Борба

: . з њ ии ј

| ОРГАН КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈГУГОСЛАВИЈЕ

БРОЈ 18 — ГОД. ХУ "

ЗАВРШЕНО ЈЕ ПЕТО ВАНРЕДНО ЗАСЕДАЊЕ

БЕОГРАД, НЕДЕЉА, 22 ЈАНУАР 1950 ТОД.

" ЦЕНА 2 ДИНАРА

1 посланика

У ОВОМ БРОТУ:

Страна арва“!

Експозе друга Едварда Кардеља о |

предлогу закона о избору народних

за Народну сњкупштину ФНРЈ : :

Одговор Владе ФНРЈ на ноту бугарске владе од 17 јануара

Страна друга: :: Нови Закон о социјалном осигура-

)

7 ] њу резултат је победе наше, рад~

ничке класе _ јз :

“'Трећа – међуградска _ трговинска конференција у Љубљани : “ Група британских лабуристичких посланика истиче велике успехе У изградњи Југославије

· Страна трећа. г . За увођење бригадног система, рада у шумској индустрији

Тодишње скупштине синдикалниж

| подружница |

чС-трана аелевиртка К ИИ ИА; ; 1

Тригве Ли претпоставља могућ« пост сазива ванредног заседања ОУЊ Шах 65 ту ф ИС Фискултура. и спорт. · У Београдске вести — |

НАРОДНЕ С'нјпштинв ФНРЈ

__ Експозе друга Едварда Нардеља о предлогу Закона · о избору народних посланика за Народну скупштину ф

На заједничкој седници оба већа Народне скупштине ФНРЈ, друг Кдвард Кардељ поднео је следећи фкспозе о предлогу закона о избору народних посланика за Народну скупштину ФНРЈ.

Другови народни посланици,

Изборни закон који је поднесен Народној скупштини на одобрење У основним принципима је идентичан са изборним законом, на оенову којег је изабрана ова Народна скупштина, још као Уставотворна скупштина, Иако се у низу поставки од њега разликује. Идентичност основних принципа оба закхопа произлази из основнвих начела народне власти на којима се изграђује наша социјалистичка демократија и која су утврђена у нашем Уставу- .

Ти основни принципи, који произлазе из уставних одредаба на којима ее темељи овај изборпи закон, јесуг

непосредност – избора кажо за Савезно веће тако и за Беће народа;

тајно гласање, обезбеђено одгова= рајућом техпиком гласања;

право гласа, активно и пасивно, имају грађани изнад 18 година старости; |

принцип бирања једног посланика у једном изборном срезу, и то на „основу апсолутне већине;

избор посланиња за Веће · народа

„вљ основу кандидатске листе за це-

„ лу народну републику, а по систему

о шта друго пего

сразмерног претставништва,; провођење избора преко незавиених изборних комисија;

право предлагања квандидата има одређени број грађана. уз једиљи уелон да имају бирачко право;

обавезно је постављање кутије без дшисте.

Ови су принципи, квао што знате, били у суштини и основа Добадот= њег изборног закона, на чијој је основи изабрана садашња КПародна скупштина којој сада истиче устав-

ни рок њеног рада, О демократизму ·

тих принципа ја не миелим још једном да говорим. Довољно је иста= ћи да је па тим принципима изабрана ова Скупштина, која је у % вој кући примила низ закона и других заноподанвних аката, који су у целини узевши изменили лик ове земље, Нема сумње да је ова Скупштина својим законодавним радом обавила крупап – ренолуционаран рад на пољу учвршћења – власти радничке класе ц радног народа уУошпте, на пољу полагања – темеља новог, социјалистичког поретка у нашсој земљи. Довољно је споменути нази Устав, један од најнапреднијих докумената истинске народ“ не демократије, законе о аграрној реформи, о национализацији, о народним одборима, о радним задругама, даље, разне социјалне зако-

“ не, све до Закона о социјалном оси-

гурању, који смо данао примили итд. итд. — то су револуционарни документи социјализма и социјалистичке демократије, које је примида ова Скупштина и који сами по себи најуверљивије. говоре о деможиратизму принципа, на којима је она изабрана и који леже у осно“ ви новог закона. То је демократизам на делу, » не само на речима. Свакако је ова Скупштина — по великом послу револудионариог 32–

ства који је обавила — 32– узела значајно место у историји наших народа.

