Борба
„се постављају гранитни
БРОЈ 101 — ГОД, хП |
БЕОГРАД, ПОНЕДЕЉАК, 28 АПРИЛ 1947
ОРГАН КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
ЦЕНА 2 ДИНАРА
У ОВОМ
БРОЈУ: Страна прва: Прегтсеедници влада народних
република у својим говорима јуче у Народној скупштини поздрављају петогодишњи плен Страна друга:
ПМетогодишњи план значи ликвидацију привредне и техничке зсосталости наше земље
Страна трећа: Уклањањем _ неравномерности између народних републикљ пето
|'тодишњи план доследно спроводи
начело братства и јединства наших народа Страна четврта: У Београду је потписана конвенција о културној сарадњи из| међу Југославије и Чехословачке
[|
ТАКСА ПЛАЋЕНА У>ГОТОВУ.
| Страна пета:
Фискултура и спорт
! Зослужена “победа „Партизана“ пад „Црвепом звездом" 1:0 (0:0)
Светозар Глигорић победпик међународног шаховског турнира у Варшави Страна шеста:
Трећа бригада пољопривредномашинске станице у Шиду у про-. лећној сетви
Претседн
__ _НАЧЕЛАН ПРЕТРЕС ПРЕДЛОГА ЗАКОНА О ПЕТОГОДИШЊЕМ ПЛАНУ У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ.
ици влада народних републина у својим говорима
јуче у Народној снупштини поздрављају петогодишњи план
Јуче после подне настављен је
"Рад Народне скупштине Федератив-
не Народне Републике Југославије. Одржана је заједничка седница
" Савезног већа и Већа народа, којој „је присуствсвао маршал Тито са
члановима савезне владе, чији су улазак у дворану посланици поздравили бурним аплаузом. Седни-
„ци је претседавао Владимир Симић,
претседник Савезног већа, Пошто
је секретар Већа народа др Бранпко |
Чубриловић прочитао записник јучерашње седнице, продужен је пре_ трес предлста Закона о петогодишњем плану народне привреде Федеративне Народне Републике Југославије у годинама од 1947 до 1951 године, па ја претседавајући Владимир Симић дао реч претседнику владе Народне Републике Србије др Благоју Нешковићу.
Остварење плана преобразиће Народну Републину Србију у привредно напредну земљу
Говор претседника владе Народне Републике Србије др Благоја Нешковића
Моздрављен дуготрајним аплаузом приликом доласка на говорницу претседник Благоје Нешковић је рекао:
— Другови и другарице народни посланици, несумњиво да ово заседање спада међу најзначајнија заседања овог високог народног претставничког тела, На овом заседању темељи за привредни преображај наше земље, који ће обезбедити високи матери. јални и културни ниво нашим народима, снакав срећни живот нашим грађанима, какав може обезбедити само једна социјалистичка земља.
Сматрам да је сувишно да говорим о детаљима предложеног Закона 9 петољетки, јер сте сви ви добро Упознати са њим. Али сматрам да је наш задатак да упознамо најшире народне масе са овим Законом, јер закон о петољетки проистиче из жи“ вотних потреба најширих народних маса, јер оп обезбеђује мирни про“ цеозт и независност. наше земље...
Предложени закон о петољетки: заснован је на научним основама, па конкретном познавању законитости привредних друштвених односа
и гривредног развитка наше земље. '
Експозе претседника савезне Владе маршала Југославије друга Тита и његових сарадника, другова министара савезне Владе, показао нам је политичку линију петољетке И пут борбе за испуњење плана. Предложени закон о петољетки води рачуна не само о потребама наше зе. мље, већ и о нашим могућностима; он усклађује развитак појединих привредних грана, као и развитак културе, просвете и осталих грана друштвене делатности; он обезбеђује равномерни развитах појединих народних република: оп води рачуна о економском јачању свих слојева радног народа наше земље итд.
