Бокељске приче

43

Пропалица. Фукара. Сигурно је све паре попио .. . Што ћу јадница. Ово ме прати већ пуних пет година, а раније мој Ђуро никада није пио. Плачи биће ти лакше. Ви жене волите плач. Тајац. Мучан. Момак се спрема да оде. Тргнуле су га ријечи пјесме. Сада је био сигуран да је Ђуро Лес пијан. Допирала је изломљена модулација пјесме и момак је више по сјећању него по јасноћи ријечи разумио: „Гаравушо други ми те љуби на образу познају će зуби ...” Шкриппула је брава на вратима. Огрнута ћебетом жена је ишла авлијом. Кренула је да довуче пијаног мужа. Молила је момка да оде са њом, да јој помогне. Одбио је. Тада је он мислио о лијепој Марији, о томе да ли би и она i-вега пијаног водила. Момак је отишао стотину метара од куће и ту уморно сјеоуСа џаде је допирала свађа. Туча се није ни могла чути. Онда су јако ударала врата авлије. Жена је викнула: Улази у кућу Ђуро! Нећу. Дај паре. Узми. Тишина је мало трајала, само толико док је жена пребрала џепове мужу. Попио си половину плате... Јесам, ћут’. Ја сам их зарадио, ја попио са друштвом . . . Што се дешавало између зидова куће момак није чуо. По селу се наредних дана причало о још једном скандалу шумара . . . Најесен је момак поново пролазио поред куће Ђура Леса. Пред кућом је мирисало узрело грожђе. Смокве су се сушиле на љесама од трстике. Пчеле су уз тихо зујање облијетале око гроздова. Ђуро Лес грлато викну: