Борба
'извршили су Георги Исаков. Данаи
ОРГАН КОМУНИСТИЧКЕ, ПАРТ
ИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ;
———Ж–—•——–—–——–—__
БРОЈ 288 — ГОД. ХТУ
БЕОГРАЛД, ПОНЕДЕЉАК, 5 ДЕЦЕМБАР 1949 ГОД.
број р?;:х“јо ;::Т':в абл;?:: крај треће, одлучујуће године Петолетке све већи ње да производи по плану ва 1950 годипу. Годишње
иланове већ су извршиле и неке привредне гране у џелини. Настављајући с несмањеним полетом такмичење после Дана Републике који су наши трудбеници дочекали с великим успесима у производњи и пуштањем у рад нових индустриских капапитета, сви радни колективи боре се да годишње пла“
нове изврше пре рока. Досадашње радне победе и покрет ва високу продук“ тивност рада који се увелико развио н даље се шири, претстављају најбољу гараиџпју да ће нат укупни овогодишњи план бити успешно извршен.
Холентиви сноро свих фабрина у Манедонији раде за четврту годину Петолетне ;
Тридесет радника извршило своје петогодишње планове
Скопље, 4 децембра
У свим рудницима, на свим градилиштима и Ффабрикама у – Македонији трудбеници – улажу лике ~ напоре _ да часно — изврше обавезу коју су дали Партији и другу Титу — годишњи план извршити пре рока. Скоро све фабрике и многи рудници и градилишта у Републици већ производе по плану за четврту годину ПЏетолетке.,
У тој великој борби за премашење планских задатака, који су према прошлогодишњим знатно – већи, трудбеници Македоније постигли су уопште значајне њ резултате. Више радника — развијајући, пре свега, такмичење за високу ~ продуктивност рада — већ је извршило и своје петогодишње планове.
Живко – Тодоровски, = омладинац, члан радног колехтива фабрике за прераду дрвета „Треска“, који је за залагање у раду одликован Орденом рада Ш реда, извршио је свој петогодишњи плацч одавно, а сада већ Увелико ради на извршењу свог другог петогодишњег плана.
Менка Трпкова, радница у фабрици цигарета „Маршал Тито" у Скопљу — најбољег радног колзктива дуранске индустрије у земљи, такође“ је “ већ "почела да ради“за другу Петолетку. Она је досад ринаест пута оспојила часно зваке ударника и већ дуже непрестано но“ си назив најбољег члана раднот КОлектива. У овој години у подизању – нових фабрика, станбених колонија И разних других објеката истакли су се зидарски и остали радници У грађевинарству. који су први прихватили такмичење за високу гродуктивност и први у Републици нов нвачин увели као систем у раду.
У грађевинском предузећу „Дебарце" за другу петолетку почео је да ради Киро Јовановски. који = је први У М;·ч%олш–паш применио – нов начин зидања, затим Јовко Глиго-
ров Кузман Себегтки. Петар Птевсеки и Борис – Чишбановски.,
грађевинском предузећу „Млад градител“ своје петотолишње планове л
Митревски, Дуке – Димитровски, и
Апостол Алексовски. У грађевииском предузећу „Железник" за дру“ Спасе Ми-
гу петолетку раде зидари тревски, Нове Поповски, мМитре Митревски, Гиго Неделковски. Методиј Дуковски, Стево Петранковски и Хуснија Азиров.
