Борба
ПОРУКА ЧЕХОСЛОВАЧКЕ ВЛ _МАРШАЛУ СТАЉИНУ
Кошице, Ф априла
првом васедању чехословлада усвојила је следећи текст
На своме
вата адравну поруку , кову потписао _ министар-претседних
И пало Фирлингор:;
тседнику Совјета народних комеМара СССР маршалу Стаљину |
Нова чехословачка влада, образовева 1 ослобођеној територији наше з спаџбиве, лојална духу савеза ивмеђу виших двеју земаља, жита да вас најг је поздрави, поштовати мари у вашој личности владу веСовјетског Савеза, совјетски марод Е херојску Црвену армију. Са осећањем дубоке вахвалности ми увиамо да Ј једино благодарећи хероиу Е ложртвованости Црвене армије — ослободитељице наша влада, соја претставља, широки _ народни фронт Чеха и Слова, могла да узме авоје руке администрацију најглавтијих државних питања, републике на ослобођеној чехословачкој територији, вас уверавамо, поштовани марша де Отаљине, да ће новостворена, чехо| влада сматрати ва овоју прву дужност да појача ратне напоре у целој вемљи свим средствима, којима располаже, оу ослобођеном делу, као а у непријатељској повадини, каби чешки и словачки народни могли да помогну Црвеној армији у жовачном ослобођењу републике. Ми се дивимо великим, одлучним победама, 008) трупа, које, захваљујући њиховој садашњој анажној хампањи, тако брдо чисте нашу отаџбину од проклетих завојевача. Ми смо уверени ће нова, чехословачка влада, која, је створена на. ослобођеном делу Оловачке, ускоро моћи да ода признање победоносној Црвеној армији — осло(одитељици и њеном славном марша ду у ослобођеном Прагу — њеној коначној резиленцији. Заједничка победа У будућности крунисаће блиски савеа, хоји је У доба садашњег великот ослободилачкот рата ујединио на. роде Чехословачке и Совјетског Савева а у духу словенског братства. Наша чехословачка влада сматра учвршћивање присног савеза између Чехословачке м Совјетског Савеза, аб главну тачку овога програма, јер она увиђа да ће једино тиме осигурати арећну будућност слободној, независној и демовратској Чехословачкој Републици.“ (ТАОО)
ПРЕТСЕДНИК Д-Р БЕНЕШ ОДАЈЕ ПОШТУ ПАЛИМ БОРЦИМА __ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ
Кошице, 9 априла, ·
Д-р Едуард Бенеш, претседник Чехословачке Републике, посетио је гробове совјетских боралља који су пали ва ослобођење Кошица. Војници совјетоких јединица и чехословачке тру“ пе одале су пошту палим друговима испред катафалка. Кад је вапочео посмртни марш, претседник је положио
шале
венац на подножје катафалка. свечаности присуствовали су сви чла нови чехословачке владе са министро претседником Зденеком фархинтером тенералом Промином и генералом Гор. МИ пре шанца Црвене ар= т че не ИФА ни чехослова-
ПОЉСКИ НАРОД ПОЗДРАВЉА ИЗЈАВУ СОВЈТЕСНЕ ВЛАДЕ 0 УЧЕСТВОВАЊУ ПОЉСКЕ НА КОНФЕРЕНЦИЈИ У САН ФРАНЦИСНУ _
Варшава, 9 априла
Пољско јавно мнење примило је са дубоком радошћу и захвалношћу вест о изјави совјетске владе у вези са позивањем Пољске на конференцију у Сан Франциску,
Јануш, претседник врховног савета странке „Строництво лудове" (сељачке странке) изјавио је да Пољска није позвана на конференцију због интрига Пољских реакционара на страни. „Као вођа сељачке странке у Пољској, рекао је Јануш, ја знам да пољски реакционари врше очајничке напоре да би придобили за себе пољске сељаке. Али ти покушаји не успевају. Пољски сељаци потпомажу привремену владу. Реакциднари губе тло под ногама. Аграрна реформа дала је земљу сељаку и положила је темеље културе и пресвете. Пољски народ свестан је да све то дугује привременој влади, пољској армији, а на првом месту Црвеној војсци: Савез између пољског и совјетског народа, запечаћен крвљу најбољах синова обеју земаља, не може никад да буде прекинут. Међутим, има још света који не разуме улогу ксју игра Пољска као један од фактора за одржавање мира у Европи, У име „Строництва лудсве" ја могу да изјавим да сви покушаји пољских реакционара да дискредитују свој народ пред очима (света само јасније доказују подле циљеве пољске реакције. Зато сваки поштени Пољак напушта тај шљам и окреће се демократској Пољској, Зато сви Пољаци, не само у домовини него и на страни, са радошћу примају изјаву совјетске владе која се залаже за законита права свога савезника." •