За извршење плана врло су важ“ ни привредни закони, уредбе и наредбе савезне Владе, који одређују начин остварења, петогодишњег плана, форме организације и форме ра“ да наше привреде и ону снагу кола Ње остварити петољетку, а то је херојски радни полет радничке класе и сељаштва, као и других радних људи наше земље.
О овим двема чињеницама, о с0цијалистичком газдовању У привре. ди и о радном полету нашег народа, не воде рачуна колебљивци и капи“ туланти. О туга пе воде рачуна ни непријатељи нашег народа и зато не виде да ми имамо. све што је потребно да остваримо петољетку. а не виде зато што су они непријатељи нашег народа.
Несумњиво ла је основни „услог за остварење наше петољетке то што су основна средства за производњу у друштвеним рукама, у рукама на“ родне државе и'што је власт у Ру“ кама народа. _ •
Али за остварење петољетке потребно је још да се нашом привредом газдује на друштвени, социјапистички начин.
А како ми данас газдујемог
Познато је да су савезни привред. ни органи већ прешли на-овај начип газдовања, а ја могу рећи да смо И ми у Народној Републици Србији, а убеђен сам да је такво стање и У другим републикама, исто тако већ, у ссновном. прешли на друштвени начин газдовања у републиканским и локалним привредним предузећи. ма. ,
Све ово. другови и другарице народни посланици, обезбеђује остварење не само ове петољетке, већ и свих будућих петољетки. јер све ду“ боке промене у нашем друштвеном уређењу као и друштвени начим газдовања у нашој привреди нису само зато да би ми остварили ОВУ петољетку, већ је такав начин организације и рада наше привгеле и осталих грана друштвене делатности органски саставни део живо“ та наших људи, опстанка и даљег прогресивног развитка наше земље и наших народа на дужи низ година. ]
Кажем да смо ми у Народној Републици Србији у основном пре; шли на друштвени начин газдовања, То наравно не значи да ми
можемо бити задовољни са испуњењем производних задатака у нашим фабрикама, рудницима и радионицама, не значи да ми можемо
бити задовољни са досадашњом борбом за спижавање трошкова производње, са увођењем норми
рада, са борбом за сировине и њихову штедњу, са финансиским пословањем у нашој републиканској
и локалној привреди, са стањем тр-
Др Благоје Нешковић
говине, са нашом дневном евиденцијом у производњи, ском делатношћу, са планским радом у пољопривреди итд. То значи да смо ми у основном отпочели да водимо плански и систематски 6орбу за друштвено газдовање у привреди „али да има још доста да се уради да бисмо били задовољни. Али када ми видимо. и тачно знамо где су недостаци, онда, несумњиво да ћемо их и савладати. У овом великом раду ми се ослањамо пре свега на оне раднике и раднице, који обарају тачно утврђене норме и који се боре за високи квалитет и снижавање трошкова производње, на оне земљораднике који извршују своје обавезе према држави и који засејавају сваку стопу обрадиве површине, који се боре за високи допринос. Наши радници су такви у огромпој већини, сем појединаца ленштина и дангуба. Исто су такви и наши земљорадници у огромној већини, сем 0них заосталих, пнесвесних, себичних или асоцијалних појединаца, који ни до дапас не одговарају својим обавезама у испорукама жита,
Ми поново позивамо такве несавеспе људе да одговоре својим 0бавезама према држави, л свим земљорадницима наше Народне Републике Србије, а нарочито Војводине, упућујемо и са овог места позив да, доследно њиховом родо“ љубљу, убрзају шродавање опог малог остатка жита, на које наша др“ жава рачуна · као са сигурним, = које је потребно за исхрану _радних маса наше земље.
