Борба
Сите Мебогепсе Тагде! „АТ-ВЕ4-У2
Отрана. 6
ПИТИ ВИ ЛИР
Сењски рудари “7 току такмичења испенили с“ и премашили дату обавезу
Механичари и електри= чари ставили у потон жиичану железницу
Ћуприја, 36 децембра Новодошљак никада не би поми-
слио да ће у увалама Кучајских План : наићи на једно индустриско насеље. Прије би помислио да ће крај корита мале притоке ријеке Раванице, 'боко увучене међу планинама, мјесто електричне централе, постројења за сортирање угља, рудничког окна и ониских окречених кућица, наићи на пусти
планински предио. Да ће ходајући по уском блатњавом путу слушати жуоборење планинског потока, а не ритмички звук машине електричне централе, шкрипу вагонета натоварених љем и писак локомотиве. Још би мање помислио да ћеу
пустој планинској долини наићи на колектив људи који живе пролеГ м животом, који савјесним уп г радом, проводећи дане и
г дубоко под површином Кучајских Планина, производе за наш саобраћај и индустрију драгоцјени погон — угаљ.
Он можда помишља да ће бару ћним часовима проћи кроз ру> У тишини, не осјећа. у кивота сењских рудара. свако доба ноћи, међутим, чуће
ко насеље
темпо
У исту ку машина. Десетине уличних свјетиљки што бљеште кроз тмину планинске долине и звук машина што изгледа још јачи у поноћној тиш г, дају спољни утисак појачаног темпа рада, дају стварну слику рударског колектива који даноноћно ради за обнову земље, Много су тешкоћа морали да пре-
броде сењски рудари док су дости-
гли садашњи темпо рада, Свјесном упорношћу и вољом „да што више
допринесу обнови, они су поред неста 1 јамске грађе, потребних
инсталација и слабе исхране, успјеоспособе свој рудник, да попроизводњу, имајући повје-
у своје снаге да прихвате поврдничких рудара на добровољно такмичење за повећање производње угља. Залажући се у раду, кроз међусобно такмичење, сењски часно су испунили дату оба-
тлану такмичења да ће преоктобарски производни за-
за 15%. До краја такмичења зе успјети да га пребаце и 20%.
они ће
и" дао је у новембру ља и 134 вагонета материјала
Откоп „број
о04 за глпштт<т 894 вагонет;
дрвеној кућици, саграђеној изнад самог окна сењског рудника, у на је канцеларија управника јамског промета У фијоци његовог писаћег стола поред неколико водњи, налази се и љих копача". У њој содневно уписују имена копапеме смјене пребаце евну норму. Већ деистова пуни су имена копаки од њих, као на примјер Храмов и Лудвиг Чубријан, са откопа „број три", запису већ по пет пута.
књизи за производњу свако. зно се биљежи рад „бројева" на откопима, припреми и . На листу књиге, ијј вертикалним линијама, сваки дан у току мјесе-
који
зављену д
ца. 5 та, десно, налази се „број“ радне дружине и цифра производ. Пошто сабрасмо цифре произведених вагончића са откопа „број мјесец новембар добисмо цифру — 894 вагонета угља и 134 вагонета материјала. За откоп „број » добисмо цифру — 610 ва-
гтончића угља и 153 вагончића материјала. Пожртвованим и савјесним радом радна група на откопу „број три": Коста Храмов, Лудвиг Чубријан, копачи, Младен Стефа.новић, Милован Трифуновић, помоћни копачи и Радивоје Алексић,
рши ата ВРШЕ 4 75 РЕШЕ УВ
КУЛТУРНИ ПРЕГЛЕД
Група најбољих рудара сењског рудника
Милоје Станковић и Милосав Максимовић, возачи, успјели су да на табли такмичења између радних група на откопима заузму за новембар и децембар прво мјесто. На мјесто откопа „број 19" у мјесецу децембру друго мјесто заузима откоп „број 4". Он је до 25 децембра дао 524 вагончића угља, а откоп „број 3" 774 вагончића угља.
Испод појединачне производње „бројева“ за 9 новембар пише крупним словима:
„Трећа смјена радила је ударнички ноћу између 9 и 10 новембра, те се као таква похваљује". Те новембарске ноћи трећа смјена премашила је постављену јој норму за 67%. Осамдесет два пожртвована рудара ископала су за осам радних сати 85 тона угља,
И при температури од 36 степени сењски рудари дневно копају 12 до 14 вагонета угља
Крај зграде електричне централе налази се окно кроз које се рудари лифтом спуштају у јаму. Од окна, 103 метра испод земљине површине, води главни' поткоп до ревира „Запад“.