Познати глумац Хајнрих ШмудаЛадош изјавио је: „Наш народ стекво је својом крвљу право да“ та поштују остали демократски народи који се бора против фашизме. Цео пољски народ топло поздравља изјаву владе у вези са гољским учествовањем на конференцији У Сан Франциску." (ТАСО)
о
Радници Борсног руднина банра припомогли су оспособљењу предузећа
Бор, 9 априла, Трећег новембра прошле године ка» да је Бор ослобођен одмах се приступало оправкама и оспособљавању 08" мог предузеће. Већ првог дана највеће потешкоће показале су се у одвод% њавању рудника. Док су Немци држа. ши Бор, три пута се потопио рудник. У то време радними нису павили да не дође до потапања, а и пумпе нису хтели да оправљају. Међутим, после ослобођења Бора они су под најтежим условима приступили опасавању рудника Више дана стање у руднику било је критично. Упркоо свих напора вода об стално дизала и требало је још само неколико десетина сантиметара па да, об рудник потпуно потопи. Једино средство помоћу кога св могла испрпсти вода биле су пумпе, а оне су биле у веома слабом стању. Један електромотор з8 погон пумпе, услед влаге И воде која, је била у пумпној станици у Руднику, изгорео је, а сутрадан и дру“ ти. Тиме је био онемогућен рад половине пумпи које су радиле у унутрашњости рудника, Пумпар из рудника одМах је известио механичара Радомира, 'орђевића О квару и о тешкој ситуа“ ди %, којој ов рудник налази. Радомир Ђорђевић у ноћи, не тражећи дру19 Техничко особље, организовао је 0Правку мотора и већ сутрадан у 11 ча сова предао је први исправни електромотор руднику, а идућег дана са груТОМ од десет радника оправио је и други електромотор. ·_Фа то време, док електромотори нису били оправљени, механичари, браврри фу ада у примитивним пећима помоу Тр веа алатки које су набављаЛИ из околине, израђивали су потпуно Нове пумпе да би што пре створили оредотво за прпљење воде која, је надоЛадила и да би помогли радницима ко41 бу се најпримитивнијим средствима | или ва спас рудника. Употребљава» ћи сериско везивање центрифуталне Лумпе, радници су поститли избацива“ Ње воде па већу висину и на тај наЧАН спасавали доње хоризонте руде. Ут) времена прпели су воду кофама, употребљавали су методе које се у БоЕ никада нису употребљавале, методе % које су сви држали да не могу бити «фихаоне. Они су по 8 часова без сме46 понекад до појаса у води која У еликој мери нагрива кожу, без гумеНИХ чизама и непромочивих одела, црДели воду настојећи на све могуће на.- 50 да спасу рудник, Код тих радова Зрочито се истакла група од 15 РУпа, стручњака за буџење окна коју . Предводио Антоније Милојевић, чији с бин 17-тодишњи добровољац Југо ба оте армије недавно погинуо У ·_ уррбвма у Боони. Њиховим залагањем ом ових осталих радника рудник у, тасен, јама је добила поново норко изглед и уређена је много боље ма ли омда када су Немци командоЧад Рудником. Пумпе и цеви за оду фавање рудника поново бу нормал"утрорадиле, ћа 010 време радници других одеље“ 16 Упала су огромне напоре да уре. допада ~ срушене радионице и да их па 2 У поправно стање. Свест радниДА и је највише до изражаја ка • пред њих постављен задатак да ЈЕ
упуте у Војводину.