Досад су најбоље резултате у граЂевинарству =у Македонији пости“ гли зидари и бетонирци предузећа „Бетон“. У овом предузећу своје пе
тогодишње плзнове извршили су дрводеље – Софре Трајковски. —И бетонирци
Живко Михајловски и ПИветко Басилевски и Блаже Блажевски. Укупно преко 20 трудбенџ– ка Македоније извршило је – своје
петогодитиње планове. (Ј1.Е)
У РИЈЕЧКОЈ ОБЛАСТИ 27 "КОЛЕКТИВА ИЗБРШИЛО ПЛАН
Ријека, 4 децембра ктиви Ријечке области Дан Републике новим успесима У производњи. До “ 29 новембра годишњи план испунило је 27 колектива. меЂђу њима многи колективи у преду“ зећима савезног и републичког зна» чаја. Годишњи план прво је испунило општетрговачко предузе!&е на Ријеци, 4 августа, а :15 септембра и солана у Пагу остварила,је годи“ шњу производњу соли, :
У октобру број колектива који су извршили тодишњи план знатцо се повећао. Тог месеца испуњен је плански | задатак у бродоградилишту Мартиншчица, у откупном предузећу „Ријека“, Истарском руднику боксита У Ровињу, У О·гкуг'хном предузећу коже и вуне на Ријеци, у Истарским каменоломима, у железничарском преду:зећу Хрватске на Ријеци, у Ријечкој фабрици хартије и у фабрици намештаја преду-
зећа „Равна Гора“. Такмичење – за
Радни коле дочекали су великим радним
извршење годи-
шњег плана предузећа нарочито се заоштрило У новембру, када. су испуњила “ планове предузећа: електро-депо Ријека. рудници кременог песка у Пули, предузеће „Свипе:глост“, фабрика боја У Пули, фа-
ве- ·
брика дувана у Ровињу, бродоградилиште „Уљаник“, млин „Трећи јануар“ у Пули, војно-грађевинско предузеће „Приморје“, Рафинерија нафте, предузеће „Бода-плин“ на Ријеци, стругара „Герово“, стругара „Црни ДЛуг“, стругара – „Делнице“, стругара „Врбовско“, бродоградилиште Лошињ и уочи самог Дана Републике, · железничка · радионица Ријека.
Извршујући обавезе у част 29 новембра, радни колективи у Ријечкој области предузели су нове обавезе, које ће испунити до краја ове године, Тако су се радници војнограђевинског · предузећа · „Приморје“ обавезали ПЏентралном комитету КПЈ и другу Титу да ће свој годишњи плански задатак премашити за 22; јер ће грађевинске радове наставити и у зимским месецима, а радни колектив Рафинерије нафте обавезао се да ће годишњи план прераде сирове нафте премашити за 14%, итд. (М. П.)
УСПЕСИ РАДНИХ КОЛЕНТИЋА ЦРНЕ ГОРЕ У _ НОВЕМБАРСКОМ ТАКМИЧЕЊУ
Петиње, 4 децембра
Многа предузећа и радионице У Црној Гори дочекали су 29 новембар великим радним победама у производњи. ~ Десетине – колектива већ су испунили _ своје годишње планове, чему је знатно допринело увођење нових метода рада, Више пажње посвећено је стручном оспособљавању радника и њиховој идеолошкој изградњи.
Велике успехе постигла је – фабрика намештаја у Титограду, која је свој годишњи план испунила 75 дана пре рока. :
Фабрика за конзервирање рибе у Бијелој до 14 новембра премашила је годишњи план за 29%, Уведене су норме на више радних места, чиме је омогућено правилно награђивање и постизање | много већег радног учинка.
Фабрика намештаја у Котору извршила је годишњи план 36 дана пре рока, Фабрика цигарета у Титограду 37, а термоелектрана у Котору 48 дана пре рока. Градско грађевинско предузеће у · Пљевљима уочи 29 новембра. испунило је годишњи план са 107%, Колективи штампарског _ предузећа „Обод“, градске електричне централе у Титограду, предузећа за експлоатацију боксита у Никшићу и столарске радионице у Иванграду уложили су све снаге да би Дан Републике дочекали о са испуњеним годишњим плановима производње и пред 29 новембар испунили су планове.
Радни колектив – аутомеханичарске радионице у Иванграду и поред . велике оскудице материјала, захваљујући · доброј организацији посла, већ од првог октобра ради за 1950 годину. Радници · машинскостоларске радионице у Пљевљима извршили су годишњи план још у
августу и заказали такмичење свим колективима у граду и у Срезу пљеваљском.
У такмичењу пред 29 новембар истакло се и шумско индустриско предузеће „Горњи Ибар" у Рожају, које је план сече дрвета већ : испунило са 102%, а план транспорта премашило за 13%. Успеси би били још 'већи да предузеће . располаже већим бројем превозних средстава.
У новембарском такмичењу рад“ ни колектив пиваре „Требјеса“" побољшао је организацију рада, увео реалне норме и већ извршио свој годишњи план. Џивара – је добила назив најбољег · индустриског предузећа У Црној Гори. Ђ. Ј
Деветнаест данча пре обавезе другу Титу
Осијек.Ј 4 децембра ји колектив угословенског ко&%%&ата гуме и обуће у Борову извршио је децембра свој годишњи план производње по обиму. 'План је извршен 19 дана пре обавезе 'коју су дали радници другу
Титу. За потребе наших радних људи бинат гуме и 0-
Југословенски ком 2007 буће произвео је ове године (0 више обуће него прошле године.
