Борба
м
нуће из Дубровника граничара и донети 25 маја хи-: љаде поздрава са читаве наше транице. Штафете ће се кретати у два правца северно и јужно. На вече рођендана друта Тита она ће из оба правца стићи у задружно село Наково“на румунској граници на месту где је прошле године убијен граничар Станоје Вукојевић.
. најући нек
ГОДИНА ХУП _ Понедељак, 24. март "БЕОГРАД
Директор Владими одговорни уредникр Дедијер,
ж Лист излази сваког дана сем
ЦЕНА 6 ДИНАРА
ПОЗДРАВИ ДРУГУ ТИТУ ЗА 60-ТИ РОЂЕНДАН
ШТАФЕТА ГРАНИЧАРА ПОСЕТИЋЕ МЕСТО ПОГИБИЈЕ СВОГ ДРУГА
Почетком маја ове године кре штафета
Сплит штафета планинара Далмације свечано дочекана на Обали маршала 'Тита, је присуствовало преко 8.000 грађана Сплита, У име Градског одбора Народног фронта и планинара Сплита штафету је поздравио Божо Чулић, после чега је Горјуп Звонко прочитао поздравна Хрватске и планинара Сплита упућена другу Титу за његов 60-десети рођендан.
Дочеку
писма планинара
После – завршеног – митинга планинар Горјуп Звонко пренео је штафету планинара у инпровизирани шатор пред којим ће је ноћас чувати почасна стража планинарскот друштва „Мосор". Сутра у шест часова ујутру зшптафета наставља свој пут премМма Сињу.
ЕКСПЛОАТАЦИЈА ШУМА У
БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ПРЕКО 100 КМ
НОВЕ ШУМСКЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ
Сарајево, 23 марта
У шумским ревирима Босне и Херцеговине почела је изградња железничких пруга, преко којих ће се продрети до огромних, досад неискоришћених, шума, Укупно ће се ове године изградити и сто двадесет четири километра шумских железничких пруга
Најважнија и најинтересантвија шумска пруга је Фоча Сутјеска којом ће се продрети у масиве Зеленгоре и Сутјеске — најбогатијег шумског подручја у БиХ. Дрвном масом из ових туума снабдеваће се пилана и творница фазерплоча у Фочи. Први километри колосека већ су положени,
Друга по важности црута спајаће Зучу и Рибницу код Какња. Биће дуга двадесет пет километара, а снабдеваће обловином пилане предузећа дрвне индустрије „Јахорина“, · Према приближној процени ово подруч је се може експлоатисати десет
тодина,
маоаонарилин ии И о рвотови о ниИИ ШЕСТ НОВИХ ПУТНИЧ– КИХ БРОДОВА
Ријека, 23 марта У ' бродоградилишту „Уља“
ник“ у Пули приводи се крају изградња серије од ш
довз типа „Опатија - То су први путнички комплетни изграђуј бродоградилиштима.
ест бро“
бродови који се уу нашим
СВЕЧАНО
ХИДРОЦЕНТРАЛ
(Од специјалног дописника
„Борбе")
рОзаљ, 23 марта На лепом пролећном дану, %? хук воде која се преливавзгк)дио ко бране, свечаност је от рио директор Загребачке елек·х;ао је Никола Гутић. После њ г речи говорио је директор Глав екције Д ;%вже Стје·паноШерцл, који као да је 93 Зк(:)мис:г·гна х лдектрана ::: ју ?е електропривреда ех:?:чу– ске пустила У погон, Н Чидро–
4 олико мањих х
дентрала дДо 100 киловата
хидроелектран Цс:в?;си 2.200 киловата, ња у цидурјиие “ пр%%жт-часова. а–
ове хидроелектр' Дафрњири о е око 10.000 кубиуграђено преко
3.000 кубика 6 тона, монтирана ::'е::чора израђена У фабрици
„ поста Кончар . т;рбте (свака
их снага), проив“
– по 1.600 коњск „
тострој". вод фабрике „Ли око 68 јектрана стаје }Е:иошна динара, али ће се 2577
: Душан | Благој Уређује редакциски коле гојевић.
Свечани дочен у Сплиту у Сплит, 23 марта Данас у 18 часова стигла је у
е Озаљ | 68
БРОЈ "71 1952
тијум
петка.
ПРОЛЕТЕРИ
свих
ЗЕМ'АЊ'А'„*·уџ·ЕдИЕитц
БОРБА
ОРГАН КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
СЕ!.
