Борба

Сите Кећогепсе Тагде! „ЕТ-ВЕ4-У2

ДИСНУСИЈА О НАЦРТУ УСТАВА

Грађани Загреба на својим масовним састанцима диск«“тују О нацрту Устава

Прошле седмице ло свим улицама и квартовима а и по многим кућама у Дагребу одржани су састанци на којима су прочитани реферати о нацрту нашега Устава, након чега се је скоро свуда раввила жива дискусија, у којој су грађани износили своја Ми шљења и давали приједлоге за надопуну и проширење неких чланова Устава, Тако ву на састанку у Илици сви присутни изјавили своју потпуну сатласност са нацртом Устава. Послије прочитаних реферата изјавио је К. Новосел, један од присутних, да би члан 19 требало проширити тако да се ограничи појединцима и покретна, а не само непокретна имовина, У живој дискусији која бе је након тога развила присутни су сви од реда захтјевали да се према шверцерима поступи најенергичније, као и према 90ним људима који оједе у државним и полудржавним подузећима и са тих мјеста сарађују са шверцерима,

Становници Љубљанске улице, Јатићеве улице и Путникова трга на свом су састанку тражили да се шрошири члан 29 нацрта Устава о неповредивости стана тиме да се претрео стана може вршити уз судјеловање правога заступника и онда ако ималап стана није присутан, На тај Н8чин претрео стана може увијек да се иаврши а његов ималац неће моћи да, св служи нНеоправданим сумњичењима против органа народне власти. ГраЂани оу се једнако тако сложили и у томе да се могу претресати било које просторије ако за то постоје законски предуслови и од тога се не изузимају као досада _ самостани, клоштери и друга посвећена мјеста у дрквама. Тако су грађани сами осудили шпекулантеке поступке загребачких опатица и свећеника који су на тим мјестима сакривали шверцовану робу.

И становници Доњег Прекрижја на, своме масовном састанку подвукли су потребу да се допуни члан 19 који товори о ограничењу непокретнот И метка на тај начин да се. ограничи не само непокретни нето и покретни И метак. Грађани су упутили телеграм Претеједништву Народне скупштине у којему су изравили своје задовољство н потпуно слагање ба садржајем нацрта Устава.

На масовном састанку уличног одбора Народне Фронте Клајићеве улице референти надрта Устава задржали су се нарочито на тачкама које говоре 0 одвајању дркве од државе, аграрне реформе, рјешењу националног питања итд. Неколико присутних грађана предложто је да се напрт Устава надопуни да ни једно приватно лице не смије имати више кућа, дућана, творнида и других добара, да би тако израбљивајући друге могао да живи не радећи ништа.

На састанку пленума уличнот олбора и тајништва, Народне фронте МТ реона Алојз Травањкић рекао је: „У став је дио мога мукотрпног радничкога живота, он је одраз патња, борбе и побједе!“ Отановнић тога реона Шпрљан на крају конференције предложио је да се пошаљу две приједлога, Министарству за конституанту и То,

дагреб, 831 децембра,

први: да у приватним рукама ке ба. мо што не може бити великог 386 мљишног посједа, него једнако тако ки било којег другог великог посједе, и други, који се односи на члан 18, а којим се захтјева да св приватна свОојина може екопроприсати и граничити ако то тражи опћи интерес и без накнаде власнику. Након живе дискубије оба су приједлога прихваћена, и упућена Министарству за конотитуанту. Грађани Приморске улице са свога масовнога оастанка послали су Министарству за конситуанту резолуцију у којој честитају Министарству 88, конститућнту на пројекту Устава који је израз жеља и тежњи свих паших народа те даје свима могућност Ра» звитка и социјалног обезбеђења, „Нови Устав — каже се у резолуцији оситураће националну равноправност и заувијек уништити раздор и међу“ собну мржњу наших народа. Нови Устав омогућиће народу да буде једини и стварни носилац власти.“ '

Становници Медулићеве и Далматинске улице одржали су састанак на, којему се расправљало о нацрту Устава. Кад се је дошло на тачку о члану који говори о раздвајању цркве од државе сви присутни сложили оу св у томе да је вјера ствар поједина ца, Они су осудили протународни рад високот клера који је давао пуну подршку крвавом усташком режиму а сада сије мржњу и клевеће рад народних власти. Састанку је присуствовао велики број жена које су се сагласиле са ријечима једне демобилисане дру: тарице да је Устав коначно формули рао права жене за која су се оне у току народно-ослободилачке борбе бориле, Масовни оастанци на хојима св дискутира нацрт нашега Устава одржа

вају се и даље у читавом Загребу. Д. 4.