Ускопом се спустисмо до „45 галерије“ (дио ревира у коме се радна мјеста налазе на истој хоризонтали). У једном рову гдје се врши припрема на угљу (пробијање рова кроз угљене наслаге) затекосмо Ра= дојка Гркића и Милована Матића копаче са „броја 19“, који је у новембру мјесецу заузимао друго мјесто на табели за такмичење радних група на откопима. Сада је „број 19% преузео пробијање новог рова. Иако је угаљ тврд и прошаран каменим слојевима они сваки дан пробију и подграде по један метар.
Из ревира „Запад“ дођосмо до раскрснице гдје се састају трачнице из ревира „Запад“ и ревира „Исток“ и одакле почиње главни извозни ходник.
Промет на раскрсници је врло жив. Непрестано из главног извозног ходника придолазе празни вагонети, а трачницама из ревира „Запад“ и „Исток“ натоварени вагонети угља. Два рудара на раскрснипи причвршћују пуне вагонете кратким ланцем за челично уже које се креће помоћу електричне енергије. Уже вуче вагонете 350 метара главним извозним ходником, а 0одатле их коњи даље одвозе до отвора окна. у
У ревиру „Исток“, кроз ускоп, дођЂосмо до истражних радова. Из радне групе „број 24“ раде по троји-
НОВА АЛБАНСНА НЊИНЕВНОСТ
Улбански народ у овом ослободилачком рату против фативма не само што се ослободио и доживео препород, него се, иако стари народ, као модерна и независна нација такорећи сада афирмисао остваривши своју народну државу. О култури албанског на“ рода у свету се скоро ништа није ни знало, јер је то био мали, потчињен народ, чији језик је бло врло мало знан па чак још књижевно и неоформљен. Међутим, албански народ није био без своје културе и без своје књижевности, нако су оне биле углавпом у зачетку. Сада је тек албански народ стекао могућности за пуни културни развитак, показује велике потенцијалне снаге и свежину. Први пут сада широке народне масе Албаније долазе у додир са културом, јер културни живот који се, под врло тешким условима, развијао у Албанији, захватао је раније само
један малн слој.
У овоме чланку, за који су податке дали Димитри Шутери“ ћи и Митруш Кутели приликом свог недавног боравка у Београду, указано је само на неке значајније моменте у развитку савремене албанске књижевности, истакнуто је неколико књижевника који су значајни као претече данашње албанске књижевности и неколико данас највиднијих живих писаца.
Међу онима који су последњих година својим делима припремили албанску душу за народну револуцију и ослободилачки рат, треба ставити на прво место Фан Нолиа, Миђениа и Ламе Кодру.
Нолиева писана, реч дигла, се још 1902 у албанској штампи у Египту, Софији и Америци, али је она добила свој изразити социјални акценат тек после првог светског рата, када се поставио ' проблем уништења феудалне класе у Албанији и стварања нове прогресивне државе, Своје нове идеје Ноли је до 1924 пружао албанском народу кроз говоре и чланке. После тог времена, његова реч се оденула у уметничко рухо, по та је поезија и критичке је.
Нолиева поезија је динамична и стално узима неочекиване метричке облике, Сатира му је снавија од свега што је написано
на албанском језику. У студијама, којима је пропратио своје преводе „Дон Кихота"од Сервантеса, „Непријатеља народа" од Ибзена, и „Јулија Цезара" од Шекспира, Ноли веома снажно напада стари феудални и буржоаски свет, који он жели да замени новим, прогресивним светом,
У то доба, у Албанији је владао Зогу и цензура није допуштала да Нолиева дела уђу у Албанију, или је из њих избацивала најзначајније стране, Упркос томе, његове књиге су кришом растуране у земљи, а њихова значајна поглавља су се ширила у преписима — нарочито међу омладином. Може се рећи да је Ноли за по. следњих двадест година најчитанији писац у Албанији,
Миђени, чије је право име Милош Ђерђ Никола, био је ђак битољске богословије, 84 доцније
ца на смјени. На другој смјени су радили Спасоје Стајић, Милић Цветковић и Добривоје Танацковић. Они за дан и ноћ пробију и подграде два метра кроз угљену наслагу.