АНТИЈУГОСЛОВЕНСКА КАМПАЊА ИРЕДЕНТЕ
Изгреде у Трсту извеле
СУ Фашистичке органи-
зашције по налогу Рима
Демонстрације фашиста у Риму. — У Трету приликом нереда. : рањено 167 лица, од којих 51 полицајац
Рим, 23 марта (Танјут) Јуче' је у Риму око 2.000 студената манифестовало у центру града за прикључење Трста Италији. Том приликом избациване су непријатељске пароле против Југославије. Непријатељске – пароле ст·удет су поновили и испред једног америчког хотела. Зграда посланства ФНРЈ у Риму, као и зграде америчке и енглеске амбасаде, биле су чуване од страче полиције. Њ
Штрајк у Трсту организовали су послодавци
Трст, 23 марта (Танјуг) „Кориере ди Триесте" и „Приморски дневћик" пишу да је генерални штрајк који су организовали иредентисти уз подршку видалијевских синдиката, поводом годишњице трипартитне декларације доживео потпун неуспех. Штрајк, који је према писању ових листова, игнорисало најмање “ 80% тршћанских радника и намештеника, организовали су послодавци и сопственици | великих – италијанских предузећа у Трсту. Они су затворили предузећа и радње, иако је већина радника уствари била дошла на посао. Тако су, на пример, дошли на посао сви лучки радници, али нису могли да раде, јер'су их у томе спречиле лучке власти.
Напади на просторије британских и америчких војних снага
. Организатори ових иреденти-
стичких акција, — како пише „Кориере ди Триесте" и „Приморски дневник" — настојали
су да прикрију свој неуспех изгредима у центру града, које је извршило неколико стотина фашистичких разбијача, Ове групе су извикивале фашистичке и антибританске и антиамеричке пароле. Они су напали и на мензу за припаднике британске војске и разбили на њој прозоре, затим су поразбијали натписе на енглеском језику у главним тршћанским улицама,
'напали камењем један цивилни
британски ауто и преврнули један енглески камион и један амерички ауто. Ове групе су, такође, претукле једног британског официра и напале једног. словеначког професора средње школе. Извршени су напади и на просторије британских и а-
ИГРА НА ШТЕТУ МИРА
Дипломате из палате Киђи још једном слабо процењују ситуацију. Они поново покушавају да постижу успехе уценама и дипломатским маневрима. То је, уосталом, типично за сваку политику која није заснована на демократским принципима и не води рачуна о међународној реалности.
Палата Киђи се грубо оглушида о све досадашње искрене покушаје Југославије да се питање Трста реши у складу са обостраним интересима, да се уклони један од' узрочника неспоразума, на чију карту Толико много рачунају непријатељи мира у Европи.
Притом и данас, као и у прошлости, њена дипломатска активност заснива своје потезе на маневрима и штекулацијама на рачун других.
Не показује ли нам историја последњих пола века десетине таквих маневара“
Нису ли се италијански политичари споразумели и 1915 године с претставницима Велике Британије, Француске и царске Русије, изнуђујући од њих Лондонски пакт7 по коме су добили „право" на читаву Северну Далмацију са нашим острвима, протекторат над Црном Гором, Валону у Албанији, па чак и Адалију у Турској7
Време је прегазило ЈЛондонски пакт, али жисторија изгледа да ничему није научила дипломате у Риму, Они се данас позивају на трипартитну декларацију, по својој суштини сличан међународни докуменат, који је био
карактеристичан за односе италијанске владе са неким силама, али који данас нема никакве реалне подлоге. Најмање такав докуменат може имати ма кКакав значај кад се ради о праведним интересима народа Југославије о којима он није водио рачуна,
Данашња Југославија доказала је јасно и пријатељима и непријатељима да неће пристати ни на Каква нагађања око својих националних интереса. То се видело и 1941, и 1945, и 1948, а данас поготово.
У тој борби за одбрану своје независности, народ У овој земљи свесно и одлучно, без гунђања, подноси нај“
теже материјалне жртве. Ми у Југославији дајемо 2407 нашег националног дохотка, лишавамо се најнужнијих ствари, да бисмо јачали одбранбене снаге и одбранили своју слободу и независност. А разумни кругови на За-
паду дубоко су свесни чињенице да. људи наше земље
не чине тиме само допринос независности
Југославије,
него задржавају талас агресије да не прелије овај део
Европе.
Зато је време да се у палати Киђи људи већ једном прену и да престану да размишљају. у. терминима старе грандеце освајачког Рима. Место да изнуде жртвовање јутословенских интереса, они ће се обрети као — жртве
сопствених слабих процена
својој политици.