Огромна већипа нашег сељаштва
је одговорила својим обавезама пре- /
ма себи и према држави како у испорукама жита, тако и у пролећној сетви. Нису ретки, већ врло чести случајеви да је већина обрадивог земљиштва већ сада у многим сре“ зовима засејана Има и срезова који су у потпуности извршили сетвени пролећни план, Ја сам убеђен да ће огромна већина обрадивог зеуљишта у Наролној Републики Србији бити па време обрађена у овој пролећној сетви, а нова Уредба о откупу, при срсдњем роду, обезбедиће земљорадницима | заслужену награду за њихов неуморни рад, а држави потредни житни фонд и сировине за нашу индустрију. ; .
са грађевин-_
Све су бво чињенице које говоре о томе да ћемо бити у стању да успешно естваримо задатке прве године петољетке, а такође и идућих
, година.
Што се тиче оног дела предлога закона о петољетки, који се односи на Народну Републику Србију, могу рећи да је он исто тако грандиозан као и читав остали план, петољетка. Довољно је упоредити примитивни начин рада у рудницима, фабрикама, грађевинарству им пољима на територији Народне Републике Србије са оним што се предвиђа у петољетки, па ће бити јгсна величина промена које ће се извршити за идућих пет година.
За Народну Републику · Србију план предвиђа да ће се електрична енергија повећати за 3,8 пута према 1939 години. Шта то значи“ То значи да ће сва постојећа и нова индустриска предузећа и сви рудници бити на електричном погону. то значи да ће се створити густа електрична мрежа по читавој Републици која ће омогућити да се настави у широким размерама електрификација села и саобраћаја.
Или, погледајмо производњу гвозденог лива. План предвиђа повећање за 4,7 пута према 1946 тодини.
Шта то значи То значи да ћемо
обезбедити наше фабрике сировинама за прављење потребних привредних машина и алата или: повећање производње машина и алата (у првом реду за земљораднике и занатлије) на 7.280 тона, значи огромну помоћ, значи да ће се, у ос-
·__ новном, модернизовати производња,
у тим областима.
Или, погледајмо очајно стање путева, које је најзаосталије у Европи и које је онако какво је било за време. Турака. Да би се озбиљно
пристуниле“ модернизовању. коловђо=
за, потребно је механизирати наше грађевинарство. Са "700 тома грађевинских машина које предвиђа плап на крају 1951 године, међу којима значајан број заузимају баш машине за изградњу модерног коловоза, ми ћемо у основном решити питање механизације грађевинарства и мо-
|
"опште и по културама,
"ње броја воћака,
ћи ћемо да приступимо у широким размерама модернизовању путева у Србији. | а
Повећање обрадивих површина уповећање доприноса разних култура, повећлстоке, коња итд. несумњиво да је у вези са повећањем електричне енергије, са повећањем производње гвозденог лива, производње разпих машина и алата. Другим речима, остварење читавог плана преобразиће и Народну Републику Србију, која спада међу напредне републике. наше ФНРЈ, из
привредно, индустриски заостале, У привредно, индустриски напредну републику у упоређењу са инду-
„ стриским земљама Европе.
Другови и другарице народни посланици, има и таквих човечуљска који не желе да наша земља изиђе из индустриске заосталости, јер им та заосталост служи као мутна вода по којој они једино могу да лове, било за себе било за „светско“ тржиште. Они су наразно против свих привредних мера које ми доносимо. Они су у души и против овог за-
„кока. Они би се радовали када би-
смо ми имали неуспеха, они просто телескопом траже наше неуспехе и све би учинили не само да их наБу већ и да их створе. Они ће усплтхирено гутати и „политички“ у“ опшштавати све буџаклиске измишљетине о нашим тешкоћама и тобожњим неуспесима. Наша радост — то је њихова жалост! Нека им тако и буде! (Аплауз).
Читав наш народ, окупљен у чврстим редовима Народног фронта, јесте та сила пред којом ће се скршиити све препреке на које будемо наишли у остварењу наше пегољетан (ће ;
Нека живи вођа наших народа, организатор свих наших. победа, иницијатор петогодишњег плана друг Тито! (Повици „живео“ и буран аплауз).
