Бодљикаво прасе
Страна 2
водг-мхдсо пгасе
2? југу* 1944
ч
ЧЕТВРТД РУЗВЕЛТОВА КАНДИДЛЦИЈА
Вашингтон, 21 јула Јунајтед прес .јавља: Претседник Сједињених америчких држава г. Ф. Д. Рузвелт одлучио је да се по четврти пут кандидује на претседничким из борима, који ће се одржати ове .јесени. Упитан о разлозима његове одлуке, г. Рузвелт је нагласио да он то чини само зато да би до краја спровео сво.ј програм, најављен још прошлих избора, а који није успео у целости да изврши због краткоНе претседничког периода од четири године: — Ви знате какав је мој програм, на основу кога сам и победио у новембру 1939 године. Мир и неутралност по сваку нену. Не желнм ла сс амерички народ меша у европске свађе и да у њима крвари. У колнко нисам баш у свему успео сада ћу то сигурно спровести. Нарочито подвлачи.м да ћу настојати да нн један америчкн грађанин не погине у европском рату. С друге страке појачаћу контролу увоза и извоза у зараћене земље како би Америка одржала стриктну неутралност. Ја сам пацифиста", завр &јио јс г. Рузвелт. Када је г. Рузвелту примећено да су Сједињене државе већ у рату, он је то категорички демантовао и подвукао да је то само изборни трик рспубликанаца, који желе на тај начин да га компромитују. IЗспкри&ена прапси&Лондои,|21 јула (Радио): Данас је одржана седннца ДоН>ег дома, којој су присуствовали скоро сви посланици, сем г. Рандолфа Черчила, који се лечи у Јужној Италији, и сви чланови владе на челу са премијером г. Черчилом. IЈнтересовање за ову седницу било је велико, јер ,је на днсвном реду била изјава г. Идна о новсм енглеском сружју „Контра — V I", које би требало потпуно да сузбије разорно де.јство новог немачког оружја. Дипломатскс ложе билс су препуне. Мећу истакнутим диплссматима примећен је амбасадор Непала г. Али-блба Бухари, затим абисипскн посланик г Рас Пуста и оста ги. РЈовинарске ложе такође су биле крцате ралозналим репортерима. Фотографски апарати су били стално у дејству. Пре него што је г. Идн узео реч говорили су претставници Коизбрватнвне и лабуристичке партије. Чак јс у име либерала говорио и стари г. Лојд Цорџ, за кога су се у послелн,е време прошириле лажне вести да је ол старости умро. Сви говорннни су изразили жељу енглеског парола да се пронађе неки нпчин' ла би се сузбило страшио дејство и У-1". Када ,је спикер Доњег дома позвао г. Идна да узме реч, у сали је настала тишина, ко.ју је е времена иа време прскидао
страшни звук аерофантома, који су у стз.тним в'ременским размацима падали на Лондон. Г. ИДн отпочео је са историјатом овогз рага, затим о напорима британ ске владе да се унншти дух европских народа пу^ем а(еротерора итд., да би затим^ прешао на излагање о новом енглеском противоружју: — Влада Његовог Британског Величанства стално је расматра 1 ла све могућности, које се даду искористити да би дејство „У-Г' постало неефикасно. Могу да вам сада саопштим да ти напорн Владе Његовог Британског Величанства нису рстали бесплодни. Приликом решавања тог проблема ми смо одмах стали на становиште да то ново оружје треба да добије име „Контра VI". Л .ти при.тиком решавања тог ироблема узели смо у обзир и сам ци.ђ тих напада. „У-Г' хоће ла казни Лондон. Ми то не-
ПРВА ИЗЗАВА ИВАНА ШУБАШИЋА
Не, мој муж није код ку*е.