_и упуте на рад. У
израде прецизне и осетљиве – делове које су Немци опљачкали. Многе од тих делова, за које се мислило да су их Немци однели, радници су, изла• жући се великој опасности, криомице односили од немачких – стручњака и војника, када су "х ови демонтирали. Бравар Димитрије Мућан успео је да склони нове мазалице и да Немцима подметне старе, које су они упаковали и понели са бабом, док је млади мајстор Божидар Митић, радник у топиовици, сакрио делове вентилатора и компресора које су Немци били украли, тако да су два вентилатора и два компресора мотла одмах да прораде. По ослобођењу радници су долазили, предавали сакривене делове и не тра жећи никакву награду најчешће изјављивали: „ја сам ово сачувао од Немаца да би дао нашима кад дођу.“ Рудничка радионица смештена 7 зградама поред старе, срушене радио. нице, доскоро је била оспособљена. У топионици очишћене су. прегледане и доведене у исправно стање све пећи и сви конвектори. Делови који су недостајали у флотадионом одељењу на“ прављени су у обновљеним радионицама Бора. Ретулатор га парну турбину у централи израђен је у налпој фабрици у Београду и турбина је стављена у погон Већ 1 фебрувра Борско предузеће било је способно за смањену производњу. Првог марта почели су радови у јами, а 6 марта потекао ву топионици први млаз растопљеног ба-
кра. . с. Л.
мрава ние ара ни енне пар не аи––јвен и Н –ннимвниенн Ви
ЈЕ 1
У ЗНАК ПРОСЛАВЕ ПРВОГ МАЈА ДАНАС ПОЧИЊУ ТАКМИЧЕЊА У БЕОГРАДСНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА
Данас почињу у Београду такмичења која сеу знак прославе! маја одржавају по свим предузећима и која ће трајати до 25 овог месеца. У овом такмичењу на повећавању производње учествоваће сви радници. Утврдиће се капацитет предузећа на дан почетка „такмичења да би се могло тачно одредити које је предузеће постигло најбоље резултате. Производња се неће подизати про. дужењем радног времена већ бољом организацијом рада и техничким у: савршавањем машина. Такмичење ће бити и међу појединцима, одељењима и предузећима у штедњи материјала и у, томе ко ће од исте количине материјала израдити више про“ дуката. За време такмичења водиће се нарочито рачуна о појачавању радне дисциплине, Првога маја доделиће се награде првим ударницима у Београду. |
Прославу првога маја припрема нарочити одбор у који су ушли претставници Месног | синдикалног већа ЈНОФ-а, АФЖ-а и УСАОС-а. Претставници ових организација образоваће и рејонске одборе.
»
6 Сва обавештења о прослави 1 маја у Београду могу се добити преко телефона 29-222. '
ДЕМОНСТРАЦИЈЕ У БЕОГРАДУ ПОВОДОМ АТЕНТАТА ФАШИСТИЧКИХ ПРОВО-
НАТОРА У РИМУ
Вест о атентату на зграду војне мисије: Југословенске армије у Ри: му изазвала је јуче у Београду ве лико негодовање и револт. Негодовање београђана било је још веће кад су чули да је атентат извршен после демонстрација у којима ов тражило да Италија задржи Трет.
Већ' после подне око пет часова на Теразијама и улицама Краља Милана и Краља Александра појавиле су се прве групе омладинаца са заставама, транспарентима) и
"плакатима на којима је великим сло-
вима било исписано оно што цео Београд и сви народи Југославије мисле и желе; „Истра, Трст и Ријека — слобода вас чека!", „Истра, Ријека и Трст су наши!", „Живела југословенска _ Истра!" – Излазећи из школа ђаци су се прикључивали
овим групама. Радници предузећа, .