Нека живи Федеративна Народна Република Југославија! (Повици „жи вела" и буран аплауз).
Радни полет народних маса у Хрватској и досадашње испуњење обавеза доназ су
_ да ће се народ свим силама заложити
за остварење плана
Говор претседника владе Народне Републике ·Хрватске др Владимира Бакарића
Товор претседника владе Народне Републике Србије др Благоја Нешковића био је поздрављен бурним аплаузом. Реч је затим добио претседник владе Народне Републике Хрватске др Владимир Бакарић, ко-
" ји је рекао: а
— Другови народни посланици..С правом је речено да ово наше засје-
|. дање претставља велике дане у хи.
сторији наших народа. Да, оно прет-
, ставља велике дане и за народ на-
ше Народне Републике Хрватске,
· Оно претставља дане, када се доно-
си одлука о великој будућности
| срих наших народа, оно претставља
нашу перспективу, дане који нам дају обавезе и дане Који пам ука“ зују пут и дају гаранцију да ће на-
· ша будућност ићи Кораком папрет-
ка, кораком боље будућности. Ја мислим да могу да кажем овдје да
у име нашег парада Народне Репу; ,
блике Хрватске поздрављам овај план, да се могу обавезати да ћемо га испунити, да се могу обавезати да ћемо учинити све да буде испу“ њен и премашен на добро Федеративне Народне Републике Југосла,„ вије и на добро сваке народне репу“ блике посебно. 4 Ми Хрвати морамо још нарочито да обратимо пажњу нНа испуњење овога плана, Имамо зато дубоких И добрих разлога. Учи нас ма то сва
наша хисторија, учи нас и наша не-.
давна хисторија. Ми морамо да У“ премо све снаге да га испунимо и зато у првом реду јер он указује пут уклањању експлоатације човје“ ка по човјеку. затим, јер он уклања националну перавноправност и на ционалну експлоатапију. Даље зато, јер он потврђује укидање развијања менополистичког финансиског капитала у Хрватској који је био сав
срачунат на то да се осигура екс“.
плоатисање народа у Хрватској, да се капиталисти ослањају на вањске силе, да од Југославије створе буре барута за избијање нових ратова, да учине од Хрвата да пол њиховим руководством постану један инстру“ мент за запаљивање новог рата, да од Хрвата учине један реакционарни народ. Од свега тога остварењем иовог плана неће бити ништа и ти. ме се још доказује да смо ни на живот и смрт заинтересовани да
"овај план у потпуности остваримо.
Ми поздрављамо овај план м 38"
то јер он указује сасвим јасно перспективе будућности, јер. је њиме означен правилан пут изградње наше Федеративне Народне Републи“ ке Југославије на корист народа, на корист олих народа, који су били
тлачени и експлоатисани под старом Југославијом, на јачање оних који су слаби зато да би сви заједничким силама уз једнака права и дуж
Др Владимир Бакарић
пости; изграђивали своју заједничку домовину. Тај план осигурава нам инвестиције које ће бити извр“ шене у остваривању савезног плана, осигурава нам и шире радове у нашем републикапском оквиру и ми ћемо се потрудити да их испунимо. О тим радовима из године у годину прављени су били планови У ХРватској, који досад нису могли бити остварени али Ње многи од њих већ у току ових пет година у свом битном делу бити остварени,
Могу да говорим о томе да ћемо се заложити свим силама за тај план, а зато говори и низ посебних момената, Зато говори у првом реду
један огроман полет код радних маса код нас у Хрватској које У евојим обавезама испуњавају своје задатке, зато говори елан који постоји код сељачких маса које све своје патристске дужности испуњавају, која су своје тешке задатке испуниле готово, са. 100% успехом према плану који смо им дали.
