Борба

Еш ЈЕ жељен ЕР шта ДУ:

пеш ае 5".

4

#

8

|

5 ОТСТРАНИМО СМЕТЊЕ ОНИВЉАВАЊУ ТРГОВИНЕ

Упоредо с напорима који се чине на подручју индустрије, пољопривреде и саобраћаја у циљу "обнављања и оживљавања наше привреде народна, власт је предузела већ многе мере и за оживљавање трговине. То доказују и "многе установе, уредбе и прописи

"које су у последње време донеле

централна и федералне владе. Ти "напори се не односе само на државни и задружни сектор, већ и

на сектор приватне трговине.

Нема сумње да је главна, сме-

'тња за оживљавање наше тргови-

не оскудица, у којој- се налази на-

"ша земља, велики недостатак ро-

бе, — као последица пљачке оку"патора и ратних тешкоћа. Али је исто тако чињеница и то да је остала изван промета им она роба, коју имамо, а то се догодило због тога, што нисмо успели у довољној мери да активизирамо трговину, пре свега задружну и при-

"ватну. До потрошача нису на при-

мер стигли ни многи пољопривредни производи које имамо у већим и мањим количинама, То је један од основних недостатака наше трговине који морамо енергично да отстранимо. Наша трго– вина пружа данас још увек слику укочености, спорости и несналажења. Ако не успемо да, ликви"дирамо те недостатке брзо и успешно, нама неће успети да оживимо привреду. Не треба заборавити да је у садашњим приликама. брза и обимна. размена. добара. најважнији предуслов оживљавања привредног живота уопште.

Неки наши активисти су мислили, па и данас се још многи нису ослободили те заблуде, да је задатак народне власти у томе да заједно с набављачко-потрошачким задругама, узме сву трговину „у своје руке и да из ње потпуно искључе приватног трговца, Хи су другови заборавили да, је то У „супротности с налом општом привредном политиком, која мора да“ нас да. омогући и да помогне развој приватне иницијативе у привреди уопште, према томе и у трговини. Снабдевати десетине и стотине хиљада радника, градско и сеоско становништво, није тако прост задатак који би се могао решити бирократски У канцеларијама, преко народних одбора, преко неколико потрошачких задруга или преко на. брзу руку створених и недовољно још оспособљених државних _ трговачких предузећа, Парализовањем и понекада потпуним искључивањем приватних трговаца, из процеса. расподеле робе створена. је осетна _ празнина, која врло штетно делује не само на снабдевање народа, најосновнијим животним потребама, већ и на привредни живот уопште,

У неким су местима на пример народни одбори хтели непосредно узети у своје руке сву расподелу и снабдевање. Има случајева, да. су одборници, када су стигле шибице у село, узели сваки извесну количину шибица и пошли од улице до улице, од куће до куће и продавали шибице. Таквим неправилним поступком сведена је расподела и снабдевање на најпримитивније облике који не могу задовољити постављене задатке. Одбори су тиме своје редовне послове запостављали, а овај 38датак, који није њихов, рђаво су "обавили, | Искуство које смо стекли од ослобођења Београда на. овамо код организовања. државних трговачких предузећа показало нам је са, каквим се тешкоћама, треба борити да би само један релативно ма“ ли број предузећа. почео да, функционише, Како је онда. детињаста и опасна илузија веровати да се сва расподела робе за милионе становника наше државе може преконоћ пребацити на. органе на"родне власти, односно на државна трговачка, предузећа и задруге. Услед тога је и дошло до појаве да роба, коју смо после замене старих новчаница. пустили У продају · (петролеј, шибице, со, уље, ше'ћер за децу) врло споро долази до потрошача, да та роба. че"сто непотребно лежи по складиштима итд. Секретар месног одбора у једном граду У Бачкој држао је на пример десет дана У · фијоци акт којим се становништву овога града додељују шибице и ништа није предузимао да се та "роба одмах расподели.