и чиновници из надлештава, и: уста нова по завршеном послу формирали су дугачке поворке које су се кретале из свих улица града према, Теразијама. Пролавници су застајз ли да би се одмах за тим и они умешали у поворку. У 6 часова Теразије су биле закрчене светом.
Око 21 час поворке оу. почеле да се разилазе са Теразија и да песмом и клицањем крећу кроз улице Београда, ОСНИВА СЕ ОПШТЕ КУЛ·"ТУРНО УДРУЖЕЊЕ БЕОГРАДСНЕ ОМЛАДИНЕ
На последњој седници пленума Градоког одбора УСАОС-а решено је да се приступи отварању једног општег културног удружења бееоградске омладине. У том циљу, образован је покретачки одббр у који су ушли претставници омладинске штампе, омладинци културни радници из рејона, претставници ликовне и музичке академије и други. Ово културно удружење имаће да. окупи око себе сву београдску омла„ дину, Која ов интересује било којом траном културне делатности и да јој пружи најшире мотућности за рад И усавршавање. Удружење треба. да, омотући овојим члановима да се оботате знањем и ниокуством и да се издигну на ниво високо способних културних радника. О друге стране, путем преда
"вања, усмених новина, концерата, #а-
ложби и сл. удружење ће настојати да пребуди културни интерео код најширих омладинских маса, да васпитава и подиже њихов укус. У ту сврху удружење ће образовати већи број разних секција, организоваће различите кур севе и отворити централну омладинску библиотеку. Предавачке секције припремаће популарна предавања Уз области уметности, лруштвених и природних наука. и
Ма И вињИе за пица Услови за одлажење на рад. са запрегама у Вогводину
На конференцији претставника Министарства пољопривреде и претставника Повереништва за пољопривреду, Србије по питању одашиљања трактора и сточних запрега из Орбије у Војводину ради обраде напуштених земљишта која су овда под државном управом, одлучено је да се сви трактори и сточне запрете које вису неопходно потребне у Србији одмах
Повереништво _ пољопривреде за Србију у сарадњи се. окружним, сре“ ским и месним народно-ослободилачким одборима ортанивоваће извођење тота посла,
Сопственици запрега јавиће 0е одмах среским народно-ослободилачким одборима, који ће о томе обавестити Повереништво за пољопривреду Ор. бије, Затим ће их упутити возом или лађом у Орем или Банат, где ће се јавити управницима државних имања или среским народно-ослободилачким одборима. овереништво пољопривреде 84 Србију издаће одмах наређење мести· ма и срезовима у Србији, који су гранични ба Војводином _ да мобилишу "о Војводину _ оне сточне заптрете са пратпоцима које нису неопходне за обраду вемље у свом месту. ' Мобиливзоване запреге добива“
ће награду за рад као и оне које се добровољно јаве. |
За рад са запрегама добиваће се награда према количини извршеног песла. Министарство пољопривреде, У опоравуму са Одбором за сетву У Војводини, објављује "следеће | услове за рад са сточним запрегама из Србије у Војводини:
За орање 1 кат. јутра (58 ари) 150 кг. кукуруза у врну; за дрљање 1 кат. јутра 20 кг. кукуруза и зрну; 98 дрљање и сетву 1 кат. јутра 650 кг. кукуруза у зрну.
Лица Која буду радила, са запрегама добиваће поред кукуруза, још и храну ва себе и за запреге према мес им приликама (шашу и 3—4 кгр. ку куруза по 1 пару). На рад треба поћи по могућности са колима и плугом.
Министарство саобраћаја одобрило је бесплатан превоз трактора, радника и сточних запрега са колима свим оним лицима, која буду имала посебно у ту сврху прописану упутницу, оверену од народно-ослободилачких одбора, синдикалних организација #ли берзе рада. (
За сва обавештења обраћати се Одбору за сетву у Повереништву пољо“ привреде за Србију.