пешнија би шење плана пре
_______-________-__________________ _ _____________-______-___________________________
ЦЕНА 2 ДИНАРА
УОРВОМ БРОЈУ:
'Странв прва:
Све шира и успешнија борба радних колектира за извршење плава пре рока :
Завршава се жхидроцентрала У Месићима ј : ;
Успеси радних колектива Црне
Горе у нопембарском танмичењу. Страна друга:
Градска организација нвајбоља у Црној Горм
Титограда
пба падних
ТРИДЕСЕТ ЛЕСКОВАЧКИХ РАДНИКА РАДИ ЗА ДРУГУ ПЕТОЛЕТНУ
Лесковац, 4 децембра
Такмичећи се у част Дана Републике велики број радника лесковачких предузећа високо је премашивао норму. У такмичењу многи радници' су њ постигли значајне резултате, а неки су, извршили и своје петогодишње планове. У предузећу „Коста Стаменковић“ девет ткаља и ткача још пре Дана Републике извршило је своје петогодишње планове, Међу њима се истичу Роска Стефановић и Зорка КочиИћ, :
Најбоља радница предузећа „Коста Стаменковић“ Загорка Андрејевић такође је извршила свој. петогодишњи .план. Петогодишње планове извршиле су и једанаестостру“ ке ударнице ткаље. Јулишка Ђорђевић, Јелка Јовановић, десетоструки ударник Милош Димитријевић и ткаље Ангелина Јанковић, Милунка Павловић и Зорка Јовановић. У телеграму који су радници текстилног предузећа „Коста Стаменковић“ упутили другу Титу, између осталог, се каже:
„Нас девет ткаља и тњача текстилног предузећа „Коста Стаменковић“ обавезујемо ти се, друже Тито, да ћемо до краја 1951 годипе извршити још по један петогодишњи плански задатак, на опште добро наших народа и социјалистич« ке домозине.“
И у предузећу за прераду кудеље „Золе Вељковић“ . четири радника су о извршила своје петогодишње планове, Сада у лесковачким предузећима има 13 радника који већ раде за другу Петолетку. (Танјуг)
УСПЕХ БУШАЧКЕ, ЕКИПЕ УГЉЕНОКОПА „ТИТО"
Бановићи, 4 децембра Велик и тежак задатак добила је ове године бушачка екипа угљенокопа „Тито“ у Бановићима: извршити трећину укупног плана буше-
· ња у Боени и Херцеговини. Екипа је
извршила план 40 дана пре рока.
У првом полугодишту екипа није извршавала · план због кнедостатка бушаћих гарнитура и · због малог броја квалификованих радника. На предлог руководиоца екипе ударника · Абдурахмана ~ Мујезиновића скупоцене шипке замењене су обичним плинским цевима, а бушачи су се обавезали да ће радити и по 12 часова дневно на по три до четири гарнитуре. Бушачке бригаде су појачале такмичење и после лоласка бригаде – из. угљенокоца Крека. У такмичењу с бригадом из Креке нарочито су се истакле бригаде на бушаћим гарнитурама број 148, 152 и 178, (М. Д.)
Нове уредбе и правилцици
Културни преглед: Рад Српеког биолошког друштва на популарисању наукс и подизању нозих ка-
К ДИОА О 1 А и 1
С*грвв'а трећа:
Преко 40 жичара у Чслбвенв.чким шумама '
Рад Генералпџе скупштине ОУН
'
Против клевета и дезинформа“ ција: — Бугарски, ,информбироовци васкрсавају Борисово царство
Страна четврта: Суђење групи белогардејаца 7, Сарајеву фФискултура и спорт Народна техника Београдске вести
а се Хидроцентрала У
Све машине произведене су у нашим фабрикама, а монтирају
Сарајево, 4 децембра
Пре нешто више од четири месеца пуштена је у погон хидроцентрала Власеница, прва у нашој земљи потпуно изграђена сопственим снагама. Хидроцентрала У Месићима, четири пута јача од власеничке, биће друга. Њу су пројектовали и израдили наши стручњаци, у њу се уграђују 'машине, израђене у нашим фабрикама и од нашег материјала. У фабрици „Раде Кончар" израђени су генератори тешки 9 и по тона, а трансформатори, францистурбине, цеви и остали материјали у Литостроју. Грађевинске радове који се.сада . довршавају, – изводи републичко грађевинско предузеће „Изградња", 'Турбине и генераторе монтира група предузећа „Хидромонтажа" из Марибора. Електрични уређај поставља монтерска група предузећа „Електромонтаха" из Љубљане, 'којом руководи. Драган Обрадил, монтер из Сарајева, а друга група монтера истог предузећа поставља ~ хидромеханичку опрему — врата на брани, грубе и фине решетке,, затвараче и друго.