НАРОД КНИНСКОГ СРЕЗА ПОЗДРАВЉА НАЦРТ УСТАВА Книн, 81 децембра,

У многим селима книнског среда 0држане су конференције на којима, се расправљало о нацрту Устава, После опширних дискусија, народ је с великим одушевљењем одобрио нацрт У става, Народ је задовољан што је Устав дат на свенародно расправљање, јер и у томе види да је Федеративна Народна Република Југославија ваиста народна, (Танјуг)

ДИСКУСИЈЕ О НАЦРТУ УСТАВА У ЛЕПЕНИЧКОМ СРЕЗУ Крагујевац, 31 децембра, Поводом дискусије о нацрту новог Устава одржане су шире конференције по свим селима среза лепеничког. На конференцијама је подвучена разлика између Устава старе Југославије и нацрта новог Устава. Народ је поздравио Устав јер у њему види 0 стварење својих вековних тежњи. По свим селима образоване су читалачке трупе које иду и по најзабаченијим 58 сеоцима, да читају и тумаче Устав. Досада, бу у срезу лепеничком одржа не 23 шире конференције и већи број конференција по засеоцима,

а диснусија о нацрту Устава

у МШ ударној дивизији

У УШ дивизији нацрт Устава трорађује се у свим јединицама. На са“ станцима читалачких група официри и борци проучавају поједине чланове Устава. Док је у почетку на састане пцима било устручавања, сада су они постали врло живи, Што се борци више упознају са Уставом, то и диску. сија из дана У дан добија све виши ниво. Сада се при читању по свима јединицама постављају примедбе, а нарочито питања, Борци су добили вољу да упознају садржај нашег У. става, занима их шта У Уставу пише о земљи, о цркви, 0 власти, 0 међу“ собном односу појединих република, и уопште о државном уређењу. Нарочи“ то су радосни што могу слободно да дискутују 9 Уставу. На састанцима читалачких група подносе св и предлозп за, допуну појединих чланова, у. става.

у 2 чети Ш батаљона П бригаде наше дивизије нарочито је вредан У проучавању п У диокусији по Уставу омладинац Мићо Ловрић,. Дајући сво је мишљење о нацрту Устава, он каже: „Мени се свиђа, Устав зато што се он паграђује на вољи свих наших на рода. Нарочито ми је драто и поносан сам што могу ја, као војник, слободно да учеотвујем У дискусији по Уставу. У сваком члану овог нацрта, Устава ја видим написану вољу наших народа видим озажоњење тековина и држав“ нот уређења које су борбом створили паши народи, те у овом Уставу видим гаранцију за народну власт, братство, равноправност и особито за, социјална, права радног народа... Ја сам три пу“ та проучио цео нацрт Устава и усва“ јаме. свалси његов члан. Само. бих у пр, вом члану 1 главе уметнуо једну реченицу, тако да би он гласио; „Федера» тивна Народна Република Југослави“ ја је савезна народна држава, републижаноког облика, заједница равнопрајвних народа, који СУ је заједно борбом отворили и слободно изразили своју вољу де остану уједињени у Југослаг вији". Такође друг Мићо предлаже да, се на трапи која је обавијена око грба (члан 8) испише: „Слобода, братство, равноправност и јединство,"

Друт Перо Котур борад је П бритаде. И он марљиво чита Устав и каже да се 6 њим у потпуности слаже. „Ми смо се управо борили да ово што на» црт Устава потврђује и износи. За стварање оваквог друштвеног уређења, какво је изнесено овде, — вели друт Перо, — пролијевали смо четири године крв, а такође за то дали своје тласове на изборима".

