Бодљикаво прасе

7><фЈшка&& прас с [ЦЦ/Ц

!ОКИк |»||

шдган

НИЈЕ ЛИ ТО ОДВРАТНО

СЛОРТСКИ ЕПИГРАМ См м |р*м* спортског ммра В- С К. упргву реколнр« Уморм |« лни доктор Да •оправ* дисцмлпиму Порасли СЈ сад у чкиу Црлтсвдшш )• — дирактор. ОДРЕШИО С1Чукарички Ц ислао спортсаа /лајкл. Одрвшио св на маторица шиаима и примио досат голоаа у аиду бонбона. УРЕКЈТИ ГА_ Тамаи |« БАСК почао да мрда Мда га урекошв спортски критичари па |в на своме терену и»губчо од бело-иЈ^вених. Утеха |а само то што Ја то било у старој годнни. ПОДЕЛЧЛИ КАО БРАЋА ■Јадинство« и »Обилић« су оггиани тимови па не волв да с« гура)у по блату Зато су нв посладњој утакмици подвлили бо(оаа. СНЕТ ТРЕБА ДА ПОМОГН1 БожиКни турнир виси као муетвр ако на будв снега «< похријв блато јер публика нвЧ« да са дави по блату. Зато |в осноми одбор који с« моли Богу да падма снаг. ШМПАРСКЕ ГРЕШКЕ — Хајде, драги, нежно рече ■ утват* г« за куку (руху). Од радостн није могла да п вдвојн од блата (брата). Дозвољавате ли да бушии (пушии) у вашем друштву. Черчил је изјавио: Ја од Енмеске очекујен пад н саио пад (рад а само рад). Пошто је просуо мастило, он -уае ■ убн (упи) га. Отишао је љут, алн нису про«иа ни два рата (сата) а он се ■ратн. Испретураии огласи Монумеитално двоспратно кучв, еа радиоактианом њушком и саршеним курсом ввштине пам^ања, изгубљено на шалтеру . Заложна банке, без обзира на година старости. Моли св поштени иалазач да кучв задржи а новац нека арати лично од <0—12, пошто |е драга породич**• успомена. Брак није искљу-

— Шта ио—врииа си сао|у мридбу? — Д»— Зашта, моммм те? Кекае би ете аи били дивен пар људи1 Затнм, т»оЈ ввоеник те )е обоже-

Постео мм |е одаратем. — Да те иије «арооТ_ — Не. Слушлј шта се догодило. Ои Је код мас долааио само у одређено време, кад су родитељи код куКе. Једнога дана, када сам сама остала код куКе, по-

вм ге телефоном да дође, онако, иа иесташлука, тек да будемо само нас даоје. — К Драга, приЈатељице, епа |е после било? — Али тата и мама су иеишли иеочекиаано. Да ие бисмо били изгрђеии, ом се сакрио под крвает. Само, кад су родитељи ушли у собу ом |е иалрааио један ноопрезан покрет који г» |е издао. — Ко )е под креветом!. уии тао ме )е тата строго. — Ко може друи да буде

ие иеш пес Хеитор, тета иебуач ла сам се Је. — Хвкторе, Хекторе— еиш 1ее )е тета да ге дозиее, а пружио му руку под креает. Можош ли замислмти игта )е мој аерении тода учимио? — Одао се~Т — Напротма! Да се ие би еме% отпочео )е да диже татиму ру» "У-

ДОБДР ОДГОВОР

Гмаа^м — >е«те т раиијо р*ннт у (ама иу1мма| Деаојиа: — Да, гошоЦ у мкого баљмм.

САМО ПО РЕДУ За време режима Драге Метмн служио Је популарни чича Настас низ година као »терџуман« при нашим конзулатима у |ужнкм крајевима. Пошто )е ввк по годинама старости дотрајао, требало га )е пензионисати. Међутим, с обзиром на његове поаерљиве и патриотске заслуге у тим крајевима, тедањи начелник министарства слољнМх послова, сада покојни, Драги СтефановиК, хтео му је учинити да добије неку класу, па тек онда да га пензионише. У том циљу предложн саоме министру ЈовановиКу унапређење чича Настаса у чии »вицеконзула«. Кад је с тим предлогом изашао пред свога министра, ооа) дрекне на њега: — Шта ви то онако као из рукава, дајете му за вицеконзула Неиде то тако1 Има он прво да прође све Друге кЛасе, па тек онда да дођв на ова| положај Прао ои мора да буде конзул. па гек онда »вицеконзул«.