ћемо лозволити. И, ето, госпо-до посланици, то је и циљ новог нашег оружја „Контра—V-1". А све у стилу наше еиглеске народнс пословнцо: „Пилитнути се, не погодит циља." Ви знате да ми више немамо довољно сировина, а и могућности за нека дуга истраживања. „КонтраV-!" зато и није оружјс као што су друга оружја, или као што .је то рецимо „V I". Истина и ово је невидљиво, тајанствено, иеонипљиво. Нијс ни из гвожђа ни из алуминиума, али ипак није толико мистериозно. То је оно што већ скоро цео Лондон ради, а што ће се од сад плапски спроводити: господо, то је — бе жанија. Другог противоружја ми засада нсмамо. Кад чујете да долазе фантоми, а ви кидајте." Једаи народни посланик г. Џонстон, иначе познат по свом динизму, управо је хтео на те речи г. Идна да сс саркастично насмеје, када јс трсспуо „V-!" у непосрсдној близиии Доњег дома, који сс иначе налази под зсмЛјОМ. Г. 1,1о 11С тон се иије насмејао, већ јс употрсбио ново оружје „Контра—VI-" и то уепеш но и ефикасно. После се је сазнало да се је Г. 1,1о|/стон зауставио у Единбургу, на северу енглеског. острвз.
Ллндон, '21 јул'3 „Дојавни уред" .јавља: „Мо.ја влада претставља концентрацију свих демократских снага Југослави.је. То се нарочито манифсстује у сарадњи моје сгранке са генијалним ТНтом, иначе мојим земљаком, чиме се нарочито поносим", изЈаВио је нови претседник југословенске владе др Шубашић приликом једног пријема новинара. „Иначе заступам мишљење да југословенски народи морају бити равноправни нарочито што се тиче бројног односа, да би се избегло свако мајоризирање, како је то уосталом и одлучило Мародно веће својом одолукм од 1918 године. Надам се да ће ми у том послу помоћи маршал Тито. специјално у односу према Србића, да би се ови свели на оно бројно стање, које би било једнако осталим партнерима у Југославији. Од тог мог програма нећу отступити ни у ком случају, а сматрам да на тај начин најбоље заступам демократски приннип о једнакости и мислим да ће ме све народне и демократске снаге Југославије у том послу потпомоћи", завршио .је г. ШубаШић. САВИЦА КОСАНОВИЋ НИЈЕ СРБИН Бзри, 21 јула (Стефани) Нови мннистар југословенске владе г. Савица Косановић, генерални секретар Самосталне демо ј кратске странке, бив. министар 1 и бив. сенатор Краљевнне Југославије, запрепастио се када је прочитао у коментару „Тајмса" поволом обрЗзовања Шубашнћеве владе да га ту третирају као претставника српскбг народа. Г. Косановић одмах је позвао преТставнике штампе ,и'дао нм следсћи лемантн: — Господо новннари, молим вае, да најодлучније демантујете све вести, а нарочито агенцнје Ра.јтер, ко.ју ја иначе поштујем, у којима мене означују припадни ком српског народа. Ја са српским народом немам никакве везе, а да је тако најбол>е, сведочи моја политнчка делатност пре рата у Југославији, када сам се ја увек са политнчким пријатељима г. Шубашнћа, југословенског премн.јсра, борио против сваке консолиданнје југословенске државе. Да Срби;1 ннсам, могу уосталом посведочити и сви Срби из Хрватске, који последице моје разгранате политиш<е де латности бант данас осећа.ју на сво.јој кожи. Уосталом ја сам јавно на зборовима пре рата у
Српским Морзвицама и Хрватској Костајници изјавио ДЗ уопште нисам Србин, иако саМ православни. Да са« православнИ ' то признајем, али не ортодоксИи Србин." Из|ава г. Сзвиц^ КоСановића у Југославији није изазвала никакву пажњу, јер је све то у Јук-ославији бнло давно познато. Једино је у Лондону за њу показали извесни интерес. Познати „пријатељ" јужнословенских народа и поборник ус-
поставе Аустро-угарске Монархн )е г. Сити Ватсон сав раздраган ,1е изјзвио сараднику загро-> бачке „Нове Европе" (која после рата не излази, али има своје претставнике у Лондону): — Ова .1 Савииз, то је човек на свом месту. Када би било још таквиу прЗвослзвних Несрбз могли бисмо лзко све да свршимо. Овако на жалост морамо да употребљавамо маршала Тита и његоие свезнике, дз уразуме Србе да нису Срби."