Изградња хидроцентрале у Месићима приводи се крају. Захваљујући залагању читавог радног колектива на градилишту, хидроцентрала ће бити пуштена у погон овог месеца. То ће бити још једна велика радна победа наших трудбеника. :
Извађено је преко 20.000 кубних метара квамена
Да би се потпуно искористили пад и снага реке Џраче, морао се кроз стену на левој обали пробити тунел дуг 1.234 метра. Тако је река скренула за преко 1 и по километар, а њен пад повећан изградњом бране. Све до машинске дворане уграђено је у стену. Улазни део знатно је пространији од тунела. На његовом дну | таложиће се песак и муљ и кроз'нарочите отворе под'притиском воде отицати, а кроз тунел ће тећи чиста вода. Ово је први пут у нашој земљи да се таложница, која се обично гради напољу, одмах иза бране, уграђује у стену. Кроз тунел ће вода дотицати до окомите бетонске пцеви, високе 47 метара, падати из ње у турбине и покретати их.
Рад је био напоран. Избачено је преко 20.000 кубних метара камена. На самом почетку радова, под темељима бране и просторије за таложнипу, извађено је око 6.000 кубних метара камена, из тунела исто толико. Да би се у стену уградила машинска – дворана, извађено | је 3:500. кубних Њ метара камена, У припремним – радовима на тунелу избачено | је 2.900. Најтеже је било · бушити. ровове за | бетонску цев зато што се она стрмо спушта. Дуга је скоро 50 метара, а сразмерно веома узана. Из помоћних ровова, који су се морали копати да би се омогућио рад и довоз материјала (бетона, гвожђа, др-
|
их наши стручњаци
вене грађе) извађене су такође ве- ;
луке количине камена.
Пробијање тунела, подизање бране, пробијање ровова За високу цев, просторије за таложницу и·машин– ску дворану то је први и један од најтежих радова. Тај посао су обављали радници предузећа „Изградња" уз помоћ фронтовских бригада. Кад је довршено бушење прешло се на бетонирање. Бетонирана је таложница, брана, водостан, бетонска цев, машинска дворана. Досад је утрошено преко 12.000 кубних метара бетона. Бетонска цев се иначе прави од'челика, али је она овде уствари бетонирани ров чиме су ' уштеђене · велике количине челика. Школа за нове стручњаке
Никада пре рата код нас њ нису градили хидроцентрале наши стручњаци. Као на другим градилиштима тако и на:градилиштима хидроцентрала наши радни људи уче и стичу искуства која ће им касније послужити у изградњи већих објеката. Идејно решење искоришћења пада и брзине реке Праче дао је наш стручњак Јарослав Черни, а пројекат је разрадио млади инжењер Стјепан Микулец. Његова бригада и поред крупних задатака најбоља је у „Хидроелектропројекту“, ма да у њој раде пртачи који су тек завршили школу,
На хидроцентрали у Месићима уче и минери, зидари, тесари, монтери и други радници. Минери су научили да пробијају готово вертикалан тунел, тесари да постављају оплате уз стрме зидове – уских ровова, а монтери уче да постављају турбине, генераторе и хидромеханичку опрему Много су научили и бригадисти – фронтовске бригаде из Ливна, Дервенте и' Широког Бријега. Многи од њих постали су на градилишту хидроцентрале у Месићима добри тесари и зидари. Хидроцентрала! у Месићима је школа у којој се стручњаци усавршавају, а од неквалификованих _ радника постају квалификовани,
Милисав | Рацковић је доштао на радилиште још у октобру 1946 године, када су тек почели припремни радови. Он је дошао из Рогатице, са изградње мале хидроцентрале и циглане, да ради као надзорни орган Министарства електропривреде, а сада је, захваљујући – својој способности и залзгању, – уствари руководилац свих радова. По доласку стручњака и радника у Месиће прво је требало подићи попаљене куће и обезбедити склониште градитељима ~ хидроцентрале, а после тога довучен је материјал, ~ затим машине и алат. Кад су завршени припремни радови и почела изградња бране и бушење тунела, осетио ' :се – недостатак лектричне енергије. У Месићима није било електричног осветљења, а пумпе бетонских мешалица и свих других машина покретане су бензичнским мотором. То је било скупо, бензин се није могао