ТРИ УРЕДБЕ ПРЕТСЕДНИШТВА МИНИСТАРСКОГ САВЕТА |
УРЕДБА О ОСНИВАЊУ РАТНОГ НАБИНЕ
Члан 1 Оснива се Ратни кабинет са 38датком, да води све текуће послове у вези са успешним вођењем рата.
Члан 2
У Ратни кабинет улазе Претседник Министарског савета и Мивистар народне одбране, обадва Пот• претседника Министарског савета, Министар иностраних послова, Министар унутрашњих послова, Министар финансија, Министар информа-
ција, Претседник Привредног саве-.
та и Претседник Законодавног савета. Члан 3 Ова Уредба ступа на снагу кад се објави у „Службеном листу";
2 априла 1945 године Београд
Претседник Министарског савета и Министар народне одбране, Маршал Југославије
Јосип Броз-Тито, с. р.
УРЕДБА
0 ОСНИВАЊУ ЗАКОНОДАВНОГ САВЕТА »ЛАДЕ ДЕМОКРАТСКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
Члан 1 — Оснива се Законодавни савет владе демократске федеративне Југославије.
Члан 2 — У делокруг Законодавног савета спада:
1. израда законских основа које се износе по појединим министрима пред Министарски савет или пред Антифашистичко веће демократске федеративне Југославије;
2. коначда израда законских прописа по овлашћењу Министарског савета као и коначна израда законских прописа које је у начелу прихвфтио Министарски: савет;
3. обвезатно (аутентично) тумаче. ње свих законских прописа које је донео Министарски савет, и
4. давање обавезних упутстава од стране Министарског савета појединим федералним јелиницама.
Члан 3 — У Законодавни савет у: '
конституанту, Министар за Хрватску, МиМинистар за Министар за
лазе: Министар за Министар правосуђа, Србију, Министар за нистар за Словенију, Босну и Херцеговину,
Македонију и Министар за Црну Гору. "
За време расправљања о предмету који је потекао од неког другог министра с једнаким правом уче. ствује и надлежни министар.
Сви чланови Министарског савета
| могу стављати писмено своје примедбе на односну законску основу.
Члан 4 — На челу Законодавног
савета стоји Министар за конституанту као Претседник кога у слумају спречености замењује Министар правосуђа. Члан. 5 — Претседништво Министарског савета прописаће Правил“
ник о организацији и раду Законо- _
давног савета. ,
Члан 6 — Ова Уредба ступа на снагу кад се објави у „Службеном“ листу".
2 априла 1945 године Београд Претседник Министарског савета |
и Министар народне одбране, Маршал Југославије
Јосип Броз-Тито, с. р.
Уредба о" оснивању, Државне комиси:е
~
Члан 1 — У циљу утврђивања ратне штете, настале држави, установа“ ма, организацијама и грађанима Југославије, као и у циљу расподеле, накнаде за учињену штету и да би се привредна обнова земље поспешила, оснива се Државна комисија за ратну штету са задатком: да при. купи податке о целокупној ратној штети у држави, да пријављену штету провери и процени, да израли план расподеле ратне штете, да организује рад над прибављањем и сређивањем података о ратној штети у федералним јединицама, као и да води надзор над овим радом.
Члан 2 — По извршеној процени ратне штете водиће се- тачна евиденција о врсти штете, месту где је штета нанета и о оштећеницима.
О процењеној штети оштећеницима издаће се потврда о висини штете. Члан 3 — Као ратна штета 0 овој Уредби сматра се: губитак живота, повреда здравља, увиштење и оштећење имовине које су извршили ратни непријатељи и њихови пома. гачи, без обзира да ли је штета учињена на државној територији или ван ње, и то у времену од 6 априла 1941 године па до краја рата.
Као ратна штета у смислу ове У-
! редбе сматра се и штета на имовини коју су због ратних прилика починили југословенска војска, народноослободилачка војска, партизански одреди Југославије, · Југословенска армија као и савезничка војска.
Штета на имовини утврђује се
| према стању цена које су у поједи-
| ним крајевима важиле на дан 5 а прила 1941 године.
|
за ратну штету
Члан 4 — Државна комисија за
ратну штету састоји се; из претседника, највише десет чланова и по.
