Бодљикаво прасе

„До0ро с? се разумели

н

вица.

О „Девојка се ј жж

женама

цару пада

вели вародна восло-

Она: — Срам те било! Погазно ен обећање које см ми дао1 Он: — Умнрн се срце мо|е. дат* [а друго. »

Младу жену пе снеш хвалити дог ииси с њоч бар једну зину презичио. жж Сад је веЛ опште позната ствар да је Бог створио жену само за то — да чоже др упитои човека. жж ' Добро је кад иуж понекад поиишља и иа то: гако је лепше било док није био ожењен. жж Човек не воли да се о његовцј жени рђаво говори, али чу се не свиђа ни кад је иного хвале. У оба случаја ствар је врло суињива. ЖЖ

— Ономад, у трамва|у, прича Ханс Мозер, разг»варају два трговца. »Добио сам дивну слику за моју жену«, каже |едан. »Видиш, каже други, мени се допада ова трговина размене, вли ипак не би* дао своју жену за једну слику...«

X Мало пезгодно Вили Дом се врати прв краткога временд са одмора и прича своје утиске: сам да идем у предео и заиста

Викшоо де Копа проналазач Посетио Је |едном при-» ликом један пријатељ Виктора де Кова у његово) симпатичној вили на иерисам наишао на један ди- ферији . Изме^у осталог, запитао је посетилац Вик-

— Хтео планински

Н А ЦЈ А ТШшШи

ИЗМАКАО С

Госпа Гина је тре^и пут спавао и после шест ишао постала удовица. Још др-

Чика Спободану: Изведоше вас на селамет па вас

у кафану, а увече су вечерали и играли партију табли^а. Једном речи живео је ко бубрег у лоју. Али госпа Гина није на-

жећа, добра кућаница, али ето са мужевима није имала среће. А за њен малер родила се поштена и конзервативна, па никако да схвати да је дошло ново сад нико не узима у ком- време када брак није тако п У штзла своју намеру да се бинацију неопходах... То му данас удв и по четврти пут. Станоју днппоматн: Твој као не ? и "а - Хоћу вала због овог само они који воле луксуз џамбаса (ту је мислила на покојни отац би се у гро- * 0 ^е да имају и иберцигер. комшиЈу Проку). Нека црк6у преврнуо када би видео Иначе гурају до Ђурђевда- не од муке!

у какво си друштво запао. У зимском капуту. Тако је и са браком. Само они, Геџи; Нек играју полити- ко ј и има |у ^еку голему нечари по твојим леђима, а- вољу, улепу у брачни јали не треба да забораве в остали се чуваЈ *у и да геџа гимти и врака. далеко °6илазе. Зато је јадна госпа Гина дуго чекала Владети Ммли&евиЈгу: Ле- на четвртог мужа. Палила «© ми Срби изгледамо ка- је јадница кандило сваке ла ви треба да нас заступате и браните.

Зато је вешто наводила разговор на удаЈ*у и на овај покварен свет кој'и са њом, јадницом, испира уста. Софроније се бранио како је знао и умео, али када Гина једно вече подметну Цајку, матору фрајлу из јв А

Чика Аци: Сада и ви виДите да је ваш подмладак упропастио све оно што сте •и са Бајом саградили. Једном навијачу: Две и •»о године си зидао Марко- човека па М А' ка о паук се Гина и пљесну рукама ■е конаке, а сада када си

ебјаснн. Несуђеном књижевнику: Тридесет годинл чекаш на иисталацију, а сада када |е лошла — мемл хартије.

чано па га уапсили и ко зна шта ће да буде! Софроније пребледе и само се врпољи на столици. Када ЦаЈка оде, Гина от-

ни мало није помогло. Ниг. де на хоризонту четвртог мужа. Већ је изгубила наду да ко тај »четврти« уопште доћи, када Софроније пензионгр дође код ње за самца. А н.ега )е дотерала голема невоља. Истерала га поче да плаче и када су снаја из куКе што »много пошли на славање Софро|еде«. Па бар да Је исгн- није )е био скумн. Пристао на. Али јок, куне св Со- је. Шта |е знао да ради. Афроније, веК јој он сметао пи пошто Јв за венчање по да кзноси брашно м маст четвртн пут требао благои дајв својој фамилији па слов, он категорички одби Јв дотлв звоцала Ђоки, Со- да св са тим бакће. фронијевом сину, док св о- _ Свв ку Ја да свршнм вај не одлучи да истера о- — рече му Гина и, заиста, Ца. веК сутра она се разлетв и Када су ово урадили Ђо- за недељу дана доведо ка н његова Сида нису зн»- С твар до њиховог пароха, Једном матуранту: Рђаво ли да Софронијв има неки ко |и јој рече да у прву нвем лочео. Ред је да св пр- ста Р и женски сагт и скупо- дв љу, када он после служ■о заљубиш у неку озбил^ цвну табаке РУ> али послв бв узвикне: »Нека приступв мнЈу жену и тек кад оста- б * ло А°чиан. За ове д^м- свм 0 ни који хоКе да св риш, тада гледаЈ шипари- г оцености Софронијв доои еенчаЈу« — приКв са млацв. Овако си заслужено на- ско Р° полв милиона и он- сожењом «а Кв свршити ммшао на мину. ** М У •» ® ило лвко да иа_ спит.