Међутим, пови закоп је унео низ новина у наш изборни систем. и то т свега иа основУ · искустава У

вођењу – изборљ 3А републичке народне | скупштине и за наролне фдборе. 'Тог искуства имамо доста. Од ослобођења извршени су општи избори за народне скупштине нафодних република и најмање - по два пута зљ све степене народних одбора, тако да је сваки наш гра-

н од 1945 године до данас био

седам пута пред изборном #утијом, Нема сумње да су сви ти избори били велика политичка школа за наше народне масе и то је'један од разлога да

У том циљу ми смо настојали да изборни закон буде што једноставнији, вако би У пуној мери могао бити оружје нате радничке класе и свих радних маса у борби за социјализам.

, 'Не треба наиме једну ствар никада испустити из вида, а.то је да Је социјалистичка демократија — спедифична – форма демократије з бази развитка социјализма и као таква не може бити ниоружје раднот народа у борби за социјализам,. Она ће бити утолико савршенија уколико ће 'нише ишчезавати свакојаки остаци – класни друштва што данас кол нас аре спета зависи од даљег разритка производних спага. ПШрема томе, наш социјалистички демовратизам пије само оквир све јачег и свестраног ра звијања социјалистичке иницијати-

1 а _е и а о

можемо ићи да- , _ ље у развијању нашег социјали„ стичког демократизма.

сно ишле – супротним, правцем,

Едвард

ве, пего и оружје борбе против реакционарних остатања. прошлости, У том смислу и предлог новог избор= пог закона свањако претставља ко“ рак даље у развитку наше соција=. листичке демократије, у привлаче= њу нових радних маса активном. учешћу у: државној изградњи, 2ли то не значи да у ма ком погледу допушта повампирење контрареволуциснарних остатана. уу и Насупрот, извесне промене у новом закону постале су могуће, а и неопходне, између осталог, баш. с обзиром џа велике друштвене и цолитичке промене од избора заУставотворну скупштину па наовамо. Ми смо од оних избора учинили 0громан корак даље, у социјалистич= Бкој изградњи, Сломљена је у глав“ ном економска. база капитализма У градовима и знатно сужена на селу. А упоредо, са тиме губиле су тло под ногама и разне коџтрареволуционарне и свакакве реакционарне политичке агентуре у ношшој земљи, док су снага и јединство – Народног фронта на челу са Комунистичком партијом све више јачали,, Из темеља се изменила и сва тадања партиско-политичка структура у нашој земљи, Нема више партиски орга= низованих бранилаца капитализма, а све искрене, присталице социјализма, без обзира на поједине разлике у мишљењу, уједињене су. у Народ= ном фронту са другом Титом на. челу у тешкој и-:напорној, али и великој и победоносној бици за изград=

. њу · социјализма, у бици која . заи-

ста тражи што чвршће – јединстро, јер је само оно кадро да сломи те шкоће на које наилазимо на нашем социјалистичком. путу. А таквој на116ј новој _ стварности – одговарају демократеке форме нопог закона..

И коначно, треба истаћи ода смо новим законом отишли · још један корак даље у нашем општем прав=цу раззијања социјалистичке демо“ кратије, паиме. у правцу развијања принципа – самоуправљања – паџода. Нови предлог закона још више него стари закон о избарима форсира ч олакшава ипицијативу радног народа у избору кандидата за народ“ не посланике и још јаче потцртава одговорност _ народних посланика 'пред бирачима, који су Их изабрали, У том смислу и овај заквон прет“ ставља ударац бирократским тендепцијама, а ' доприноси даљем раз“ вијању · народног самдуправљања. Пракса развитка социјалистичких земаља је о наиме џоказала, ода је такву борбу потребно водити · не= прекидно, свесно, 'кањо одоздо, раз“ вијањем критике и иницијативе маса, тако и одозго, сталним супроте стављањем | бирократско-централи“ "стичким тенденцијама“ Ако та борба ослаби и препушта се да ствари илу самотоком. онда “ бирократизам надвладава· и спутава развитак и неопходно, · стално“ проширивање народног оамсуправљања — 'а ту је опда извор свух мргућих антидемократских тепденција, упркос пруштвеној својипи ' над _ „средствима производње- _ 'Ту треба · тражити и корене – коминформовске реакцио-

нарнџе политике према нашој земљи.