требног броја помоћног особља.
Претседника и чланове комисија поставља Претседник Министарског савета.
Члан 5 — Као органи Државне комисије за ратну штету у федералним јединицама образоваће се Земаљске Ермигајеиј ратну штету, ко је ће прикупљати. атке о ратној штети, извршити проверу и процену пријављене штете у лотичној федералној јелиници.
Државна комисија за ратну штету руководи радом Земаљских комисија, које ће поступати по њеним Упутствима, Своје задатке Земаљске комисије вршиће преко наролних власти У земљи.
Члан 6 — Одлуке о процени ратне штете донесене за време непријатељске окупапије не важе.
Члан 7 — На предлог Државне комисије за ратну штету Претседништво Министарског савета ће прописати Правилник о организацији и раду Државне комисије за ратну
' штету, о вођењу евиденције и о из-
давању – потврда оштећеницима о пропењеној штети.
Члан 8 — Ова Уредба ступа на снагу Кад се објави у „Службеном
листу". 2 априла 1945 године Београд
Претседник Министарског савета и Министар народне одбране, Маршал Југославије
Јосип Броз-Тито, с. рг
Београђани су дузнни да посвете више патње и љубави деци из пострадалих нрајева
У Београд свакодневно стижу транспорти деце из разних крајева наше земље. Ових дана стигла је у Београд група око 400 деце из Црне "Торе, Босне и Санџака. Деца су смечитена у Дечјим домовима у Крунској и Звечанској улици.
Једна група од 40-оро деце из Црне Горе налази се у дому у Крунској улици. Испуњена дечјим маштањем о новом, лепом животу који их очекује, она су се опростила од свог краја, напустила сваје колибе, шуме и врлети и кренула авионима 3за Београд. Дечји дому Крунској улици, њихово прво боравиште, примио их је неуређен, прљав и мрачан. Пионири Црне Горе, који су у разним крајевима, заједно са нашим бригадама, проживели непријатељске офанзиве, који су изгубили своје родитеље у борбама код Сутјеске, на Дурмитору итд. нашли су се опет у мрачним, прљавим собама, помешани с болесном децом. Деца са заразним кашљем, микозом — заразним крастама на тлави, сврабом и свакојаким другим заразним болештинама, била су остављена четири дана заједно у истим просторијама са здравом децом. Ходници овог Дечјег дома су пуни папира, прљавштине, а испред самих врата спаваће собе стоји велика хрпа ђубрета које није имао ко да уклони.
У малој собици, намештеној троспратним креветима, борави група од тридесет црногорских дечака из Даниловграда, Подгорице и Никшића. Окупљени су око стола, док неки лешкаре по креветима и певају громко, чврсто о Петој црногорској бригади и Пеку Дапчевићу. Један дечак лежи болестан и само понекад провири мало испод покривача. Црвен је у лицу и већ неколико дана има температуру. „Ево овај лежи болестан и нико га и ле погледа. Јутрос су му обећали лијек, топли чај и облог од ракије. Али нико то није донео", — говори нам и показује на свога друга Бранко Вукадиновић, дванаестогодишњи дечак из Никшића. Он је још 1941 тодине био курир у штабу никшићког одреда. Отац му је погинуо на Сутјесци.