Медак Павао, из Клуба П бригаде, дао је своје мишљење 9 Уставу оважо: „Највише ми се допада републиканско и федеративно уређење наше 86" мље, јер оно ће емогућити дотпуно у"

пио лата ама.

ништење остатака _шовиниама. Наш Устав даје широке и велике могућно“ сти за културно издизање, што доса“ да радничко-сељачке масе нису имале, Ја се у потпуности слажем са Уставом." Бивши кројачки радник друг Бака ловић рекао је о Уставу: „Наш нацрт Устава зајемчује нашој радничкој класи бољи и срећнији живот, живот без израбљивања, што се види из главе ТУ (члан 20) нацрта, који нарочито сваки радник треба на проучи.“ Он даље каже да се демократски карактер нашег Устава види из тога што је он дат на општенародну расправу, тако да сваки појединац може слободно изразити своје примедбе и предлоге на Устав. Он даје предлот да се члан 41, који каже да је „Одбрана домовине највиша дужност и част сва» Кот грађанина“, допуни са „а издај-

даљ несавршена

ство домовине највећи злочин према народу".

Другарица Јованка Бобић, птифрант, каже: „Моје жеље 88 које сам се ја борила у току четири године против мрског непријатеља оствариле оу се у овом Уставу". Она је вођа читалачке групе једног круга другарица, које марљиво прорађују Устав. Јованка Бобић каже како за прошлих режима

у. тарипе нису ни знале шта је то АЦО. “ 6 што могу

став и да су сада радоси

да дискутују и упознају наш Устав,

Њена, читалачка група сва се слаже

са Уставом, а нарочито им је драт 0

нај члан који потврђује равноправност

жене, као и онај члан који штити Мај

ке, 25 Дописник „Борбе

из УШ ударне дивизије

Манедонсни народ масовно учествује у диснусији о нацрту Устава

Скопље, 31 децембра

На масовним конференцијама на» род Македоније учествује у диску. сији о нацрту Устава. На овим дискусијама, које се одржавају широм целе Македоније, пада у очи детаљно и исцрпно разматрање Устава. Многобројни су примери тог свестраног интересовања на конференпијама које су досад одржане. У. једном индустриском предузећу радници су поседали око машина расправљајући о извесним одредбама Устава. Дискусија је жива, Једна омладинка узима реч: „Мислим да је излишно да се говори о томе шта је урађено за нас раднике и каква се права и могућности дају радницима, Ми то осећамо у нашем свакодневном животу. Устав потврђује све то. То значи да Устав гарантује нашу будућност ослањајући се на тековине четворогодишње борбе."

У сали једног омладинског дома води се дискусија о привредним односима. Долази до несугласица по питању приватне иницијативе. „Не треба више дозволити да нас приватни сектор и даље експлоатише", чује се један глас. „Другови, чује се с друге стране сале. Устав предвиђа одредбе у вези са тим. Надзор који ће бити вршен на том сектору како од стране народне власти, тако и од стране народа, јесте гарантија да неће бити некажњеног шпекулисања, саботаже и сл."

На многим конференцијама израђени су предлози за допуне извесних одредаба Устава који ће се доставити Министарству за конституанту. (Танјуг)

ГРАЂАНИ СКОПЉА ПОЗДРАВЉАЈУ НАЦРТ УСТАВА

Скопље, 31 децембра, (телефоном) Радници и намештеници железничке ложионице и станице у Скопљу са купили су се у суботу у дворани своје синдикалне подружнице да чују 9 нацрту Устава и да о њему дискутују. Дворана је била пуна и многи су стајали у ходнику. На конференцији је говорио народни посланик пуковник Цветко Узуновеки — Абас. Он је истакао основна,

НАРОД ЧАЧАНСКОГ ОНРУГА НАЦРТ

Чачак, 31 децембра,

По овим градовима, окрута чачанског одржани су масовни састанци, на којима, је тумачен нацрт Устава. Нема села у округу у коме се није диску товало о пројекту Устава.