ДРАГО МАРУШИЧ ОБЈАШЊАВ А СЛУЧАЈ СА П.О.Ф .-ом
— Милион динара бих дао, над бих имао Једну етотку.
Бостон, 21 јулз Познзто је Дз је пре ратз Драго Марушич био од главних организатора чувеног ПОФ-а (Патриотског омладинског фронта), који је имао за задатак да сав југословенски свет организује у тројке и петорке, које би нз тзј начин обезбедиле режим и дугу седмогодишњу владу Бошку Јевтићу. Тадз су нарочито комунисти устали против ПОФ-а и због тога прозвали — управо због акције Драге Марушича — владу Бошкз Јевтићз југофашистичком. Упитан шта има да кзже о том случају г. Мзрушич се сзмо осмехнуо, и затим дао следећу изјаву: — Иотина је да сам ја био један од орг^зниазторз ПОФ-з. Мећутим рћаво се тумачи карактер те организације, као и значен.е иницијалз. ПОФ премз мом тумзчењу, з то је највзжније, требало је да буде „Партнзанска освободилна фронта". Зар то није ПОФ? Бошко Јевтић о том није имао појма — али не вНди ли се сада да са^ имао рдзумевзња и смислз за акцију „тро.|Знског коња"? р,шџалф- Черчил: „Никад. (мисв..." Фс^ћа, 21 јула (Рајтер) Прилнком атерирања авионз, на ком је долетио мајор г. Рандолф Черчил из Југославије, на једном јужноиталијанском аеродрому окупило се нешто и новинарз, који су у последњи час сазнали за догађаје у Дрвару из немачких извештаја. На свз пнтзња новинара г. Черчил је ћутао као заливен. Када га је сарадник „Политике" Грга Златопер поквареним енглескнм језиком, у коме се осећао кајкавски акцснат, запитао када ће натраг за Југославију г. мајор Черчил је познатог југословенског новинара ћутећи гледао неколико минута. Видсло се да : је Златоперу постало неугодно. Међутим на сву срсћу г. Черчил је проговорио: — Онда када и ви. — Шта то значи, — заинтересовали су се амерички новинари, који обично у својим нзвештајима јављају да се Југославија налази у Цриој горн, - - -
— Никад више... — лаконски је објзснио г. Черчил, сео у ау* томобил и одвезао се у хотел где гз је већ чекала екипа, која је требалО да га отреби од ва* шију. |
— Здраво старн! Може пи ее штогод упецати! — Па још не знам. Тек еам четврту недељу на овом месту. ГЕНЕРАЛ ВЕЛЕБИТ ВИШЕ НЕ НОСИ „ЕЛБЕО"ЧАРАПЕ Из Главног стана Народно* ослободилачке војске, 21 јула. Познато је да је пре рата загребзчки адвокат г. ВладимирПуба Велебит, а данашњи партизански генерал н шеф Титове војне мисије у Лондону, носио због извесних склоности женске свилене „Елбео" чарап^. Генерал г. Велебит је правн мајстор у одабирању женских чарапа, и највише су му се свиделе баш „Елбео". У партизанским круго* вима то се -тумачи на .тај начин, што су свилене нити код „Елч бео" чарапа далеко финије негсј ли код других марака. На жа* лост у Лондону тих чарапа неч ма; оне су се могле купити са< Мо у Загребу. Г. Велебит се дсј сада састао само са г. Џонсточ Ном, шефом клуба „Дванаесторнце" у ком су зачлањени сви нроминентни демократско-партизански генерали са истим сексу-1 алним склоностима, које има и генерал г. Велебит.
Власник и издаввч: »Просвотна заједница« о. д. Добрачина бр. ВО/И. Штампа: ШтампариЈа »Лучац, Кр, НаталиЈо бр. 100, Шл 21-77*.