ТЕЛЕГРАМ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ИСЕЉЕНИКА У ФРАНЦУСКОЈ ДРУГУ ТИТУ ПОВОДОМ
ДАНА РЕПУБЛИКЕ
не уморно ћемо настојати да истина о нашо земљи што пле поолре међу шороке масе фФланцуског нарпода
Париз, 4 децембра
Дописник Танјуга јавља: У Амбасади ФНРЈ. у Џаризу Јјуго-
словенски исељеници у Француској
прославили су свечано Дан _ Републике — празник – југословенских народа. На свечаности којој је присуствовало преко – 400 Југослозена, амбасадор ФНРЈ у – Француској Марко Ристић говорио је о 29 новембру о значају историских одлука Другог заседања АВНОЈ-а и борби коју југословенски народи воде за изградњу социјализма и за победу
равноправних односа међу народи-
ма и државама Претставник ' Главног одбора дру-
штва Југословена · „Братство и је-
динство" Михаљевић изразио је У
оиме свих исељеника у Француској
непоколебљиву! љубав и оданост према државном и партиском руко“водству Југославије“ и изручио ! 103драве свих исељеника маршалу Титу и домовини Са свечаности, која је протекла у врло срдачном и дру“ гареком расположењу, ~ југословен-е ски исељеници у Француској упу“ тили су следећи телеграм маршалу Титу:
„Са 'прославе · иашег · народног празника — 29 новембра — ми, ју“
гасловенски исељепици из читавле Француске. шаљемо, срдачне, и искрене поздраве нашој о влади,
Централном комитету Партије и_ вама, вољени друже Тито. Ми устаје мо најенергичније _ против клеретничких напала земаља – Коминформа, на челу са СССР, на паше народе и њихсно партиско и државе но рукоподство. Све. је очигледпије да ога антиреволуционарна и ревизионистичиа кампања само – штети јачању напредних снага у свету, 8
посебно ~ међународном – радничком покрету.
„Многи од нас били смо ове године у Југославији и уверили се на лицу места да је наша домовина домовина радног парода, да су се братски загрлили некада _ до креи завађени Срби, Хрвати, – Словенци, Македонци, Прногорци, да више у ЊОЈ нема капиталиста, да за свањог ко хоће да ради има посла, д% | је радни човек цењен и поштован, да је наша домовина земља у којој се веди најсштрија борба против сваКр еиспттцције чорека човеком.
Данашња баорба, кеју води наша земља на челу са,херојском Њомувистичком пзртијом и вама, друже Тито, исто је тако велика и херојска као што је била берба зЗа преме 'рата, коју су наши наради подили против тућих освајача и _ ломаћих издајимка. Ланашња болба _ је праведка и правилна, то је борба за правилне односе међу сецијалистичким земљама и мећу народима У свету, борба за пезавискост ФРедеративне Мародне Републике _ Југославије. Наши народи су се увек борили против угњетача. Они се и дапас боре преотив истих тендендија потчињавања и пљачкања које се нажалост овог пута – појављују | б код оних од којих се то никада и винако ње би смело очекивати, Ми смо живо пратили иступања – наше делегације на заседању Уједињених надија и још једном се асвелочили да је данашња. борба наших тарода борба“ против сваког трговања
великих „вурода на рачун малих.
:
Ми, југослопенски исељеници у Франпуској, схватајући – величину и злачај ове барбе, обећавамо · домовини и вама, друже Маршале, да ћемо остати п даље њени керпи синови и неуморно настојати да истина о нашој земљи што пре продре међу широцве масе француског наРода, упркос свим сметњама и претљама, ма са које стране оне долазиле, Живела наша социјалистичка домеовина/! Жипела наша Влада на челу са другом ЖХитом!" (Танјуг)
Успех југословенског филма „На својој земљи" у Паризу
Париз, 4 децембра Дописник Танјуга јавља: >
Југословенска о агенција | за – информације у Паризу. приказала је синоћ први словеначки уметнички филм „На својој земљи“, Приказивању филма присуствовало је око шест стотина Француза и југословенских исељеника из Париза,
Филм „На својој земљи" оставио је дубок утисак на присутне, који су се најповољније изразили 0 У љ метничким и техничким квалите-
тима младе југословенске филмске уметности. (Танјуг)
1 !
