, Краљице НаталиЈе бр. 100. I