„ ^ = ЛИЧНЕ ВЕСТИ —Па)а ПавловиК, бивши оадашеи, прославиКе БожиКне празиике у друштву својих колега у Ђушино) улици. — Риста РистиК, црноберзи|аиац, неКе примати о својој славн Светом Стевану пошто се у циљу гимнастике, налази у КостолЧУ- — Мадам Боба, са Дедиња, иоКв славити нову Годину пошто јо) Је печеница утекла из Београда. — Газда Рада, тражи среКног положајника, пошто Је оее године био у пеху са прославама па хоКе да »разбије малер«. — Пера апсанџија, честита БожкКне празнике свима саојим биашим и будуКим питомцима.

хиљаду дииара! Могу, али иеКу! Мислна ии да ти шЛу

— Хокеа али ие можеш. ж Кнез Михаило и Милићевић Као секретар Кнеза Михаила, МилиКевиК (едном ебјаше у прилици да реферише Кнезу о мољби једнога свога личног протиеника, који )е тражио службено унапређење. МилиКевиК првпоручи молбу Кнезу, који тада речез — Хвала вам1 Ја аас молим да ми и од сада лепо говорите о својим протианицима, а |а томе господину не дам што тражи. После неколико дана пружи Кнез секретару скупоцеи прстеи уз иарочито писмо с речимм — Чините само што аам )е ду жиост, а за сае то примите оеа|

II иијј

— Знам дв би ги био ивЈсреКнији кад бих била стотину метара лод земл>ом. — Претерујеш! Био би* потпуло задовољаи н с* да&.

РАЗГОВОРИ У ВОЗУ Браи аоз. Једам Француз прича: — Криза! Ах, мои д)е1 Код иас нема кризе. Код нас кад немате новаца можвте да продате некомв свој мозак. После ваше смрти припада њима. Један Енглез презриво погледа у Француза, извади лулу и иоприча: — Мистер! То ни)е ништа! Деси се неком џентлмену да нема мозга: шта да ради онда? Код нас предате неком спиритистичком друштву сво) дух. Једина вам |е дужност да се, после смрти, цруштву јавитв као дух. Ол ра)т| Сви погледашв задивљено у Енглеза, а он ништа, пуши и прави се Енглез. Тек Ке једаи глас иа углш

— Гослодо, у мо)о) земљи може да се прода гласачко правс. — Обавежите се да гласате и послв смрти| Саи запрепашКвио поглодаш* у њега: — Из коЈе сте аи земље? утшташе га. Ова| скромно одгоеорт — Из Мексика! х — Замисли какаа )е случв(ноеп Мене |е рода донела течио ие мој рођенданВИША СИЛА — Како си се одучио од путоња? — Врло Једностааио. По сааету лекара, по жељи женино) и ио аалоаести моје таште.

ОН ЈЕ НАЈСИГУРНИЈИ

$>а*ултете*и обрвзоване дама, од 30 коњских снага, са погоном иа дрвони угаљ, да)е уз скромие цене стан и храну саакоЈ врети гамади коЈа има Једну розервну пумпу. Гименталски бик, кинеске народности, са потпуним знањем француског Језика, тражи поананства 1 старијвг господина са засебним улазом. [руштао за заштиту жиеотиња купује и прода)е по највишо) дневно) цени сваку врсту расходованих удовица ко)е се ра, аумеју у порођаЈв по максимираним ценама. ључеве од стана и пса »Бобиа«, тоје сам изгубио 15 о. м. оглаиу}+ м м иоаажеко.

— НвКу да се удам пре иего што напуним тридесету годину. — Ја, напротиа, неКу да наиршим тридесвту годину пре ио што се удам. ж

Жеме< — И ти се )ои буннш. Радим као мраа у куКи, а Јутрос сам ти чак и џеп иа паиталонама закрпила.Муж: — Заиста си вредна! Хаала ти... само... како си утардила да је џеп поцепан_

— Шишате ли аи и псе! — Да госаоднне. Изволмте се-

— Молим сас, господиие, прндржите мм за часак дете. Морам да обавим некн хитан по сао. — Зашто баш |а1 — Злга. шхе ви ммате гу