и недостатака реализма У
меричких војних снага, После подне фашистичке групе су дошле пред седиште тршћанског фронта независности и камењем потпуно разбиле све прозоре, као и излоге околних радњи,
Пошто је и полиција, приликом интервенције, била нападнута камењем, она: је употребила шмркове и сузне бомбе, Према званичним подацима у изгредима је рањено 167 лица, од чега 51 полицајац. Ухгпшено је 61 лице.
Иредентисти су желели о да изазову нереде
Трст, 23 марта (Танјуг) Поводом последњих шовцнистичких провокација у Трсту, руководство Словеначко-италијанског фронта усвојило је резолуцију у којој се истиче, да су иредентистичке странке же“ леле на сваки начин да изазо“ ву нереде како би поново: ожи“ вели трипартитну декларацију, коју су догађаји одавно покопали. Словеначко-италијански фронт тражи, да се из цивилне управе отстране сви они који непрестано спроводе своју с&мо: вољу против тршћанског ста
А
У 3
Двтаљ са разводив мреже.
зо амортизовати.' Један киловат-
ема нНОВИМ 4 &?у калкулацији за 1952 годи
; односно. ну) стајаће 0,61 динар. о, у | организација.
15 пута мање него, термоелектрани Загреб.
Оозаљ
новништва и позива целокупно тршћанско становништво на јединство у циљу стварања демократског фронта, за одбрану слобода и тежњи Тршћана за независношћу,
| Јединствени класни синдика- :
ти објавили су проглас у коме се истиче, да је штрајк, који су организовали иредентисти и видалијевци, потпуно пропао и да је руководство видалијевских синдиката тиме на најочигледнији начин пружило подршку италијанским националистима.
ЈЕ ПУШТЕНА У ПОГОН ОЗАЉ !
Озаљ П је'дело наших инже-
| њера, . пројектаната, грађевинај ца и електричара.
На, прослави је говорио и претседник Савета за индустрију Хрватске Душан Чалић. Он
'ј'е — показујући на стару хи| дроелектрану – Озаљ 1. која се
другој обали Купе нове – хидро-
налази на управо – наспрам
“ електране — казао да су ове 4 | две
хидроелектране – симболи два времена — једног, које је прошло и данашњег, социјалистичког. На генераторима и тур“
. | бинама нове хидроелектране у-
резана су имена великих инду-
| стриских · предузећа социјалиј| стичке Југославије,
Тачно у 11,35 часова окрену“ ли су се ротори, а на великом белом . своду засјало је електрично светло,
Свечаности су присуствовали потпретседник Владе и претседник Привредног савета Хрватске Јаков Блажевић, члан По| литбироа ЦК КП Хрватске Ми“ ле Почуча и други претстанници власти, Партије и масовџих
н. К.
Савезнична управа одбацила захтев иредентиста
Трст, 23 марта (Танјуг) Командант Англо-америчке зане СТТ генерал Винтертон, одбио је захтев претставника Хришћанско-демократске, _ Социјал-демократске, Социјалистичке, Републиканске и Либералне странке у Трсту, да се предузму строте мере против органа англо-америчке војне у“ праве који су — како су то дефинирали – претставници – ових странака, приликом јучерашње посете генералу Винтертону одговорни за изгреде до којих је 20 марта дошло у Трсту.
Захтев да се не примени италијански изборни занон
Трст, 23 марта (Танјуг)
Цело словеначко – становништво и већина о италијанског становништва англоамеричке зоне СТТ, реаговало је са пеликим незадовољством на вест о намераваној примени италијанског изборнот закона повезивања кандидационих листа на изборима у овој зони СТТ,
У о многобројним њ тротестима, који су тим поводом изражени, нарочито се указује на чињеницу, да би се применом тТог закона пружила очевидна п дршка Италијанском иредентизму. Досад су · организације Освободилне фронте одржале многобројне састанке она којима је тражено од Англо-америчке војне управе да се у 30ни „А“ не примени њиталијански изборни закон.