Сличне недостатке наилазимо и "код набављачко-потрошачких за-

друга. После ослобођења, источних |

крајева наше земље развио се врло

жив покрег за стварање градских.

и сеоских набављачко-потрошачких задруга. То је било, нема сумње, правилно, јер су тако мобилисане широке масе народа с циљем да се олазаша тежак положају снабдевању градова и села и да се сузбије штетан рад шпекуланата и црноберзијанаца, који су привредне тешкоће у којима смо се налазили хтели да искористе за, своје себичне циљеве.

Многе задруге нису међутим правилно схватиле до које мере смеју да рачунају на помоћ државне власти. Често су стваране задруге само зато што се рачунало на помоћ државе у роби и новцу, па није ништа или готово ништа учињено да се сопственом иницијативом и сопственим снагама савладају тешкоће и олакша, снабдевање народа и тиме помогне народна држава у решавању тако важног и сложеног задатка, као што је снабдевање, Отуда појава да задруге не испољавају довољно иницијативе и упорности у савлађивању великих тешкоћа у снабдевању становништва, Околност што је роба, из државних магазина и индустриских гредузећа дељена, само преко њих пасивизирала их је у знатној мери.

Треба истовремено престати с ограничавањем даљњег оснивања, набављачко-потрошачких задруга у градовима. Досадашња пракса оснивања, само реонских задругаи онемогућавања оснивања задруга по фабрикама и наллештвима, кочи и умртвљује самоиницијативу маса, јер лишава задругаре могућности и обавезе да себи својим сопственим снагама. створе повољније услове за живот. Ако се роба набавља само преко реонске задруге, онда радници једног предузећа не виде зашто би се тру-

дили да задругу снабдеју.е више

робе, када од тога немају непосредне користи. Е Закони, уредбе и прописи која су досада. донесени регулишу питање учешћа приватне трговине у нашем привредном животу. Међутим многим нашим активистима, није још јасно да се самим законима и уредбама не може покренути трговина. И закони, уредбе и прописи за регулисање приватне трговине остаће празно а мртво слово на папиру ако не наиђу на људе који ће их спровести у живот, Исто ће тако ти закони остати без позитивног дејства ако не спречимо њихово самовољно ту“ мачење и злоупотребу. Овде је реч пре свега о несавесним чиновницима и бирократима. 'Греба. најоштрије иступати против таквих руководећих чиновника који допуштају да се у најнепосреднијој о-– колини њиховог делокруга непотребно задржава роба. која би могла да се одмах преда задругама и трговцима, како би доспела У руке потрошача, Догађа, се да само у једној београдској фабрици сапуна недељама лежи око десетак вагона сапуна. на складишту. Тај је сапун одређен и за, потро– шњу Београда. Фабрика је исправно и правовремено пријавила своје залихе надлежном " министар-

ству трговине и снабдевања и че-.

ка на испоруку како би могла да дође до новчаних средстава, за наставак своје продукције. Задруге и трговине немају сапуна, који је неопходно потребан најширим потрошачима. Међутим, надлежно министарство не врши расподелу сапуна. Ето какве штете наносе свакодневно назпој трговини и привреди уопште несавесни руководиоци који пружају могућност непријатељима наше народне власти да, користећи слабости и још не-

довољну организацију наше при-

вреде, уносе неред а хаос у нашу

трговину. Е Б

А до које мере могу штетити бирократи оживљавању и развоју приватне трговине најбоље нам показују честе појаве да У погре"шном провођењу "борбе против шпекулације понеки органи на: родне власти прогоне и онемогу“ ћују приватне трговце који хоће да раде у оквиру постојећих 38" кона и прописа и који доприносе правилном снабдевању широких народних слојева. у Македонији је општа, појава. да, органи народ“ не власти рационирају и оне предмете који одлуком савезне владе треба да се продају у слободној трговини, У Куманову се на, при“ мер не може купити Ни. најмања, ствар без одобрења, народно-0с19“ бодилачког одбора. До сличних