У „36 галерији“ дођосмо до откопа „број 4“ и „број 9“. Од њих се упутисмо кроз један ископ до ,броја 14“ који завршава рад. Боривоја Вујичића, копача, Милутина Мирковића, његовог помоћника, и Ивана Подгоршека, возача, затекосмо како раде потпуно голи, У врелом, запарном ваздуху они под температуром од 36 степени копају по 12 до 14 вагонета дневно.
У свим дијеловима окна сењског рудника влада велика живост. Кроз лавиринт ускопа и нископа који одводе до радних група на откопима. припремама и издржеавању, непрестано пролазе пуни и празни вагонети. Неколико стотина метара испод рударске колоније, гдје у ониским бијелим кућицама жене рудара раде кућне послове и подижу њихову малу дјецу. 250 сењских рудара такмиче се да произведу што више угља.
Радници машинског промета увелико помажу рударима у раду на повећању производње угља
Радници машинског промета, поред свакодневних послова потребе исправног функционисања јамских инсталација, извршили су неколико великих задатака од велике користи за општи рад сењског басена угља.
Радници Тихомир Симић. Перами Иван Шемић уз помоћ неколицине омладинаца извршили су електрификацију жичане железнице од
сењског рудника до Тронглан Баре. Инжењер Божидар Цветковић измјенио је конструкцију пумпе за испумпавање воде из јаме у Равној Реци и Сисевцу. Пумпе за испумпавање воде из јаме могу да бацају воду 160 метара увис из јаме. Тај притисак био је савлађиван специјалним акцијалним лежајима. Конструкција тих лежаја није била добра тако да су се по четири пута недељно ломили. Инжењер је измјенио конструкцију тиме што је замјенио лежај клипом који је уравнотежио притисак, и пумпе раде без квара већ неколико мјесеци.
Неколико радника са машинског промета раде на реконструкцији радничког купатила које троши дневно 30 тона угља. Они раде на измени начина ложења угљем, да би употребили пару из парних котлова електричне централе.
Мрак је био обавио увалу сењског рудника, када се са брда зачу писак путничког воза који саобраћа између Равне Реке и Ћуприје. Ритмичко хуктање локомотиве губило се у долини у звуку машине електричне централе и шкрипи вагонета на спољном промету. Десетине светиљки бљештаво су осветљавале малене бијеле кућице, централу, сепарацију и вагонете на железничким "шинама. Звучници, које су омладинци инсталирали на разним крајевима насеља преносили су са радио апарата у Омладинском дому мелодију неке народне пјесме.
Сењски рудари, дубоко под земљом, пунили су нове и нове вагонете угља. часно испуњавајупи дату обавезу.
Бранко БРАЈИЧИЋ
РУДАРИ НАФТЕ КУЈБИШЕВСНЕ ОБЛАСТИ ОБАВЕЗАЛИ СУ СЕ ДА ЋЕ ДАТИ ДО НРАЈА ГОДИНЕ НАЈМАЊЕ 50 ТРАНСПОРТА НАФТЕ ПРЕКО. ПЛАНА
Кујбишев. депембра У индустрији нафте Кујбишевске
области шпри се такмичење у част избора за Врховни совјет ОССР-а. Заборовска _ индустрија комбината,
„Оизрањ-њефт“ прва је извршила годишњи план у вађењу нафте, Крупне произвођачке успехе постигли су радници првог комбината индустрије нафте „Отавропољ-њефт“. Ставропољци су извршили још 23 новембра годишњи план производње и оба-
сеоски учитељ у Албанији, Упознао се са левичарским покретом у Југославији, чији одјек је пренео у Албанију путем своје снажне поезије и прозе.
Његова збирка „Слободни стихови", у којој се осећа утицај совјетске и југословенске књижевности, штампана је 1936, зли је цензура, забранила да, се објави У тренутку када је већ отштампан велики део књиге, Данас смо ту збирку у потпуности објавили, а ускоро ће се појавити и његова, збирка прозе,
Ма да није револуционаран У правом смислу те речи, код Миђенија се осећа револт против старог албанског света, полуфеудалног, полубуржоаског. Први јемеђу нама подигао песницу и пошао у напад, али без чврсте и потпуне вере у победу, његови стихови су више меланхолични и песимистички него оптимистички и борбени, Миђени је умро млад, са 29 година. (1938), скрхан туберкулозом, али ће у Албанији живети кроз своја дела,
У нашој данашњој књижевно. сти, прво место заузима Ламе Кодра, чије је право: име Сефула Малешова, — песник борбе за на ционалну слободу.