Деца су прилично незадовољна стањем у дому. Своје незадовољство ова деца износе сасвим отворено, јер су научила да буду искрена. Из разговора са децом види се да су нарочито незадовољна са васпитачима који нису знали да пронађу правилан однос према овим малишанима. Тако су васпитачице у дому својим грубим поступком према живахнијој деци изазвале извесну нетрпељивост између деце из Црне Горе, Санџака и Босне, која се одражава и у томе да се ова деца, иако станују у истом дому, уопште не посећују. Поверену им децу васпитачи на пример, називају „пашћад" и разним другим погрдним изразима. А кад се деца наљуте, на такав поступак, који уопште нису заслужила, васпитачи их проглашавају за „ужасну децу" Зар се деца која су у ослободилачкој борби изгубила: родитеље, која су, иако нејака, "поднела све невоље нашег рата и која се одликују љубављу за домовину и народ, могу и смеју назвати „ужасном"т! Нису ужасна деца, него би се то пре могло рећи за оне који се према њима тако односе. Колико су пак деца добра и племенита види се по томе што су јед-
ном приликом када је у њихово о| дељење стигло неколико пари ци| пела и одела са радошћу делила
поклоне овима којима су били нај| потребнији. 7, А
У дому у Звечанској улици, где се налази неколико стотина деце из
Босне, Санџака и Црне Горе, влада
још несносније стање. Ушли смоу
једну пространу собу, прљаву и • смрдљиву, а дочекале су нас десе-
тине нежне деце упалих образа, са
великим, широко отвореним очима.
У овом дому деца остају и неопра-
на. наводно ради тога што нема сапуна, док сваки чиновник од оног великог броја који се налази у дому, добија леп, мирисав „сапун.
Ни једна антифатистичка организација у Београду није поставила пред своје чланове питање помоћи овој деци. Деца се налазе већ скоро 15 дана у Београду, а ни један Београђанин, ни једна жена, ни један омладинац није дошао да их посети и да се заинтересује за њихово стање. А то се ни у ком случају не би смело догађати.
ТТ =—————_—_———
Захваљујући за:едничком раду свих села у земунсном срезу биће
су
обрађена сва напуштена земља
Један ланац орача низ орању напуштене земље у Угриновцима
Јуче су сељаци села Шимаповца, Крњешевца, Угриновца, Добановаца и Батајнице са 6562 плуга, иза шли на њиве одбеглих фатиста У селу Угриновцима и радећи марљиво и неуморно у једном дану преорали 400 јутара земље и једним делом засејали је јечмом.
Тридесетог марта, када су сељаци из села Шимановца по ппри пут заједнички отнтли да обраде напуштена имања у селу Бечмену, десет плугова из њиховог села изо“ стала су орања. По повратку У село, народ је саввао конференпију и јавно осудио држање ваостале десеторице. Ови су признали своју грешку и, да би и они дали свој удео у заједничкој обради државне земље, два дана су орали на њивама села Угриновца,
Сељаци из села Крњетевпа, једног од најсиромашнијих села 8емунског среза, допли су са 68 плугова у Угриновце да и они помогну да. се обраде. некалатњи поседи богатих Немаца из Нове Пааове, Угриновчани су са 185 плугова нзашли на њиве.
Добановци су се и овога пута показали врло активни. Сто тридесет њихових плугова орало је јуче угриновачке њиве. Народ Батајнице дошао је са 106 плугова на орање у село Угриновце,
Већ' четири пута излазили су сељаци вемунског среза да обрађују напуштену земљу. Шеснаест се, а, радећи нанаменично, са 1.620 запрега, узорали су за четири дана 1.200 јутара Земље, а за три дана засејано је 288 јутра.
У земунском срезу има укупно 15.692 „јутра напуштене земље, од којих је 12.594 јутара оранице. Од те земље издато је сељапима на обраду 8.922 јутра с тим да, према квалитету саме земље, од пелокупне жетве даду 20 до 309) држави, Осталих 8.672 јутра налазе се под Управом народних добара, која се преко _ Пољопривредних _ комисија брине да се читава ова“ површина. преоре и засеје. У јесењој сет ви засејано је укупно 6571 јутро и то 529 житом, а 52 јутра јочмом,
ТА
/
-
док у пролетњим усевима 960 ката- .
старских јутара засејано је зобљу, јечмом и засађено кромпиром.
За неколико дана обредила су се у радовима на напушетним њевама, сва села земунског срева. Сложним радом они обрађују дневно по неколико стотина јутара тако да У њиховом срезу неће остати ни једна стопа необрађене земље Под паролом „Све засејати", села земунског среза кроз ову селмипу, радећи наизменично, поново ће изаћи на њиве напуштених имања да их обраде .