појава укочености трговине, АИИК | цуту за Пољску,

ди погрешна им штетна пракса, 0 снивања окружних, па чак и покрајинских (као на примеру Војводини) трговачких предузећа која у свој делокруг пословања 0 бухватају читаво подручје округа. и готово све основне трговачке артикле. Тиме се приватној трговини одузима могућност развоја. Тр. говачка предузећа треба, оснивати само у месним размерама, а У предмете пословања могу“ узети све основне животне намирнице само она предузећа која, се осни: вају на подручјима великих гра: дова као што су Београд, Загреб, Љубљана, Сарајево итд. Догађа, се да у уредима за цене по више од месец дана леже молбе произвођача и трговаца за утврђивање цена ·појединим артиклима, Потрошачи не могу да дођу до тих артикала, јер уред за цене не из даје прописе о ценама, Чиновници који непосредно или посредно допуштају такве и сличне бирократске петље сносе великим делом кривицу за укоченост наше трговине. |

Непоштедну борбу против шпекуланата и саботера морамо да ускладимо с правилним односом према приватним трговцима, који су данас од великог значаја за 0живљавање наше трговине и при. вреде уопште. Борба против шпе куланата и саботера, биће само онда успешна, ако истовремено помогнемо и развијемо иницијативу набављачко-потрошачких 32 друга и приватних трговаца, ако сместа онемогућимо штеточински рад несавесних чиновника и бирократа који у многоме ометају 0 живљавање трговине и снабдева“ ње становништва.

Саопштење о састанну. генерал-лајтнанта _ Арсе Јовановића и шефа савезничког штаба генерал-лајтнанта Моргана

Следеће саопштење издато је 13 јуна у 22 часа и 30 минута:

Генерал-лајтнант В. Д. Морган, шеф штаба врховног савезничког команданта, састао се јутрос, заједно с другим високим савезничким официрима, с тенерал-лајтнантом Арсом Јовановићем, начелником генералштаба Југословенске армије, заједно с војном делегацијом састављеном од југословенских војних и поморских претставника,

Састанак је одржан У Тлавном штабу 13 британског корпуса, Воћђени су претходни разговори 0 начину детаљног спровођења званичног споразума потписаног У Београду У јуна 1945 године од стране претставника британске, америчке и југословенске владе. (Танјуг)

словенско ______ДОЛАЗАН ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ПОСЛАНИКА У ШТОНХОЛМ

Штокхолм, 15 јуна

Новонтмеловаши послан ије демократске федеративне Јутославије д-р Рајко Ђермановић, стивао “је авионом ИЗ Лондона у Штокхолм.

На аеђрдрому дочекали су га претставишци пиведских, власти И штампе и особље југословенског послан“

ства. ДОЛАЗАК ПОЉСКИХ ДРЖАВНИНА У МОСКВУ

"Москва, 15 јуна

Тринаестог јуна стигли су у Мо-

скву ради консултовања по питању реорганизације привремене пољске владе претседник Националног већа Пољске Републике Б. Бјерут, министар претседник Е. Осупка-Морав= ски, његов заменик В. Гомулка и члан президијума већа В. Коваљски. На централном аеродрому госте су дочекали заменик претседника Совнаркома СССР и народни комесар иностраних дела вВ,. М. Молотов, и други.