На састанку у селу Милићевцима, сељанка Милунка Јеремић предложила је да се члан 32 допуни са „Ко не ради нема право ни да једе“. У селу Пријевору дискусија се водила по питању одвајања цркве од државе и о томе да земља припала оном ко» ји је обрађује. Сељак Милан Томић изложио је како св у сеоском атару села, Пријевора налази 25 хектара пр“ вокласне манастирске земље и да су до ослобођења ту земљу обрађивали сељаци. Две трећине прихода са, ове земље добијали су калуђери, а једну трећину сељаци који су је обрађивали. У селу Јежевици на тумачењу на“ црта, Устава сакупило се преко 200 сељака. Међу њима је био велики

Пачела Устава, Затим је подвукао зна чај Устава за македонски народ.

После реферата радници бу постав љали питања и прешло се на ДИСКУ“ сију. На крају конференције Један радник је предложио да се пошаље телеграм маршелу Титу, што су лри" сутни прихватили уз бурно клицање маршалу Титу, Уставотворној скушштини и Републици.

Исте вечери одржане су хонферендије о нацрту Устава у свим реонима, Скопља, Са конференција су маршалу Титу и Уставотворној скупштини послати телеграми у којима грађани СкОпља поздрављају нацрт Устава.

НАРОД СЕЛА ВИЛЕСЕ, У ЈУЛИСКОЈ КРАЈИНИ ПОЗДРАВЉА НАЦРТ УСТАВА

Љубљана, 31 децембра

Поводом отварања дома Словенско италијатске антифашистичке уније 7 селу Вилесе, у фурланском делу 10 Ричке покрајине, становници села У" путили су Министарству 84, туанту следећи телеграм:

„Поводом отварања дома, Словенскоиталијанске антифалпистичке упије У Вилесу, коме је присуствовало дело кушпно антифаштистичко отаљтовиилштво овот краја, користимо прилику де Но" равимо Министарству ва Конотитуан“ ту Федеративне Народне Републике Југославије наше једногласно одобра вање иадрта Устава, који осигурава, слободу и напредак народима, Федеративне Народне Републике Југославије. Ми се доследно боримо за лостизање оних циљева које смо поста“ вили за време борбе против окупато“ ра ин његових фашистичких слугу. % ва, које је толико наших младих си нова положило своје животе. Уверени смо да нас слободни народи Југославије помажу у нашој борби 28, обнову народне власти, која изм је 0 дувета, Оматрамо нацрт – јутословев ског Устава за своју ствар и уверени смо да ћемо прикључењем · Јулиске Крајине Федеративној Натодној Републици Југославији уживати ону слободу коју данас уживају | нарсли нове Југославије. /уивео маршал Тито!“ (Танјуг)

ЈЕДНОДУШНО ПОЗДРАВЉА УСТАВА

број жена и омладине. Лива, дискусија се развила по питању одвајања, цркве од државе. Сељаци су изнели како су. подносили велике трошкове при склапању црквеног брака, а исто тако и приликом бракоразволних парнипа. Поздрављен је једнотласто и ба задовољством став П члана, 25, који излаже да је прква одвојена, од држајве. По срезовима трнавском, качерском, таковском, моравичком, драгачевском, отуденичком, љубићком и жичком Фдржане су конференције среских 8жтивиста Народнот фронта. и претставника наролних власти и АФЖ-а на којима се тумачио пројекат Устава. На месним синдикалним већима У Чачку. Краљеву, Горњем Милановцу, Гучи, Белановпима, Ивањици и Ра шкој и у месним синдикалним подружницама одржани су састанци на којима се тумачио нацрт Устава. Овуда је Устав једнодушно поздрављен,

(Танјут)

ДАР ЗА НОВУ ГОДИНУ

Пртеж: М. Ћирића

у 05 = Шајпрб сам морао де савладам ове зверке, да бих могаб да

ти предам овот, «+ '

ставки

проти"