Наша. Партија и наша Влада на челу. са другом, Титом увек су свето јест. правцем, развијања „све ширег и све дубљег самоуправљиња. па-

рода, све тешњег сливања, ,држав- '

ног апарата са , народоџм.. Разуме се. то се. питање. не решава.за неколико година, оно тражи своје. одређено време, а пре свега је зависно ,од даљег развитка производних снага

,мопут-оних некадашњих. опортуни“ .

КБардељ

у нашој земљи, Али битно је јед“ но: да је то наш стални 'ЦиИЉ, коме морамо свим својим – мерама да се приближавамо · корак по корак, Испустити тај циљ из вида значи запасти у неизлечиви – бесперспеке тивни практицизам, значи скренути 'са 'пута социјализма, значи изгуби~

ти праву комунистичку револуциј“,

нарну перепентиву · испред – очиЈју,

ста ' Друге . интернационале, којима су покрет и тактика прстали све, 4 циљ 'ништа. Разуме се да су на тој линији они брзо проиграли џ циљ и сопствену снагу и нашли се џа репу буржоазије, Појаве таквог ан“ тидемократског ' и антисоцијали=стичког бирократског практицизма данас су у свим земљама. на путу социјализма 'врло јаве, Оне 'чак сада превладавају и баш · због тога мора у :нашој земљи супротан куре да буде утолико доследнији и јаснији. :

Један мали допринос у том прав“ цу — каошто сам рекњао — претставља и овај закон : са извесним променама. у поређењу са старим законом, : -

Дозволите 'ми да скренем · вазпу пажњу на неколико важнијих промена: · 1. Нема сумње 'да је најважнија промена у овом закону потпуно надуштање система листа у изборима за послацике Савезног већа. Сасвим су укинуте окружне листе. По новом предлогу закона, посланици се бирају на основу појединачне кандидатуре од стране 100 бирача из најмање · половине' места · односно градова, без икаквих других услова

: ' формалности. 'За избор се тражи,

апсолутна већина. На тај се начин кандидати · изабрани у срезовима чвршће вежу за своје бираче и јача њижова непосредна одговорност бирачком телу. Нема сумње да тај систем више одговара нашим вБон кретним условима, јер ту јаче 207 лази код кандидација до изражаја воља 'бирача, док код повезаних кандидатских листа, рецимо окружнИх, по правилу уствари одлучу“ ју само политички врхови. Задржали смо, међутим, систем

“листе 'за: избор. посланика за Веће

народа да би“'се тиме јаче потцртала извесна разлика у функцији Савезног већа' са претставницима народа и локалпих територијалних

ставницима наших народних репу“ блика књао целине; з 2. Одредбе овог закона. омогућују даље · проширење · бирачког : тела. Док смо 1945 године имали 8,383.455 бирача, на овим изборима биће око 10,000,000 бирача, · Повећање бирачког тела долази - углавном услед при“ лива. невих младих · бирача, · који навршавају 18 година 'старости. 327 кон, даље, · омогућује · ' да — поново

Паосле ' експозеа · друга _ Бдварда Кардеља, Савезно веће. и Веће на“ рода одржала су своје посебне седнице . 'на:којима- је изгласан предлог закона о избору. народних послани“ ка за Народну скупштину ФНРЈ и

'остали закони који су били на днев“

ном реду Џетог ванредног заседања. · Затим је одржана последња зајед“ ничка седница Савезног већа и Већа народа којој је присуствовао маршал Тито са потпретседницима Савезне владе Едвардом Кардељем, Алексан'дром Ранковићем и Благојем Нешко“

јединица' и Већа народа са | прете,

Донет је Ураз О распуштању прбе _ редобне Народне

Последњој заједничкој седници оба већа присуствовао је маршал Тито

' на изградњи ·

( на вомисија иа · предлог

'ове одредбе · предложеног

стекну бирачко право они који су га изгубили 1945 године, а нису осуђивани, укодико су својим радом цијализма исправили своје грешке из времена окупације, Таквих грађана без бирачког

'права било је за време избора – за

Уставотворну скупштину 123.438, % 1 фебруара 1949 г. још близу 56.000.