ПРЕГОВОРИ У КОРЕЈИ
· МОГУЋНОСТ ВОЂЕЊА ТАЈНИХ САСТАНАКА У ПАНМУНЏОНУ
Панмунџон, 23 марта На данашњем састанку штабних официра зараћених страна претставници – Уједињене – команде изјавили су да су спремни да размотре могућност вође• ња поверљивих и незваничних разговора, који би имали карактер тајних састанака. Они, међутим, сматрају да ради проучавања ове могућности није потребно да се даљи преговори одложе за неколико дана, како је то предложила кипеско-сећернокорејска делегација.
|НОВА СУЂЕЊА
У ФРАНКОВОЈ ШПАНИЈИ “
Лондон. 23 марта Специјални – дописник – „Обсервера“ јавља да се у Франко. вој Шпанији и даље настављају масовна. политичка суђења, Поред 43 члана опозиције који су сада затворени у затвору Ла Коруна, 27 лица – оптужених за комунистичку пропа“ ганду чекају на суђење у Барцелони, а исто толики број сжи. дикалних активиста у Севиљи, У Витерији ће ускоро бити из“ ведено пред суд 14 лица из Ба. ске. Они су оптужени — како пише дописник „Опсервера“ да су прошлог пролећа органи· зовали штрајк у знак проте. ста против подизања трошкова живота. Државни тужилац тражи за већину од 'њих казну затвора од 20 година-
МОРИСОН ( ЗНАЧАЈУ ПОВЕЋАВАЊА ОДБРАНБЕНИХ НАПОРА ЈУГОСЛАВИЈЕ
Лондон, 23 марта (Танјут) У говору који је данас одржао у Нсрвичу, бивши лабуристички министар Мофрисон на. пао је буџетски предлог конзервативаца. о али је подвукао потребу да се Велика Британија наоружа. Он је истакао да је цаоружање потребно – Великој Британији и због стварне опа• сности која данас прети њеној безбедности и слободи,
„Ако верујете да данас не постоји опасност оод агресије Совјетског Савеза у Европи рекао је Морисоп — тала је са. мо потребно да се запитате 5ашто маршалеТито и Југославија чине све могуће напоре да се наоружају.“
„ВАШИНГТОН ПОСТ" ОСУЂУЈЕ ПРОПАГАТОРЕ ИДЕЈЕ ПРЕВЕНТИВНОГ
РАТА
Њујорк, 27 марта (Танјуту Водећи – вашингтонски – лист „Вашингтон пост“ напао је у свом унводнику оне кругове у Америци који пропагирају идеју превентивног рата, Осврћући се на случај бившег амери. чког војног аташеа у Москви гонерала Гроуа, којх је у своме дневнику записао да је наступило време да се поведе рат, и на неодговорне поступке неких америчких · официра у Азији, „Вашингтон пост" пише: „Функ. ционери таквог карактерд као што је генерал Гроу, поготову ако се налазе на одговорним положајима, опасни су по мир у свету. А ми имамо данас баш такве људе на одговорним ЊП9оложајима у Азији. Наша званична политика према Формо“ зи и даље остаје политика неутрализације опог острва – све док траје корејски рат. Међутим, с бурманске границе сталпо стижу извештаји о актив. пости кинеских националистичких група којом се директно руководи са Формозе. 'Такође стижу извештаји о америчком учешћу у тој активности.
— и — + рзствни
Модерна пострбјења хидрое зекратне Озаљ |! израђена у з тим фабрикама, која су јуче пуштена у шогон
Плодови напорног рада
Дошло је доба убирања плодовћа вишегодишњих ина“ пора, свесног стезања кајиша и одрицања много чега, да би смо хасније имали све.,
Две нове хидроцентрале — Озаљ П и Прва на бистрој Купи у Хрватској, друга На Планине ском брзаку у Македонији. Нису велике,. У односу на Винодол. Јабланицу, Зпорник, Власхну итд. спадају У ред малих. Обе ће давати преко 10 милиона киловат-часова електричне енергије годишње, што замењује рад 40000 ЉуУДИ.
Салукнчица.
Оне су прве од седам које ове године иду у погон. Отприлике за месец дана кренуће први агрегат на Вино“ долу, а он сам даваће 50 милиона киловат-часова енергије годишње, (сва три агрегата даваће 2730 милисина) првеи агрегат Банопићке термоелсктране, даваће 12 мили• она киловат-часопа, и Слап Зете у Црној Гори — око
6 милиона киловат.часова енергије годишње. То значи да ће наша привреда од априлља добијшти нозих 68 ми-
лиона – хиловатчасову – елептричне – енертије – годИшЊње. Ова снага може да замени рад око 250.000) људи.
За ове хидроцентралес, изузеп Винодола, сва опрема је из домаће производње. А то је обиљна победа наших о народа у борби против дне ( заосталости земље, за јачање скономске и на клте
не независмости. И то извојсвана пише знојем и т у и одушепљењем, него техничким сред
Друге европске земље имају диже још од почетка ХУШ
нидустр
и крајем
славија је почела такорећи с голе
У Југославији је 19309 године, иа је Ђеомд богата природним ц„_·_»ћн.г?".·.х•:;_ долазил ЦИ тату станопника — 71 киловат:час електричне еперти годишње, а У Француској — 480, у Италији — 400 Ептлеској — 570, у Аустриј« — 400, у Шпајцарској — 1.680, у Норвешкој — 3.400 итд
Опи подаци јасто илуструју припредну заосталост Југос.·т.·шн·:· и величину напора које наши народи улажу да ту заосталост ликвидирају.