Дочеку су такође присуствовали чланови пољске амбасаде У "Москви на челу са амбасадором 3. Модзелевским, италијански амбасадор ИП. Квароњи, опуномоћени _ министар Шведске С. Седерблум, дипломатски претставник Бугарске Михал“ чев, привремени опуномоћени ДИпломатски претставник Чехословачке Републике Ј. Гниздо, привремени опуномоћени дипломатски претставник Француске Републике п. Шарпантије, први секретар Југословенске амбасаде Р. Николајевић, начелник војни мисије Чехословачке Републике Бриг, тенерал „Пика, а такође. претставник Шведске владе К, Енг, који се налази У Москви на (КАСЕ) ли

" Страна прва: ка 4 Отстранимо сметње оживљавању трговине "— Одговор слободољубивог Трста фашистичким провокаторима >» онаржи Г " . 3 4 пи иу у 3 . а сој" : уз: "

Страна друга:

Тито: Пета непријатељска офанзива. == За Трст = чл

Страна трећа:

Злочини грчких

Страна четврта:

Пред: Први конгрес АФЖа Југославије = Долазак страних и наших делегаткиња (

'

Италијански антифашисти Трста, а нарочито —

радници, јединство са

Прве вести из Трста после. повла-“ чења главнина трупа Југословенске армије показују на какве је све испаде спремна фашистичка руља У својим настојањима да уништи демократске тековине које је становништво Трста извојевало У заједничкој борби италијанских и словеначких антифашиста за ослобођење испод јарма Хитлерових и Мусолинијевих банди. Провокације против народне власти у Трсту, демонстрације фашистичких чиновника, полицајаца, шпекуланата и

" злочинаца који су побегли из Се-

„вије ни у једном моменту неће пре-

верне Италије испред властитог народа, одржане на тргу Унита под заставама савојске династије и са паролама _ „италијанског Трста", мржње према Словенцима, поробљавања Истре и Далмације, уз поклике „Живели Савојци" и „Живео фашизам“, сведоче да су малобројни, фашистички елементи у Трсту схватили данашњу ситуацију у граду као добру прилику за своје подле провокације, Повлачење главнина наших трупа из Трста, и нову војну управу у граду, очевидно, фашистички провокатори схватили су као могућност да остваре своја прижељкивања за уништењем слободе и демократије, које је Трст извојевао уз толике жртве италијанских и словеначких антифашиста.

У исто време, догађаји у Трсту, већ првог дана „после напуштања града од стране главнина наших трупа, показују да је демократско тршћанско становништво одлучно да се свим силама одупре провокацијама фашиста и сваком њиховом насртају на народну власт. У масовним манифестацијама демократског становништва Трста, у његовом достојанственом одговору на фашистичке провокације, испољила се несаломљива снага сједињених и заједничком борбом збратимљених италијанских и словеначких антифашиста. Испољила се, пре свега, снага херојског пролетаријата 'Ррета, који је највише допринео

Ју борби за ослобођење испод хитле–ровеко-мусолинијевског. јарма и ко-

ји данас преузима на себе највећи део терета у одбрани тако скупо плаћених тековина те борбе. Начин на који су италијански радници одговорили _ на испаде фашиста против Југославије и њихове провокаторске шовинистичке поклике против Словенаца сведочи да пролетаријат Трста сматра јединство и борбено братство са Словенцима као основну залогу своје боље и сретније будућности.

читава наша земља са највећом пажњом прати догађаје у Трсту. Са болом и незадовољством наши народи примили су решење које нам ја наметнуто и које су, као што видимо, фашистички елементи схватили као могућност да врше испаде против тековина народно-ослободилачке борбе словеначког народа и италијанских антифашиста у Словеначком Приморју. Народи Југтославије са дубоким симпатијама примају достојанствен и одлучан став тршћанског пролетаријата и свих демократских снага Трста У данашњој ситуацији. Снага и одлучност синова и кћери радничке класе Трста и свих тршћанских демократа, са којом данас стоје на бранику тековина своје славне борбе, најбоља је гарантија да се неће остварити. грабежљиве поробљивачке наде бедних фашистичких 0статака у Трсту и њихових империјалистичких протектора у Бономијевој Италији. Народи Југосла-

стати да мисле на своју браћу и другове у Трсту и Словеначком Приморју. Њихову слободу сваки син нове Југославије носи у срцу као свој свети завет.