Ту би се можда требало нешто мало посебно задржати. Посебно за“ то, што је један дио наших народних непријатеља узео на себе патент да каже да заштиђује сељачке интересес, и каже да се овим планом неће заштитити сељачки интереси, и да каже да ми нисмо водили расчуна о сељацима и досада. Ја ми“ слим да је друг. Маршал у свом експозеу дао на то одлучан олговор И ла томе одговору не би требало ни. шта додати у погледу овог плана. Ја би само хтио овдје да кажем ла смо ми сно што је он козао поку“ ттавали провјерити на терену, провјеравајући резултате за ове двије године послије рата и да нам је једка површна анкета на селу показала прилично, велике устјехе у осигура“ њу материјалног побољшања за на ше сељаке, Она је показала да Је сељачки инвентар у току рата тешко пестрадао, но да је у 1945 и 19246 години битно поправљеч: ла ле тај ипџљентар у многим дјеловима земље готово лостигао предратни ниво, а у неким крајевима се битно псправио. Могу да кажем да су се трошкови за господарства, продуктив“ ни трошкови повећали за два пута
па све до десет пута према години 1939; да су се трошкови на кућђанство појачали за два—три. па и пет пута, да су дуговања показивала смањења и да су тек негдје најви. ше за ла пута порасла према го" дини 1939, То значи ла је сељак за сво вријеме имао могућности ла потрави своја господарства својим властитим средствима и да је народна власт за то вријеме поголовгала позитивном развоју гоших сељака.
У добром лијелу земље читава се скономска слика села измијенила. Дио ситних. патуљастих посједа до 2 хектара нестао је, а број се сит“ них знатно смањио. То нарочито вгиједи за редоне. глје је скепозта· ција на земљи велика као на пр. У Славонији. Радне задруге, којима, моргм да признам. ни са стране наредне власти нисмо посвећивали готово никакву пажњу. све су се доо бро показале и њихов напредак као и њихово судјеловање у народном животу било је веће него Кол сусједа који нису били удружени У
задруге. То нас је још више пота. кло на то. да томе сектору морамо и у том погледу посветити већу па“ жњу.
Учињена су извјесна већа предвиБања погодовања задружног развитка у самом плану. То нарочито 34“ то што задруге уз мањи рад постижу већи ефекат, а потребно нам је интензифицирати продукцију зато што је житно тржиште прилично смањено тиме, што је стандард живота самих сељака повећан,
Механизација собрадбе је планом предвиђена толико да можемо мно> го и јако убрзати заједничко обра“ ћивање земљишта. као што га ралне задруге код нас практицирају. Говорећи о томе, морам да кажем да се то позитивно рефлектирало па удовољење сбавеза са странг се, љака, те је наш план испуњаван са 100% а негде и више. Код занатлија смо у неком дијелу имали неуспјеха углавном кривњом нас самих, који том сектору рада нисмо посветили довољно пажње,
"ва улога коју
· Савезне
· су све будалаштине
Могу да кажем да смо у Загребу у једном дијелу Хрватске доживјели то да су се занатлије помало устегли од оног општег судјеловања у испуњавању задатака него што је то био раније случај. Није то прављено на политичкој основи, пего је то прављено на економској основи, јер смо ми тим проблемима пришли
-е криве стране, нисмо осигурали до-
Бољно сировина занатлијама, притегли смо радне занатлије пореским шрафовима, али смо То касније исправили и већ постигли позитивних резултата.
Говорећи о плану и задацима ко-
"ји су предвиђени на занатство, мо-
гу да кажем да ће се ти недостаца потпуно уклонити и да ће занатлије своје задатке из овога плана потпуно испунити.