'Знатан део њих, осим осуђених, са-

да ће несумњиво поново стећи бирачко право. На тај начин ми чини-

који смо одредили још 1945 године, наиме, да свима онима који су се за време рата огрешили против ин-

· тереса 'земље — али немају на са-

вести људске животе — дајемо могућност да исправе грешке радом И лојалним односом према новој Ју“ гославији, Одлуку о томе ко је Заслужио да му се призна бирачко право а ко не, доносе, разуме се, месни органи којџ су предвиђени Законом о бирачким списковима;

З3, Подела на изборне срезове као и одређивање броја мандата за сваку народну републику врши ШПре-

· зидијум. Народне екупштине ФИРЈ,

док су то по ранијем закону вршиле изборне ~ комисије. Сматрамо ову промену корисном зато јер ће се тим

'путем територијалне изборне једи-

нице више усталити, а тиме и појачати веза између посланика и бирача те јединице;

ф Савезну изборну комисију, изборне комисије народних република и аутономних јединица поставља Президијум ~ Народне – скупштине ФИРЈ, а на предлог президијума, републичких народних скупштина, односно “ извршних одбора аутономних јединица. . Среске изборие комисије . поставља Савезна – изборизбор- них комисија народних република, односно аутономке покрајине – или обласхи, На прошлим изборима само је Савезну изборну комисију постављао ПШрезидијум Народне скупштине ФНРЈ, а више комисије постављале су ниже. Јасчо је одмах да закона значе даљу демократизацију – ових изборних органа;

5, Уводи се 'систем поновних Иизбора за посланике Савезног већа, ако на првим изборима ниједан кандидат не добије апсолутну већину.

· 'Ова Фдредба још даље демократи-

зира наш изборни систем, јер отклања сваки аутоматизам и тражи поповно изјашњавање бирача што ће свакако допринети томе да У крајњем резултату буду изабрани запста они кандидати који – имају поверење већине бирача.

То су главне промене у новом предлогу закона о изборима. .

Изборна техника остала је У вом закону углавном иста као и У ранијем, само је још више прецизирана и поједностављена,

Нови изборни закон предвиђа такође опозивост народних посланика, као што та је предвиђао и стари закон. То начело закон не само потврђује него и знатно олакшава његово спровођење среским већинским системем избора. Међутим, сам систем опозива овај закон није разрадио. „ Биће · потребно да нова Народна скупштина донесе што пре закон о опозиву да би појачала непосредну ~ одгопорност посланика пред бирачима, Без таквог закопа наш изборни механизам не би био потпун. .

Ево, другови народни посланици, У томе је укратко суштина промена У новом закону о избору народних посланика. Очигледно је да те разлике нису нити велике нити битне, али у сваком случају претстављају корак даље у развитну наше социјалистичке демократије. Нови закон ће, свакако, омогућити да воља на-

' рода у пуној мери дође до изражаја

и да ће на тој сенови бити изабрана нова Народна , скупштина, која ће доследно и непоколебљино продужити велико револуционарно дело које је започела садашња Народна скуп-

Из свих тих разлога предлажем У име Савезне владе да Скупштина

· прими овај закон. (Буран дуготрајан

аплауз).

рј

сеупштине

вићем, као и остали министри Сад везне владе. На седници је по;гврђен Указ Президијума Народне скупшти не ФНРЈ којим је смењен са дужности министар-претседник Комитета за водопривреду Бане Андрејев и усвојен предлог Указа о распуштању Народне – скупштине _ Федеративне Народне Републике Југославије· По-

'сле тога говорио је претседник Са· везног већа Владимир Симић.

Тиме је завршено Пето ванредно и последње заседање прве редовне Народне скупштине ФНРЈ.