Новим хидроелектранама подиже се скономски по теицијал земље у целини, а посебно заосталих регу“ блика. Јер, док је 1930 године просечно ип становника Југославхје долазило 71 киловат.-час на становника ПЦрпе Горе изиосио је само 29. а Македоније 60, У томе коренит прелом претстапљају 32 електране које подижемо, Отуда је и темпо наше електрификације бржи него у другим европским земљама, изко јОШш упек заостајемо иза њЊих.
Кад се пусте у погон све елехтране које су у изградњи, долазиће на сваког становника гославије 20 ки“ ловат“часова електричнео епергије годишње. Али то још захтева огромне ивпоре читаве земље, Ове ни пџћ• о
дине све ће опе да почну производњу,
париски разговори Антони Идна о проблемима Немачке
(Телефонски извештај сталног допистика „борбе“)
Лондон, 23 марта После повратка шшт·трн[ спољних послова Антони Идна из Париза, истичу се три успеха ове његове мисије, Прво, пост–' гнута је потпуна сагласиост пе рамо између Сједињених _ Америчких Држава, Француске И Велике Британије, иего и између њих и западнонемачког кан• целара Аденаусера, о одговору на последњу ноту руске владе о „уједињеној, неутралиој и о граничено наоружаној 'Немачкој“. Друго, истиче се да је бри“ танска влада овога пута нашла начин да пружи нову подјршку Европском већу и да ће њени конструктивни – предлози – моћи показати практичие резултате у његовом будућем раду, Најзад, Идн је у великој мери ДОпринео томе да се разјасне поје. дини елементи у сплету сарског питања и ублажи прилично 32тетнута ситуација између Руси-· је и Западне Немачке,
Одговор влади СССР Очекује се да би сутра или прекосутра могао бити упућен идентичан одговор влада САД, Велике Британије и Францу-
ске на руску ноту, или — како се овде коментарише — на првк овогодишњи крупии дипломат ски корак у руским настојањи“ ма да се докопа контроле над Немачком. |
Током разговора дошло је до изменде првобитног британског нацрта, и то у ова два правца; прво, поређен са ранијом редакцијом одговор ће бити мањео по“ мирљић и," друго, · првобитио концентрирање на само неколи“ ко тачака одговора бићео садћа проширено изпесним бројем но• вих питања,
Французже. су. били. нарочито осетљиви према два проблема | које је покренула совјетска нота: према западиопемачким гра- | ницама, које, како потсећа мос коаска уоста, нису коначло фиксирана · потсдамским · споразу« мом, и на руски предлог о ства. рању немачке нпадионално армије, Западнонемачка влада, од“ носно др Аденауср, поред тога што је изразила посебну сагласност са бригама три западне владе да преговори са Русијом ] не одложе политичко, економ- | ско и војно попезивање Заладне Немачке са Западом, захтевала | је да три западне силе не оба- | вежу ељентуални новоизабрани мемачки парламент иа политич«
ХУ неутралиост и да три запа; не земље не усвоје руску суп стију по хојој би се лареговор водили на осиову, признања : сточнонемачке границе ма Одр и Ниси.
Очекује се да ће одговор -3: пада бити релативно кратак Де кумеонат — нешто испод хиље ду речи, .
„Охрабрење Европи“ Нови корок г. Идна у ском пећу оцењује се овде знак конструктивног удела ЂЖ де Велике Британије у даље
процесу свропске · интепрфициј оли без слабљења :
Сретганскаг позиција у Комонљедту ·ф} лантском пакту. П | Идиа имају у виду тешње ти пезивање Европског већа « Шумановим и Плевеновим пљи неом. Чињеница “ да Бр учествује у Европском већу, пе и у Шуманозам и Плевењ ром плану показује у чему налази ново „Британско оф: брење Евфроли“. ; Овде со изражава миишљен дА — нако Шуманов план ИЕ ропска – одранбена · заједим броје само о по о шест земаљ чланица а Европско веће 15. сва чињеница не може пре стављати – пикакву приницици јелну препреху све ужој сара. њи наведених епропских заје ница. – Напроти, – повезиван све три постојеће европске о
(Наставак на трећој Страци)