ПРОТИВ ШПЕНУЛ ЗЛОУПОТРЕБА И

Објављена је Уредба којом се оснивају при земаљским врховним судовима и Врховном дине специјална већа, дела по Закону о сузбија пуштене штшекулације и привред- | не саботаже, злоупотреба у служ- | беној дужности и штеточинства. Ова већа, судиће за наведена д ла у првој и последњој и: што значи да њихове пресуде стају одмах извршне. Овај одлучан корак у борби против ! старе Југославије. Они ме окупације добили најшире могућности за развијање свога, бал дитског посла, Они покушавају да живе старим животом, да не раде, да се богате шпекулацијом лације, саботаже, злоупотреба, службене дужности и штеточинства, показује да је наша народна, власт чврсто решена да. најодлучније поведе немилосрдну борбу | против свих оних непријатеља. | народа који су навикли да живе | на туђ рачун, да раде на стари начин помоћу корупције, проневере и злоупотребе свога службеног положаја, против СВИХ оних који се непријатељски односе према. нашој новој држави.

Наша држава је држава трудбеника, У њој припада власт радном народу и он неће да трпи, нити ће допустити да се У наш нови народни организам увлаче

у недо“

љЉ а а га под 147 5 уди са намером да га подривају. | специјалних

Народни непријатељи побројани у овој Уредби наслеђени су. из | на рачун других, управо на ра“ чун радних маса. За такве у ста | рој Југославији није било зако- | на који би им онемогућавао пљачм— | ку и богаћење, Закони старе Ју- | гославије давали су им широке | могућности 3а њихове пљачка- | шке походе против народа, У тим походима учествовали су двор, министри, генерали и читав 0онај владајући слој који је толико зла нанео нашим народима. Држава је за њих била средство | личног богаћења, Упоредо са овим остацима ста- | ре Југославије раде данас непријатељски расположени елементи | који се на разне начине покуша вају да увуку у наше установе предузећа и на ра у привреди. Они свој ким саботерским и радом хоће да подри родне власти. Својим делима са- | ботаже они желе да прикажу код

на власт неспос зује привреду, правља држ | саобраћај и станку плен ра Савеза железни спортних радника ссент ј примери штеточинског и саботерског рада појединаца, који су краЂама из вагона хтели да Д ште поверење у наш железнички | саобраћај, да га доведу у стање | дезорганизације и тај начин | да нанесу велике штете обнови и | изградњи наше 3 Ових да- |

да Орган

на Врховни суд Војводине у Но-

У савезу је

На поподневној седници првот дана васедања пленума Централне упр

савеза железничких и транспортних

радника и намештеника вођена је ди- |

скусија по реферату:

Досадашње учешће синдиката У обнови, наши нови задаци,

У дискусији се дошло до тога, да је слаба администрација и контрола син» дикалне организације, Досад се веома слабо или никако водила контрола И евиденција по питању крађа. Иван Корда-Гуков, члан Центрадне управе предложио је да дирекција даје награде оним железничарима, и про. нађу лопове. Осим тога предложио је формирање једног одбора састављеног од инжењера И техничара Који би се бавио специјално израдом норми, што је неопходно потребно за акордни рад.

У дискусији 66 посветила нарочита пажња чињеници да се синдикат 6: вио питањима Која, спадају у делокруг дирекције, место Да се подабави оинликалним питањима, иврађивањем та" рифних односа и колективнот уговора

Закључак дискусији дао је Бранко |

Медић, секретар Централне управе, Он је рекао да желевничари моту светла образа Да ИЗАЂУ пред радничку кла су и део народ, али да се погрешке не смеју заборавити. Пред желе ким синдикатом стоје озбиљне ; ности: борба против крађа, корулци“ је, бирократије и У првом Реду склапање колективног уговора, У идуђћој тодини желеаничари треба, не само да доститну Него И Да Престигну наш предратни НИВО. уже. стићи најбоља Је тарантија наш до садашњи рад, ОВеСТ и воља коју су желеаничари ПОКАЗали током ове км» дине, „Ако повежемо јод чвршће синдикалну оОРГАНИЗаДИју (ба радничком Класом моћи ћемо остварити Све задатке које пред. Нао поставља наш

| да им разни штекуламти,

•

вом Саду осудио тири лица, из Упраг: бра, У Секићу, коју бра ! | пали народну ! вршили читав низ

гужбеној дужности

ту

Ради успешне 64

оваквих и сл)

зована су Сп У која ће изр

, ко; :