Говорећи о политичкој надградњи, јединстио се народа окупљеног у На родном фронту појачало. Код народу непријатељских елемената кКоји покушавају да ометају изградњу наше Федеративне Народне РепуСлике Југослазије, то је такође уочено и сви њихови задњи експерименти немају више никакве солидне политичке основе. Онд не могу да угрозе савез радника и сељака, нити сни могу да угрозе јачање Народног фронта који је код нас створен и у коме заиста учествује огромна већина наших парола. Тако непријатељски остаци мачековаца нису могли да нађу другу форму рада него да шире разне вијести наоколо, како се спрема споразум између владе. псименице између Маршала Тита и Мачекових људи у земљи и иностранству, како сам
~ ја лично отјеран у интернацију, ка-
Ко сам дат у залог, ла може доћи Кењевић слободно у земљу итд. То које се шире по. извјесним декласираним елементима. остацима устажпа по Загребу. Ту се жели да каже га је Мачек претставник демократских средњих класа. а хоће да се забашури његоје одиграо у сво;гој задњој историји Као претставник хрватског _финансиског капитала, који је покушао да те народне масе погеде својим путем, те између њега и нас, народних власти никаквог споразума нити може нити неће бити (Аплауз)
Истовремено ово прати разно уживљавање оних осталих усташких елемената у Загребу који су се уско повезали са извјесним дјеловима, католичке цркве и који пе могу ништа друго да нађу него само поку“ шавају да спроводе разне терористичке акције, а у тим покушајима судјелују само они елемснти који су служили код Гестапо-а и свршавгли њихове диверзантске курсеве У акцији против нашег плана јединства наших народа они не могу лостићи никаквог успјеха нити учинити нешто што би имало неког значења, прије него што буду потпуно уништени, Сва та њихова акција нема пимнаквог политичког правца, Она живи као рефлекс покушаја оживљавања реакције код нас, која има свој центар у иностранству и како је опада вапи нестала, исто тако она оцртава своје осцилације и код нас,
Ја мислим да стога могу да кажем
сасвим слободно. да ћемо учинити.
све да се овај план под руководством маршала ТИТА и Савезне владе оствари на добро наших народних република и на добро Федеративне Народне Републике Југославије и да ћемо га остварити. (Аплауз), |
По плану Словенија прима на себе повећање индустриске производње од пет милијарди у 1939 на једанаест милијарди
у 1951 години Ма
Говор претседника владе Народне Републике Словеније Михе Маринка
Завршетак ·говора др Владимира Бакарића био је пропраћен живим одобравањем. Затим је говорио прет-
седник „владе Народне Републике Словеније Миха Маринко, који је рекао:
— Другови народни посланици,
предлог Закона о петогдишњем плану, који је Савезна влада предлоод пресудне је важности по судбину наших нароМаршала сваки наш тТрудбеник добија јасну. и схватљиву слику о значају нашег петогодишњег плана. Друг Маршал указао је на драстичну разлику ИЗ" међу старе и нове Југославије и па привреде и капиталистичких земаља дапас. Указао је на светао пут којим ас оп води за разлику ол ропства, од скорс привредне кризе која прети свима народима који још
жила Скупштини,
да. Из излагања . друга
разлику између наше привреде
чаме у
систему капиталистичког израбљивћња. Џретседник Савезне
планске комисије друг Хебранг дрћ је анализу плана подупрту ви значајним цифрама које освееу Бају велику перспективу за = народе. Друг Кидрич указао је
средства и методе који су безусло;
по нужни за остварење овог пази великог плала. Шлан је тако значу јан и тако замашан по свом садрже Ју да га није тако лако исцрпсти ке, ментарисањем. Наши народи ђе ме/ сецима расправљати о њему, О Еј му се може мпого говорити. Али; сам по себи јасно указује наш г У социјалистичко друштро. По свега тога сматрам за потрсјву истакмем нарочито меке моде пола јећи са становишта репу: поЏово Словеније. 4
| Ату + у Љу чајно за све законске
„ПИКе од овог претстат; два се= 6! ј
то нам приу Оточац, њене |
Г
| непотпуни» у точац гласало. је 9092 од | бирама, |
4]