Бодљикаво прасе

Свкленку: Заиста је тешко радити у каменом мајдану, нарочито ако човек дотле није дигао тежи предмет од кашике. Али човек се учи док је жив. Џ Рашн: Оти^и .у старо гвожђе може свако ко не уме да се трља »Сидолом« и дотерује. нс Газдашуз Лепо је то послати једног сина лево а другог десно али опет пази да не треснеш о — земљу.

Брбљнвку: Брбљање је сребро а брњица је злато. ж Немирку: Лепо вели народна пословица. Боље с миром него с чиром. До душе ти си избегао чир али си добио —- чворугу. М{ Сањалици: За вас би требао један будилник"јер сте, господине мој, претерали с'а спавањем. __Ј' ж Сатиру: Пошто су нам све корпе пуне, то обустави сарадњу.

НЕСПОРАЗУМ — Моја тетка живи потпуно без меса. И моја такође, већ годинама је само кож& и кост.

Жародна ризница

Питао сељак варошаиина: Што сте тако крњозуби и блиједи у образу? — Од велике мудрости! — Богме док се мудри надмудрују луди се науживају. Ж Ж Гонио Ера у врећама лонце на кобили па га упитали: Шта то гониш, Еро? — Ако се .самар с вреАама превали онда ништа. Ж Ж Питао исповедник грешницу: Кад ћеш се већ једном оставити |грехова? — Што младост навиче, то старост одвиче. Питали учена човека ко се нај-

ЧИКАШКИ РАЗГОВОР

више цару весели? — Нико више од ове двоЈИце: луди и лакоми Ж Ж ' Питао дуб трску: Зашто се тако и бољему и горему од себе поклањаш? — Казаћу ти онда кад ти корјен са свим жилама према сунцу видим. ж ж Питала жена мужа: Чија је и где кожа најтврђа? — Код лудога мужа на глави и код лажљивца на образу. Ж Ж Тврдица питао свог синчића: Зашто ниси овде ставио тачку на свово „ј"? — Па зар ми ти сам ниси препоручио где год могу да штедим мастило. *'* Лч Питала мајка ћерку: Ноћеш ли узети стара богата или млада сиромаха? — Ја нано, најволијем обојицу да не буде криво ни њима ни мени.

Стар удовац питао дјевојку: Оћеш ли ме дјевојко узети за мужа? — Ја имам код куће и оца и дједа, не требаш ми ти! Ж Ж Питали Св. Јована Златоуста: Који су ти људи најмрскији? Богат немилостив, сиромах гордељив и стар блудник! ж ж Питале жене, на неком препу, људе: Шта је код вас најскупље? — Све за образ а образ ни зашта! А код вас жена? — Све за језик а језик ни зашта!

Џг&ин. м&ек — Дакле опет си разбио неком главу? Зар не видиш да је свему томе крива ракија? — Добро је што знате ко је крив, господине судија, бар нећете мене осудити!

Гугутки: Што се чудите да вам иде рђаво када гугутке зиму не подносе. Чекајте проле^е и боље време. Белој Ради: Тај ваш Ромео је нашао каранфил или ружу Зато више не иоси Белу Раду. То је судбина сезонског цвећа. ж ✓*ч Ппавој ученици: Бар ти не треба да се плашиш јер ако не из-

густира Ђока, појдви&е се Паја. Маминој мази: Најбоља собна гимнастика је претакање купуса и прање веша. —ж Цани: У животу се често дешава да онда кад се нешто жели то нема а после када има све, не може да се покаже. ж Лоли: Крем се не прави код ку*>е ве& код косметичара јејз ако бих вам дала рецепт преко листа шта да раде они који са тиме тргују. Стани: Када је тако компликован случај да Ви сами не знатв ко је отац детету, како <\у ја зна ти чак одавде.

■( V * * * * * .* > *

Тражите код свих продаваца новина и трафика, нови илустровани стриповани забавни лист у боји мдли ЗАБАВНИН