ОДГОВОР СЛОБОДОЉУБИВОГ

ТРСТА ФАШИСТИЧКИМ

ПРОВОНАТОРИМА „Трет, 15 јуна

Чим је објављен споразум између савезничких влада и владе Југослаг вије, италијанска Фатшистичка резке ција почела је, о припремама за иза зивачке. демонстрације, са жељом да ојача положај италијанско-фашистич“ ког империјализма. У 9,30 часова, жал да је град напустила, Југословенска, армија, почеле Су сена тргу Уннта, окупљати прве фашистичке провокаторске групе, које су се одмах по одласку Јутословенске армије понашале слободно 'и као да су заштићене. Под» мићени спликер тршћанскот радија, објавио је на своју руку да ће ву десет сати на трту Унита одржати демонстрације, које ће преносити радио Трст, у ;

ГУ овим демострацијама, узели су У“ чешћа они рутови тршћанског Стал новишштва, Који су се доселили у 'Трот под ' фашистичким режимом као чи новници, фашистичке коловође или пак као трговачки штекуланти, Међу њима је било и таквих, који су ва време немачке окупације избегли У 'Грст иза северне Италије из страха пред антифашистичким италијанским. масама, према којима су се отрешили својим. фашистичким злочинима,

току лемострација звучницла су преносили химну Ов. уста, кој су хитлеровци свирали да ове време оку“ „пације, Поред тога демонстранти су

сан:

ОВОМ БРОЈУ:

ов

«:

мје 7.

реакцпонара над нашим народом у Егејској Македонији

народну власт

певали песму „О Италија, срце моје“, која је певана у годинама после првог светског рата, кад су италијански империјалисти _ приграбили Трст Алл свему се томе не треба чуднити, јер су у демострацијама учествовали и предводили их Тршћанима добро познати фашистички насилници, који оу раније приређивали манифестације Дучеу. Имена познатих фашистичких функционера, кло што је оргатизатор тршћанског „Фуфа“ (удружење фашистичких студената) Алексанлро Камбиса, који је носио савојску 3аставу на челу демонстраната, Валтер Маучи, син познатог германофилокот уредника фашистичког листа „Пико до“, Марија“ Тауркини, позата неофашисткиња и чланица фашистичке женске организације и још многобројна друга имена, јасно показују да су

тршћански фашисти поново дигли тлаву. Демократско становништво Трста,

које је било сведок фашистичког изааивања, није могло све ово мирно да посматра, Пред згралом Ослободилачког одбора н по улицама Трста појавиле су се групе са италијанским и тршћанским заставама са петокраком, манифестујући маршалу Титу и брат-

ству нталијаноког и словеначког народа у Словепачком Приморју ин Тр сту. Ове поворке пролазиле су дисциплиновано и достојанствено. Оне нису хтеле да дају повода за инпиденте

које су покушали да изазову Фаши-

стички провокатори.

Према добијеним извештајима почели су италијански Фашисти и империјалисти прикупљати у Трсту потписе против народне демократске власти. ЛПотписници добијају по 10.000 лира за потпис, Изгледа да ово фи- | нанспрају поред италијанских империјалиста по неки инострани реакци-

онарпи кругови.

У 5.80 часова после подне улицама и преко трга Голдони марширала је група од 20 Италијапа наоружаних револверима, У кратким патгалонама, са деленим марамама око врата. Оли су певали „Далмашијо, Далмадијо, ми ћемо за тебе умрети.“ Кад се почео окупљати свет око њих побетли су, док је народ огорчено протестовао.