Ламе Кодра родио се 1900. Прво своје образовање стекао је У Јанини и Цариграду, а медицину је студирао у Италији, Године 1924 постао је секретар Фан Нолиа који је тада био претседник наше прве револуционарне владе. После реакције од децембра 1924, када је Зогу, уз помоћ Џашића, и врангелиста, узурпирао власт, Ламе Кодра пошао је у изгнан: ство, Кратко време живи у АУстрији и Француској, а, затим пре-
везали су се да ће дати најмање 50 транспорта нафте преко плана за 1 јануар 1946 године, у част избора 28, Врховни совјет ОССР.
Бригада, мајстора за бушење извора „Кујбишевњефтразвједки“ – Костјукова, открила је у близини станице Муханово ново налазиште нафтиних гасова. Извор број 3, чија дубина износи 425 метара, показао је слој нафте у Кунгурском сектору. Овај отвор при премају ва индустриску екоплоатацију. лази у Совјетски Савез — одакле наставља, борбу за. ослобођење албанског народа. . Дубоки познавалац албанског језика, као ђак Нолиа и Конице (другог великог албанског писца, који је умро 1941), располажући широком културом, а нарочито солидан марксиста, Ламе Кодра је развио широку активност на пољу новинарства и књижевно: сти, Његови чланци, како они објављени 1924 у тиранском листу „Башкими", тако и они 06: е ни после 1925 у женеве вета - е 192 ком, листу „Ла либерте де ла насион" нису изгубили снагу и још су увек актуелни, Он је полемичар кога су се бојали, и непријатељ не може да умакне из кљешта његове логике и дијалектике,
Налпустивши Москву, где је био професор универзитета, Ламе Ко. дра се вратио у Албанију где је постао један од вођа, ослободилачке борбе и победе над фашизмом
Његове песме су недавно сакупљене у збирку и објављене Пре тога оне су кружиле у рукопису. Оне су биле једно од оружја коПс Бин албански народ да дализам, ПРВИ та
После Ламе Кодре и његове генерације, долази читава плејада, млађих песника и писаца, 5
: Г
јих је већина нашл ; : ла св “ пре овога рата, ОЈ пут још
Између њих треба споменути
Шевкета Муза узару, Дими Путерићиа, Петра, Марка билија 1225, Андреа, Варфи, Нонд улка, Спира Чомору ' ка Шевкет Музара — данас глав5 уредник централног о гана, ародног фронта „Башткиугр писао је песме и пр Ми
прозу још много
пре ослободилачког рата, Његова
Свуда по Далмацији гаји се маслина која врло Добро успије“ ва по кршевитим, сушним и те шко обрадивим земљиштима, У право на онаквим Какво је Далматинско Приморје и њени отоци. Она је за народ Далмације од необично велике РВажности, јер маслина је једино средство из ко“ јег народ Далмације добива. масноћу и зачин, а такође и корисну храну за своју стоку.