мо још један корак даље управо онај ·

Одговор Владе ФИРЈ на ноту бугарсне владе . · од 17 јануара ]

Министарство иностраних послова ФНРЈ предало је синоћ Амбаса-

ди Народне Републике Бугарске од- ·

говор на ноту бугарске владеод 17 јануара у којој се на уобичајени клеветнички начин понављају познате оптужбе са срамног процеса Трајчу Костову и осталима о тобожњој завери против НР Бугарске и којом се од. Владе ФНРЈ тражи да одмах _ опозове – југословенског амбасадора. у . Софији Јосипа ЂерЂу, првог секретара Амбасаде Марка Вујачића и конзула ФНРЈ у Софији Светозара – Савића. (Одговор Владе ФНРЈ на бугарску ноту гла-

си: Влада ФНРЈ одбацује у целости

„ноту бугарске владе од 17 јануара

1950 године, која ни по својој феорми ни по својој клеветничкој садржини не претставља – дипломатски докуменат већ гнусни пропагандни памфлет који не заслужује одговор. Међутим, узимајући у обзир да тај памфлет има своје одређено место У ратнохушкачкој – завери против · слободе. и независности ФНРЈ, у којој учествује и бугарска влада, Влада ФНРЈ сматра за потребно да тим поводом упозори бутарску владу на следеће:

Покушаји бугарске владе да помоћу инсцениране провокације пред софиским судом подметне ФНРЈ оне немирољубиве намере и агресивне планове које она кује и спроводи у дело против ФНРЈ и мирног живота народа о на Балкану, пропали. су. Срамни софиски „процес" разобличен је у очима светског јавног мнења као ратнохушка=чки акт бугарске владе. Циљ организатора ове провокације био је дА софиски · „процес“ “ искористе – као ново средство разбијања братских односа. југословенских и бугарског народа; да низом · најфантастичнијих лажи и најбестиднијих клевета компромитују не само искрена настојања Владе ФИРЈ за остварењем – јужнословенске _ федерације, већ и еаму- прогресивну - идеју Федерације између ФНРЈ и Бугарске; да оправдају прогањање Македонаца у Бугарској и терор над њима; да угуше тежње пиринских Маке-

донада за слободним националн животом; да застраше оне људе ! Ђугарској и у другим земљама, ·

ји траже равноправне односе међу, сеоцијалистичким земљама, л

Бугарска влада не само да се није устезала да без икаквог обзира И стида фалсификује историске чи] нице о пријатељским осећањима, 'го-· орги Димитрова према ФНРЈ и њеч« ном руководству, већ је бестидно џоч кушала да подметне, Влади ФНРУ подле намере уперене против његова личности. Влада ФНРЈ са највећим гнушањем одбија ове ниске лажи којима се покушава да се злоупотре« би светло име великог револуционач ра и впође бугарског народа Георги Димитрова у прљаве сврхе контрач револуционарие акције уперене про« тив социјалистичке Југославије. Ни« скост такпих поступака је тим већа када се има у виду да је бугарска влада не само добро упозната е% Ин сториским чињеницама, већ и посеч дује документе о њима.

Бугарска владја сноси пуну одгов ворност пред својим народом, демократском јавношћу у свету 5 пред историјом за последице примен не оваквих прљавих метода у одно сима међу народима.

Памфлет бугарске владе од И ја пуара 1950 године претставља пови узалудни покушај да се пред свете сњим јавним мнењем у лажном свеч тлу прикаже истински демократска и – мирољубива политика – Владе ФИРЈ. Бугарска влада покушава да маскира · фантастичним | лажима 4 пајподлијим клеветама са пропалог софиског „процеса" припреме новиж непријатељских авата против ФНРУ и њевих народа, доследно наставе љајући политику намерног и еве јам чег заоштравања односа са ФНРЈ«

Влада ФИРЈ најенергичније про= тестује против безразложног и пота пуно неоснованог протеривања слум

жбеника Амбасаде ФИРЈ у Софијњ ·

и забрањује повратак у ФНРЈ амба« садору Бухарске у Београду к. Шелу Пеловском и тражи да секретари Амбасаде г. Георги Шанчев и Ђ Здравко Зеленградски одмах напусте територију ФЧРЈ. (Танјуг) :

–––_–_–_–—_–––__––—––-'_–_––_–––__–ПРОСЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТЕ ТОДИШЊИЦЕ ЛЕЊИНОВЕ СМРТИ,

Свечана академија на Колалчевом назодном универзитету У Београду

Синоћ је у сали Коларчевог народног универзитета Градски __ комитет КП Србије за Београд приредио свечану академију – поводом двадесетшестогодишњице смрти великог Лењина.