ВесепоЈ удоонцн: Леоо Јв битм весео, али народна пословица каже: Засвирати ■ за појас заденути.

•Рахилн: Иматв такво име

ђе стан. Додуше, долаано је Ђока, извињавао се, али

. I *_Ј ПЈОпгоиви<Ј ч. ч, да Јв морало да св дого- Со ф ронИ ј в т ^ чуј«.

ди да постанете удовица мли распуштеница. СоЈкм: Узмите стари филвани шешир и од њега налравитв еспадриле. Та Ке обуКа бити сигурно у мо*и. Персиди: Велико Је пита»е да лн љубав уопште постоји, а сасвим је сигурно да верности нема. Премл томв се управљаЈтв.

Дошла м та нвдељв. Гина се дотерала као стари — Фала — рекао |е он фијакер, а и СофрониЈе св Ђоки. Сада, када имам па- обријао и удесио. На|зад, рв Ја еам добар, а када ми до^е м таЈ тренутак. Свопоједетв парв биКв оно старо: поче Јово на ново.

штеник викну: »Сви коЈи хоКв да со жене нека прмступв«. Гмна повуче СофрониЈа ■ поКе, али их она гужва растави. Када |о ЈЈошла ис_ пред свештеника, она прмУ пролеКе ив среКиих дана — била су у мети да св Јавио свмо |о-

И тако СофрониЈв дођв као самац код госпа Гинв. Тих и кротак, он Је убрзо пао под њену команду и веК послв месец дана његове паре м два прстена, коЈа су му Још остала из

Викмци: «реба крвма ни помаде, Јер њвН ом шифоњеру. А мора дан младиК и шеснавст жвгунц. Јв наЈбољи козмвти- св приз да |в ^ ^ ^ шавала. Кафу је дооиЈао Лели: Жмч |« у«ек било |ош у кревету, а до поднв ко Р овв ивго мушкаоаца, п« јв седео у куЈнм м читао Она Јаднкца пожурм куЈ- » "ормално да вас новин а док Ј>- '"Ч спрвма- Ки, а СофрониЈ« седм у Пају. м куКу, По' ^учка бм от- куЈни, Она удари у мдач «

V шт

ваи хотел у облику старе куле... »Ово је нешто за мене, помислио сам. Ту ^у на^и прави одмор и мир«. На стази, која |е водила у хотел срео сам једнога дрвосечу. »Да ли ј© добар онај хотел тамо на врху«, запитао сам га. »Добар је, како да ниЈ *е, одговорио је он. Има он и свој'у историЈ *у: некада је господар читавог овог комплекса шу ме затварао у ту кулу зверокрадице и пуштао их да тамо урру од глади...« На- служио своЈ*е што се тичв равно да сам се уплашио. лова, сад је добар да гњЛепо је кад један хотел и- маже при лепљењу ков®И тако госпа Гини пропа- ма свој'у историју, али )а рата са мој'им фотографнде цео план и мора да се сам се уплашио да нема он јама, које шаљем љубитвпомири са тиме да сачува и своју традициЈ *у што се љима. Секретарица Софронија за боље прили- глади тиче... Одмах сам се требљава његов језик

што није пришао, хладновкрвно од-

нападе а он јој говори: — Па поп је звао оне кој'и хоће да се жене, а ја то нећу. Још када видо онај млад свет жив ме срам поједе и ја утекох.

тора де Кову: — А где |'е онај ваш ловачки пас, кога сте толико волели? — Дао сам га на употребу својој секретарици, одговорио је Виктор дв Кова. Посетилац се зачудио. — Да, да, одговорио јв Виктор де Кова, он Ј*е от-

ке.

»ратио натраг.

•лажан сунђер.

ЗАЈВЕДЉШ©«

недеље и скрушено се молила Богу да Јој*ма кога комшилука, Софроније пошаље, али су мушкарци ^ ио печен као штука. далеко обилазили Око ње- Цајка, стара намештаљка, не куће. водила је ствар уметнички. — Море, мани — гово- — Знат в лн да Је Столе рио Је њен први комшија пиљар затворен? — почела Прока. — То је баксуз же- је она разговор. на. Сарани онаква красна _ з аШ то, побогу? зачуди

У мрежи, чека четвртог...« д а ни ј е 3 бог црне берзе? Чула то госпа Гина и за . „ »идео како СимовиК упр- инат пре била ногу Проки- зв Н его"дознале власти да ска тм см завезао. Де сад ном жутом мачору, али то он живи са Ленком невен .

— Вкдкш, драг« ио)» мк две годнпв сам ворена, па |с «р с« мичам. 1 — г« ммста ин«, аашто га м ост4мш |ош мало да Јуд® среГ.о!