Народ Далмације одавна, се бавио узгајањем маслина све док га није потисло Виноградарство које се, као сигурнија и рента; билнија · грана привреде, раширило по Далмацији после пропасти винове лозе У Француској. Међутим, није то био Једини разлог да је опала продукција маслина, Најважнији Разлози били су слаба њега стабала, њихова старост и разне болести пи штеточине које су уништавале читаве маслињаке,
Али, посљедњих година, број маслина је опао највећим дијелом услијед уништавања окупатора који је, хтијући у свом дивљем бијесу да народ и материјално упропасти И да га лиши основних његових производа, сјекао и таманио читаве маслињаке наше Далмације. Од 4 и по милиона стабала маслина, колико је Далмација бројила прије рата, окупаторским дивљаштвом, а и осталим непогодама, уништено је око 500.000 стабала тако да од нормалне производње маслина, која је годишње износила 600 до 700 вагона уља, ове године производња је спала на свега 60 до 65 вагона. Ову минималну овогодишњу продукцију уља увјетова.ла је и недовољна њега, и онако проријеђених стабала, помањкање радне снаге, разне штеточине, недостатак гнојива, кога није било за читаво вријеме рата, неповољне климатске прилике у првом реду ванредна суша, која, је у Далмацији погодила све пољопривредне производе, а нарочито маслине, које су у то доба цвјетале,
Постројења 32 производњу уља, којима се служи народ Далмације, у већини случајева су примитивне пресе тако да се њиховим искоришћавањем може из плода извући свега 504 масноће, а има чак и таквих крајева који су, ради тога што им је окупатор уништио не само маслињаке него однио и разлупао и пресе и постројења за производњу уља, 6 ли присиљени да обране ма« стављају у вреће и да гажење уз помоћ топле воде ваде у: из плода. Јасно|је да су маслинов плод у том случају искористили најминималније,
Нити по квалитету уља, а нити по рентабилности примитивних постројења, која су распрострањена по скоро свим далматинску мјестима, осим по важнијим маслинарским центрима, као дубровачко и макарско приморје који располажу с модернијим и рационалнијим постројењима за прераду уља, продукција уља не задовољава наше потребе, тим више што се уљарству, лако је то једна од главних грана далматинске привреде у бившој Југославији посвећивала врло мала пажња, Тако непознавање тачног времена бербе маслина, која се није брала у новембру када даје најбоље уље и највећу количину, неодвајање добрих плодова од рђавих, рђав начин чувања, сла-
м
мала збирка „У стопу с партизанима", садржи ратне описе. Била, је објављена у шуми за време реакције. Леп одговор у стиховима, дао је. једном патријархалном песнику који је опевао феудални и оријенталски беговски живот и живот богаташа Албаније. Шевкет Музара у својим стиховима, даје оштру критику тог назадног света који је живео од зноја другиХ. Димитар Штутерићи се појавио 1985 с песмама, Прави пут нашао је тек доцније, када је добро проучио фолклор и живот албанских. сељака. . Из тог врела створио је своје право дело — неколико збирки прича које ће бити објављене. Писао је и приче о партизанском животу,
Од објављених дела, споменућемо МУ две песме: „О Птолеме!" и „Енверу". У првој велича Пто. лема Дуванџа, свог пријатеља, из детињства и ратног друга, који је пао 1948 у партизанској борби противу италијанске армије. Повма „Енверу" посвећена је претседнику Демократске владе, Енвер Хоми, а у њој је песнички из. речена ЗаХвалност омладине и албанског Народа своме вођи за дело ослободулачке борбе и Увођења Новог живота у Албанији,
Знатне могућности на. пољу књижевности имају Петро Марко и Скендер Луараси, који су били добровољци у шпанском рату. Да. нас раде на пољу новинарства,
Генерал-мајор Мехмет Шеху у „Успоменама прве бригаде" доноси епизоде из ослободилачког рата и показује се као добар писац који 89 Умати значајно место у новој ЗЛбанској књижевности, Мехмет: “еху био је такође до-
Проблем маслинар' уљарства у Далм
| јеви о гајењујаси
во чување ј о то, бло а,
ба прерада У 'жљ готовог уље С јил га да је кали! у увијек с бији врло д: смо на односу на завале о Наша на је све' потреов јере да слинарство није 90% нал ђених у Д приљепака, лова то се цима Да, сјемена — која, ће за будуће року од. подмирити садница, њацима и постепено новим, рода; лога већ ове је око 250.000 дјелом. сад: путе, одрж
~]
тр»
— тал
зводњи
~
НЕ су та ће ове
љаке по
слинарск
њу, одбрани лести ит: 5
До прољећа |807 Н ши сељаци, коте не, треба ; својумасј га да 0: љаштре У ГЕЊЕ 1 ломље | а Не о лести и штеточи да 1 погноје маслине! би с М
4 зоо =: 5 ЊЕРАТН " 63 Окружна тиф за ут ратне добити) Ла утврдила ратну добит Прма „Ика“ из Крања, Фимака осуђен та, плати 1,717.9 дера : име ратне добити и 15' наге казне а 6подношења »лј) Фирма, „Теза“ 100.000 дина 19.000 ; , 86 неподношен 1 (1 , хјут елити га у тие =
спису
Орес' таленал 1 нама, објвљеЕ као – фе. „Одисеја, 5 у
том, и Сема. )нира јф' г7 заста а зроир спасе ј с чествовајн у:
Хи
| СЕ
и нов народа. На, 31 ослобој писце Умрлг
ј +" Хе борби ] _ = | лицу за ал
што
>
наамрнитииина
исти стенама да
о аривива ттолт