Дописник 'Танјуг-а који је стигао из Трста у Љубљану прича о ситуацији која је настала у Трсту после

олтаска наше војске. Тек што су паше последње једити-

Ми АИ Ма ПР УВ ПРЕ У рт УЗ

муљу коље

|

анак Отона Жупанчића

МИ ДЕЛА и

А

ТАКСА ПЛАЂЕНА У ГОТОВУ

одлучно бране борбено братство мн _ Словенцима и демократску

це Југословенске армије напустиле град, фашистички и други мрачни а. лементи видљиво су се охрабрили.. 0ни су демонстрирали, кличући. „Би“ вели Савојци! Живео фашизам!“ После подне ситуација се је 'брао променила, На улицама су се појави“ ле масе народа и радници по великих предузећа, фабрика н бродотрадили= шта, Заориле су се антифашистичке песме и залепршале италјанске и сло веначке заставе са петокраком. Маса, је спонтано манифестовала маршалу Титу, братству Италијана и Словена“ ца, пародној власти и народном суду.« Борбено "расположење · народа“ повећа“ вало се. Пре подне су фашисти пра•

вили насиља, бацали заставе. батпнали мирни народ, нашто су им "» сле подне аптифашистичке масони радништво дали достојан одговор. Следећа два догађаја 0 револту тршћанског _ стаовништва, _ нарочито

радништва, већином италијанске на" родности, најбоље илуструје располо“

жење Тршћана. Једног фашистичког провокатора који је писао погрдне па» роле за Словене отерао је јелан ита лијански радник, а ако би се десило

ла је неко вређао Словенце или то ворио протв Југославије, тај је' доби“

јао достојан одговор на лицу места од италијанских антифашиста. Око 20 студената од 16 до 18 година во•

вило се кампоном са савојским васта• вама кличући „италијанском Трсту“. Они су на тргу Голдони покушали ла обесе па агради бившег листа „Пиколо“ ваставу. Али, изпеада појавили су

се италијански релници — аптифашисти. Група студената одмах се раз• бетла, а радници су сели у аутомобил и провезли се улиппама грала, мани“ фестујући маршалу Титу, Југослави=

ји, народном суду и демократији. Тако су јуче, таролпе масе Трста пока» зале своју решеност ла се супротста»

ве сваком покушају Фашистичклх препада и завтрашивања.

Омидикалне организације поавале су своје чланове да сачувају мир и до“ стојансто, Али, алтифа штистичке ма. се нису могле да сакрију своје распо•

жоња, ;: Неба жена „стала је насред прометне. улице и клидала: „Ми смо Тршћани! Ми хоћђемо- ла живимо У

Југославији!“ Око жепе се сакупила маса света п одушевљено аплаулира“

ла, кличући јединству италијанских и словеначких антифашиста. Трета ни демократској федеративној Југослави“

ји, (Танјуг)

Фашистичке банде пљачнају села у Словеначном. Приморју

Горица, 15 јуна

Чим се наша војска повукла на леву обалу Соче појавиле су се на овом подручју наору»“ане бачде са бившим фашистима на челу. Венечија је постала уточиште домаћих и туђих реакционара.

Крајем прошлог месеца једна таква банда из општине Дренке спколила је село Равнг и фашистичким методама герорисала становништво, које је том приликом доживело више страха, него за време навала нацистичких банди. У тој трупи налазили су се фашистички злочинци познати још од 1942 године, Матузоли и Јустинин. .

Крајем прошлог месеџа једна таква група опколила је село Ливек, продрла у шкољу, опљачкала неколико кућа, па затим опхолила село Јевчек и на суров начин извршила претрес кућа. Ову групу предводио је бивши фашистички војник Кајус, из села Еернас. (Танјуг)

ТРШЋАНСНИ ЛИСТ „ИЛ ЛАВОРАТОРЕ" 0 ОДЛАСКУ ЈЕДИНИЦА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ АРМИЈЕ

Трст, 15 јуна

Тршћански лист „Ил лавораторе“ поводом одласка јединица Југословен ске армије пише:

„Јуче се Трст опростио са храбрим Титовим војницима, поздрављајући их као мужеве који су се заједно са нај бољим синовима пашег народе дИтли против угњетача и ослободили наш град од наци-фашиста, _ Опроштај је био збиља срдачан. што је сасвим ра“ думљиво кад се сетимо да се Титова армија четири дуге године жртвовала у тешким партизанским борбама, не само вато да би отерала окупатора, нето да би успоставила ону истинску демократију којој теже СсвВл народи света. Најбољи бранноци ове демократије јесу 'Титови војпици — они су уједно и њен симбол. Због тога растанак са њима није ни могао ла буде друкчији него срдачан и дирљив Чак и мештани који су се до јуче држали резервисано и са неким устезањем гледали. на оне који су изражарали своје симпатије према Југословенима, ожалипли су одлазак војске која се, међу толиким војскама које су прошло кроз нашу вемљу прнашала пајозбиљније, најскромније и најучтивије,

Антло-американска команда вамени-“ ће данас југословенску војну команду. ·Од нове војне власти 'Трст ле тражи ништа друго нето поштовање оних де мократеских слобода, за које су се ње“ геви синови борили против фашизма, поштовање оне народне воље која се тако јасно манифестовала и коју врше ортани наше народне власти. Народна овласт, којој је Трет у петак, на тргу Унита величанственим манифестација“

ма доказао своју приврженост. јесте

кајчистији израз окога што наш на• год хоће. Ту власт претстављају Љу“ ди. који су олани ствари ва коју су се са великим самоодрпцањем олувек борили, та власт потиче директно ИЗ парода п одражава се У лицу уста“ нова, које су у стању ла иаврше за“ датке који су им поверени. Ола претставља све слојеве и све политичке

тенденције и никла је уа помоћ Титове армије, а то је и један од узрока абог којих смо благодарни Југословене ској армији. Под заштитом савезилчкб команде, та влаот мора пролужити <2% својим радом, а. само злонамерни Љу“ ли могу ла сумњају у њен дубоки демескратски карактер. “ Овим редовима опраштамо се н ми од Југословенске армије. Лепши доказ ла је она ванста народна војска, војска која се борила за слободу. ва на“ родна права. за напредак. војска која је израсла ла пнајсвеснијих ' лоброво“ љачких формација — није могла дати. Нарочито поздрављамо наше тарпбалдипце, који су у братству духа | ору= жја водили борбу ваједно са словеначким друговима ва ослобоћење нае ше земље и за успоставу наролне леч мократије, Ми поздрављамо савезниче ке команле чије су паоружапе снаге много допринеле побели лемократског Слека нал највећим непријатељем чопечатства, ћал напи-фашизмом. Наче“ ла Атлапске повеље и међусавезниче ких конференција у Техерану п' Јалти полударају се са нашим начелима парочито у погледу наролних права са моопредељења по слободног избора форме _ влалавине. пи ми не желимо

ништа лруго него да се огтвари вољф |

народа.“ (Татјуг)

ПИСМО РАДНИКА ТРСТА ОСЛОБОДИЛАЧКОЈ СКУПШТИНИ

Трст, 15 јуна

Одбор радника фабрике „АФЕГАТ" упутио је Ослободилачкој

скупштини града Трста следеће пи- _ смо: ма

„Предлажемо да се за функцио-

нере јавне безбедности у Трсту иза-

беру само оне особе, у чији антифашистички дух неће ниједан Тршћа“

нин посумњати. Нека то 6

шћани чисте прошлости, + који су некад припадали Бухенвалду и њима слични, који су до јуче претстављали браниоце фашизма

Одбор радника ове фабрике. 1 сада скреће пажњу, да ће власти, које би због непознавања при А 2 у Трсту, дозволиле примање ова- ј квих људи, саме сносити одговор= :5 ност за све тешке последице, које | би неминовно настале, ако се иста

кнути фашисти опет појаве из оним местима која су имали под Мусолинијем."' (Танјуг) Јн

са ан >

~“

јуче |

на И па ји и

до ди __ а.