лако набавити и Милисав Рацковић
гсе одлучио на смели подухват: од
старог материјала направити тривремену хидроцентралу. ~ Направио је планси уз помоћ радника почео да је гради, не заборављајући при томе ни остале радове. На слаповима Поаче, у непосредној близини радилишта подигнута је дашчара у којој су смештене. машине и команд“ на табла. , Вода пада на лопатице точкова, ~ направљених од старог гвожђа. Хидроцентрала је прорадила почетком ове године. Данас она даје осветљење читавом месту и радилишту и покреће машине за бетонирање, пумпе и бушилице. Иако је по занимању електромонтер, он је олакшао рад и минерима побољшавањем бушилица. Да би олакшао испитивање квалитета бетона, Милисав Рацковић је конструисао апарат за испитивање постојаности бетона на води. Поред свега“ тога рада, – Рацковић стигне да сваког дана обиђе читаво радилиште и помогне градитељима. Он има највише заслуга што је посао олакшан и добро организован.
Ралови се ближе крају
Грађевински · радови ускоро ће бити завршени. Подигнута је брана, бетониран је тунел и тлачна цев. Завршене су машинска дворана и трансформаторска – станица. Најтежи посао био је бетонирање цеви. Због недостатка механизације поставио се проблем додавања бетона зидарима који су бетонирали цев. Тај задатак су преузеле фронтовске бригаде. Стајали су на уским скелама у дугачкој, стрмој цеви и додавали један другом канте бетона. Мењали су начин рада, убрзавали темпо и број уграђених кубика из дана у дан је растао: првих дана 11 кубика, па затим 14 и ј8, а 22 новембра – уграђен је 41 кубни метар. 'Овом ~ успеху – допринео је много зилар предузећа „Изградња“" Јанез Стргаршек, који је прихватао канте . са бетоном и уграђивао га. И на другим местима Јанез Стргаршек био је међу првима. Досад је шест пута проглашен за ударника и носи медаљу рада.
Да би се монтирале · машине, од којих је генератор у машинској дворани, требало би монтирати дизалицу, носивости. 15 тона. Пре више од месец дана руководству градилишта одговорено је да је сада – ниједна фабрика не може изградити. Славко Милетић, монтер – „Електроцентра" из Сарајева, примио се израде нацрта. Неки делови израђени су У главној радионици ~– Министарства електропривреде на Ступу, точкови у ливници у Варешу. Кад су делови стигли на градилиште, за монтажу је остало још свега десетак дана. Славко Милетић је дизалицу брзо монтирао са своја три помоћника и омогућено је монтерима турбина и генератора да почну рад у машинској дворани.
Славко Милетић руководи и монтажом хидромеханичке опреме, постављењем врата на брани, уграђивањем финих и грубих решетки и затварача. Искуство са других гра дилишта помаже му да тај посао обави на време и добро. | На свим градилиштима — на – којима је досад радио био је међу најбољима и зато је одликован Орденом рада П реда.
Најпрецизнији посао, монтирање генератора, турбина, разводних цеви и постројења у машинској дворани обавља група монтера предузећа „Хидромонтажа" из Марибора под руководством — Франца Крамжара. Франц – Крамжар стекао је искуство у Дравограду у Словенији кад се поправљала порушена хидроцентрала на Драви. Он је, затим радио на Мариборском б·гоку, где, је основано предузеће „ХидромонТа}&а· Са својом групом стигао је у Месиће крајем · прошлог месеца,
Чим су стигли први делови, монта–
жа је почела. За врло кратко време монтиране су разводне цеви, којима се доводи. вода до две ту,рбине. Истога дана кад је завршена
дизалица, група Фра почела – је о и
дворани.
Упоредо са свим тим радовима обављала је свој посао и група Драгана Обратила, монтера из предузећа .,Е.пектроцентар" из Сарајева. Она је · монтирала · електроуређаје. Сада се довршавају радови у трансформаторској станици. Сви ти послови. су међусобно тесно повезани. Само залагањем на свима. радним местима могу се постићи добри резултати. _ Ту. је допринос тесарске бригаде Радисава Сотировића врло велижи. _ Ова бригада је на врвме поставила оплате и скеле у тлачној цеви, машинској дворани, таложници и на брани, тако да су зидари одмах могли почети посао.
х
на:· Месићима је, као и на десети-
наша других _ градилишта широм
А е земље, појачана борба за о-
довгкг)(;:;;е плана и та борба довешће г пуштања у пог
он и ове на-
ше хидроцентрале, (М Ц 6
Хд
Д
монтажу у машинској