Академији су џрисуствовали чланови ЦК КПЈ Родољуб Чолаковић, Божидар Масларић, Павле Грегорић и Рато Дугоњић. Били су присутни, многобројни _ претставници радних колектива Београда, парти“ ских и масовних њ организација и други.,

Члан Градског комитета КПС за Београд Никола Бобић поднео је реферат о животу и раду Владимира Илића ЈЛењина. .

Он је, између осталог, рекао:

„Навршило се двадесет шест година откако је умро вођа Октобарске револуције и творац совјетске државе, вођа и учитељ радног народа — велики ЈЛењин.

Велико Лењиново дело је и да-

нас живо, бесмртно и непобедиво. Његове идеје су прихватиле стотине милиона људи широм | читавог света. Оне' су постале данас материјална сила која потреса темеље империјалистичког “ света.

Народи Југославије дочекују двадесет шесту годишњицу Лрњинове смрти у време када су, држећи се Лењиновог учења, успешно, – сопственим снагама, под руководством своје херојске ЖКомунистичке партије и друга Тита, остварили и трећу кодину Петогодишњег плана, Велике идеје бесмртног Лењина нашле су своје оваплоћење у социјалистичкој изградњи – наше земље, На принципима марксизма-лењим низма, идући путем који је Лењин указивао, наши народи изграђују социјализам, свој бољи и срећнији живот. Све оне велике успехе које смо досад постигли у борби за изградњу социјализма, постигли — смо их зато,'што је наша Партија умела да стваралачки примени Лењиново учење на нашу стварност".

Затим се друг Бобић задржао на Лењиновом учењу о односима међу социјалистичким · земљама, _ Оно је од огромне важности · баш данас,

када су неравноправни односи које ·

диктују руководиоци бољшевичке партије, постали озбиљна сметња развоју социјализма у свету. Лењин је поставио основне принципе, ·на којима треба да се развијају ти односи. : з

Друг Бобић је говорио даље о контрареволуционарној кампањи 'информбироовских земаља нџа челу са СССР против наше дамовине,па је рекао;

„Читава – ова информбироовска хајка против изградње соција. : у Југославији доживела је у свим својим фазама морално поЛИтИчЊИ слом. Сви напади на тековине“нач ше Народне револуције, сломили Су; сео несаломљиво морално-политичи ко јединство наших радних људи, наше Комунистичке партије. Тирам вилна политика наше Партије, њ% ног Централног комитета на о са другом Титом, очувала је · нок зависност народа Југославије и м могућила постизање великих у : у борби за социјализам, зато штос наша Партија непоколебљиво – дг жала и остваривала принципе марки сизма-лењинизма, учење 1 ( Лењина.

Сећајући се данас — завршио друг Бобић — на дан двадесет ше сте тодишњице · Лењинове : његових идеја, које су неуни и које су и нашим народима ј ћиле да разбију ланце империјадлим зма и да данас слободни и незавим сени изграђују социјалистичко друт штво, ми одајемо заједно са св нашим народима, пошту сени велич ког Јењина".

Затим су хор и симфониски кестар Радио Београда извели метнички програм. (Танјуг)

Академија у Љубљани. Љубљана, 21 јануарх Синоћ је у великој дворани“, ниона" одржана свечана акад | поврдом годишњице смрти Владич мира Илића Лењина. Академији Фу присуствовали претседник Народна скупштине Народне Републике Сло• веније др Фердо Козак, п·ретсет Главног одбора Савеза : Југославије · за – Словенију Ја Рудолф и многи други јавни и | турни радници. . О Лењину је говорио тралног комитета · Иван Регент. На крају : оркестар словеначке филха.р_шжћч је извео је Бетовенову ероику, :

У Скопљу : Скопље, 21 јануара Синоћ је у Македонском на; театру у Скопљу одржана коме! ративна. академија поводом двадеч сет шесте годишњице смрти Лењина, Академији су присуствовали члан нови Политбироа ЦК КП Македо« није Страхил Гигов, Борко Темели

ковски и Вера Ацева, затим чла»

нови ЦК КП Македоније, министри Владе Народне Републике Македо=“ није и претставници Југословенске армије и'масовних организација,

(