Бодљикаво прасе

БС

)в И ро та< Ц« А»Л( С) V, N м л н к N

& "&У

/ ^ Ј гт//:г

Харисону: Хвала вам1 Ви »ослободисте« триста Нишлија. Остали захваљују и веле: Далеко вам лепа кућа. Пурићу: Где су честитке и захвалнице Лондоиу. Немој да задоцните па после да вам се замера. Једном ко]и зна: Шта 6и са твојим пророчанством да Енглези не^е Србе? Газда Веци: Твој прилог од динара 20, словима двадесет, за сиротињу примили смо и чудимо се тв.ојој дарежљивости. Зарад^о се свега 20 милиона и опет си одвојио две банке. Свезнању: Све си лепо прорекао, свмо заборави да кажеш за кога Светог Николу јер брате сваке године има по два Светог Николе. • Хришћанској душици: Заиста се не да поштеиом трговцу да заради милион месечно. Ортаку: Види се да си био јеврејски ортак јер све радиш из »севапа« а на зараду и не мислиш. Зато си и сакрио робу јер нећеш да свет купује кад је висока цена.

Тетка Ројка Селени: Верност у браку је иста таква случајност као згодитак на лутрији. Ко се редовно клади, редовно и губи али се догоди да неко и добије. Драгици: Ако водиш рачуна о ономе што свет говори пресеш^е ти цео живот а опет свет некеш задовољити. Зато гурај како ти се свиди, јер муж је далеко, Бог је високо, а комшија је близу. Пави: Матор муж је ко хладна кафа. Троши се само ако нема ватре да се скува тазе. Милчету: Тен данас није много важан. Боље је имати паре него лепоту јер таква му је коњуктура и мода, зато немој да мажеш своје лице век туђе очи. Мињону: Ни најбољи сапун не скида све флеке. Нарочито на образу. Зато пробај са бензином и цвећем.

КаЈчету: Узми литар млека и добро га прокувај па ту држи руке једно пола сата. После од млека направи белу кафу и послужи другарицеШто се тиче руку њих ће дотерати прво прање веша.

Љиљи: Најбољи лек за љубомору је кувана ракија пошто су старовремски лекови, као сода и слично, избачени из употребе због скупоће.

Так

ву тражим

— Опростите, дали вас могу позвати на чашицу љуте1 — Хвала, не пиЈем! — ▲ Један залогај) — Хвала, не једем! —СјаЈно! Још ако са и не облачите, удаЈтесе за мене.

— Маро, ви имате необично мале руке! — То је и моја мама ве^ рекла и нада се да >е мој верениччки прстен бити много јефтинији ♦ — Јели, татице, зашто лав има тако велику главу? — Да не би могао да провуче главу кроз решетку. ❖ Учитељ: — Кад је Ноје саградио ковчег шта је заборавио још да уради? Ђак: — Заборавио је да га осигура код неког осигуравајућег друштва. ♦ Професор: — Шта то имаш испод клупе? Ђак: — Ништа. Професор: — Онда то метни на страну, јер тиме буниш цео рззред. ♦ — Перице, реци ми шта је било после смрти цара Душана? — Пратња.

Стари практичар

— Ја врло радо гледам историске филмове. Они су врло поучни. — Заиста? — Да, после биоскопа човек оде кући и узме историју да прочита, како је то уистини било. Народна ризница Сеоски ђачићи питали мудра старца: Који народ на свијету има највише злотвора? — Наш српски! — А зашто? — Зато што се међу се не могу никад нагодити! — А који су му то душмани? Мајка их је изродила. —0Некакав научник питао сељака знате ли ви сељаци, колико је од неба до земље? Таман онолико, колико од земље до неба. —ОПитали младиђи жењена човека: Кад би ти ова садања жена умрла, били се опет оженио? Луди се по два и више пута варају а мудри само једаред. —0Питали зелепаша: Зашто се вазда душом заклињеш? Зато што је она најјевтиније имање. —0Питали унуци ђедА: Да ли си више пута кајао за оно што си говорио или за оно што си пређутао? — Много више за оно што не говорих. —0Питао младожења чајку: Како ти се чини ова моја млада? — Добра, ако оглухнем а теби милија ако оћоравиш,

— Доктор Микнћ ме воли и хоће да се оже ни са мном. — Има пи праксу! — И, још колику! СТРУЧНА РАД03НАЛ0СТ

— Никад више неку се упуштати у разговор са архитектом — ови одмах хоће да утврде как# је жена грађена.