> ноесуде љ 1

епријатеље: пшш

народне _ саботеј службеној дужности и за, Али ова Уредба о 0оснивању специјалних већа даће новог полета масама трудбеника, нат земље за борбу против свих непријатеља народа који подри“ вањем привреде покушавају да 0“

могуће обнову земље. Радници,

| сељаци и поштена, интелигенција,

који су на својим плећима, издржали тешку четворогодишњу на“ о-ослободалачку борбу и извојевали победу~како над окупа“ тором тако и над његовим селу“ гама и помагачима, и који преда“ но учествују у раду на обнови И њи земље, неће допустити саботететочине коче рад и разју оно што су сви они пре“ даним | радом саградили.

Уредба даје новог потстрека, ама трудбеника, да помогну рад судских већа. Она, треба да значи нов позив радних маса у борбу за откривање свих појава штеточинства, за појачање будућности народних маса, Уредба која предаје шпекулаш-

РОН родн

изгр:

ри ни '

ма

те, саботере и штеточине специ-

м већима показује јасно / разлику између старе ЈУје, чији су закони штитио га народне крвопије, омол им пљачку и лаган жиун радног народа, и но–

Фед тжвне "Нар > Репуике Југославије, чији закони ин штите интересе _ радних

зодних непријатеља И

закони и уредбе наше сти носе још једну с разликује од 38 ије, Они се ст широких учекују од тих тршку. Отога, пој фабрици, едузећу, ни у јед-

ј желе-

нлу једе ОЈ ) игде где раде

ђани наше земље, н

еним и рад“ ма, места шпеку“ сабот и штеточиаквима је место на оптукој клупи пред специјалудовима, где ће им народне

ртних

адника

' пораста у ши: ешко осетио неди“ ад је кров синди“ ног одбора, Јудинпрошло осратћА, 19

У подруфница У“ 6. Опндикалав подруж“ па на ришта сипдикалнот рад“ да, синдикални функпилнери не моби' Своје чланове д% повећање про“ одње, за борбу пистив шпекулади“ нето се огтран : на»

ице нису

увају на делен

'жница, одеће

ела, рада, ууподружницама ке по-

з: в рад лежи обично на џ Који услед пре уптере“ о је подела ра 4 ~ овУ у

у: а по секе

ЈАН ОД ПРВИХ задатај а спин с „Ам Тота МНоте подрузжнипе у превелике, РУЉИН

Оне 6 Роје људи, тв да развијају

Каткад ЛО Стога, нису Т он ДиКкални жиб

— 83 ухиљаде ;

Од; ОСКОВНИХ пом и [ са огре ла 4 форума, је слаб, решака « : Д МАЈ Вода " У Месни одбори ме – -- к: „ТЕ у ића ла то бу ду ир да р Да

постали су

Ј « Ица, Вато 6 езном 0ф

3; % | / Веома вазно питање ј (а шофеђа и транспорт „ве шофере који Раде РТЕ

да, с то може ло- | ба, што пре организој ДАСЦ.у од

ЗТЕ и форми

ти ЊИХОВ та ххове тице

под!

пара налазе, Тран. Портниџ тамо где Ор зрше утовар и ИСТ ОВА о

| Орган _ (ај "ЗАР На стани | И с МО К - + з- О Ес Бо пар п. о

а са У . | ..

је, носиоце злоу- К, “

реку

ГТМА Е МА ли

ва Огвевв џппб ОеМаа удбора Једи

Пленуму нић народне ја Нешковић одбора АФЖ плот одбор Иван Ву мора | [арићко. Прва тачка Њч ферат пре

ха

класе У борб но учешће

да

4 Радничка "плђрд да: активн) Фриту“

У даљем тођр Душан Петров ан бтатке рада |ра а.

Фронту. Још 5

; у ог у трају Фронт к 5 5: Ју и не узимајф орг 1 т та 8 ВНОГ уз

њој. То, је миц пета. алтивидираљња Рави. 66 Као

ту зависи КОЛИ А п са јеви залагати фи Х 0ст

сталих свакоди ЗЕ блема. Има пој кој Ти де на одва фи од наше полиђр ин; му даду каражу оно танизације и др и

товот правот 1 буде чврсто пружи пуну вим влаугима, рантована су рјј хлаон

ва која је окајла у 4 њој борби. – Д|ралинчка један од' Носр (а: 4

_јЕдикат тј "ЕН. фрон НАШИМ | Уставом

осе овтим јер 4 вору.

Уставу н лагаји се

ис новом Уставу. ЕШ у њему занстај вртисане вакоњене све нате ке ослебодилачк. којој # ничка класа д 5 ава,“ | трик о Најважнији + организац

радавећу

Пред наши „ Ја ПИЦА ТРИ Том поставиџта, ба ооно

датка: подизанрнот, _ вроно сКог к политич широки у 0а_ортакиаоватња то немешт Ника ин друго, мобиливал ја тих маса, лбитово аЕТИВ!

вирање на д ше вемље, Јас датка, нераздво ди. Неопходно || рате н томе, да широлфбију непоко лебљиво убеђенфредно расу ло претставља, аитну опаснос! и обратно — дафдизање про. ДуктивнОстИ. у Шшновно ВОДИ Ка сталном поббкивотнит и других услова, фелника Кал је реч о удози Мика лнбг по крета у пронаве том пита“ њу у будуће мариђемо рш конкретније, бајни планом и са још више (6 свом раду. Данас "пред нам највижине ји вадатак, кад |родувшињ, ортанизадија рад предузећу. Калива ће се орфрада. спре“ вести у шешим [А са, којом ћемо брзином ујбавртенију технику посла, кубрго расти кадрови на том Ко ће брео да расте продукех предтве ћа, до БОГ степерћи да пе | дигнемо дисцитликоо лтовор“ ност код радника су вала“ пи и низ друпиху пред #е ма. Ми те задаткја решава“ мо. убудуће. мтнотфије “ нето || део, да прилазиије свавом || питању, да Улазнуђе свако |! лроблежа, да га урептавамб, проналфећи узројцу местњ |! Да би што већи (а УБуБЛИ | | на рад Под тим итањиме | 8 ва нашу Лћивредр је што | Е

чешће орташизовалшронавод- | Ј

не састанке то ВОрнввић |: предузећима н нај баш 7 | а пим свакодневт иу Шшттаљима | «с у чему ће нам ИЕ редез |

донференције. Ор кмогућити | 58 де обухватимо ср

стране, уз помоћра јоверени“ | и ка те пале радф зије пре |

твориће об У орте ћонтроле | 8. овачијег рада. за

[

| оваке наше си:

је радна дисципина 08 | Д |них чинилаца 84 Стаст дутивности у рду ШРА| у уамо Као основи

(вакот налет синјића, Ре до Кота су стпв; а“

објектвн,

« ара ЊЕ Ма МОНА 16: К59 товор Бранко ниле су пије У едић. |, ЈЕ Рада са ралничк отла Ј иМма Низ случје Затим је оРр изацуиони берђетар. А 08 ВаА ) ни КОМ об П тд | (ара нарочито пој Централне управе, Џинталатевић одр- | пажња повећивала, м. 59 пива Радне дисциута жао реферат ло Ортанизационом нита- | прилај Гоме питај о жижа ико се успешно [о њу. = ! завати много в у ТУЋћ Т Рива нелисци | ; 3 3 тт. | ЗИМИ ам ~ појдва недисциштиј Референт је БОНОТАТОВа) наљли по- ЕМ Крају овог рефе,. __-—-—“" поје онстематски |ођ; Раст синдикалних организација у то- | уп: је позвао све дерата, Џун по таучавати и п ку последња 4 месеца, тј Јан“ | Уредније шаљу ар, Ри то ЛА то Убл аи њег васедања дленума, Оада н | Централна управ: „Шта У ако | дршематски, : железничких и ТРаНОПОр тих % = Је: ради И да створа мог ла лош | лтАти. свест код з Југославије броји 96.620 чланова. пре | тереном, да путују ТтО јачу едуку |лошлосрдан рат пјот ' ма 71,216 пре 4 хесеца, ба ш Јер само на 7 УУ И врта А | . мн, =“ Тај Начин у

отобројне треш са

У које

су