Борба, 16. 11. 1952., стр. 1
БЕОГРАДСКО ИЗДАЊЕ
ГОДИНА ХУП С ВРфЈ а Недеља, 16 новембар 1952 БЕОГРАД Директор Владимир Дедијер, главни и одговорни уредник Душан Благојевић
Уређује редакциски колегијум. %
Лист излази сваког Чдене ЦЕНА % ДИНАРА
(е)
КИДРИЧА И Д
Трудбеници широм земље са 3
Стање здравља у 18 часова
Београд, 15 новембра у 18 часова У здравственом „,стању прет-
ших радних људи мучну стрепњу за живот истакнутог и вољеног друга.
У таквој ситуацији, када су људи испуњени немиром и зеб-
седника _– Привредног – савета | Њом, – предуго је чекати читав
Владе ФНРЈ друга Бориса Ки- | 48Н да би се из новина сазнало : к 1
дрича о наступило је извесно ако се креће стање – болести
друга Кидрича. Зато се Током читавог јучерашњекк· дана до у касну ноћ нашој редакцији јављало телефоном – стотине лица. у о име својих . организација Савеза комуниста Југославије, Народног фронта и других масовних _ ооганизација,
Тако се јуче код наше редак-
субјективно и објективно побољшање. Температура 36,2' С пулс 108, крвни притисак 80/60 мМ ХГ.
Професор др Р. Јовановић, професор др Беровић, професор др Ф. Булић, др Б. Најда-
новић. ције распитивало и по неколико пута Градски комитет стање 3 дравља у 23,30 Савеза комуниста Југослави-
је на Ријеци и много других организација СКЈ из читаве земље, а нарочито из Београда и Земуна, Савет за науку и кул-
часова Извршени конзилијарни пре-
тлед је утврдио да се већ |туру у Земуну, Централни дом објављено о побољшање здрав- | ЈНА, Дом омладине у Београственог – стања – претседника | АУ, Деветнаеста основна органи-
зација Народног фронта у Београду, чланови предузећа: „Александар Ранковић" на Ријеци, „Сутјеска", — „Пролетер", – „Јасен“, – „Телеоптик", „'Гехнопромет" и других, затим НО Београда, струковни одбори Месног синдикалног већа у Београду, многе гимназије у Београду и Земуну, чланови. Управе др“ жавне – безбедности у Земуну, Хидротехнички институт итд.
Сви они изражавали су своју забринутост а истовремено најтоплије жеље да се стање здрав ља друга Кидрича што пре побољшта. Привредног савета Владе ФНРЈ друга Бориса Кидрича одржава. Чланови конзилијума: др ' Ц. Ј. Ц. Бритн, др А. Ј. Еванс, | др Р. Јовановић, др Р. Беровић, др Ф. Булић и др Б. Нај| • | :
дановић.
ски лекари Хематолози
Беотрад, 15 новембра (Танјутг) На земунски аеродром стигли су данас у 19,30 часова из Британије први сарадник познатог
хематолога др Уитбија, др Ц. Ј. миха МЗРИННО посетио
друга Нидрича
Претседника Привредног савета Владе ФНРЈ Бориса Кидрича посетили су данас у десет часова у болници претседник Владе Народне Републике Словеније друг Миха Маринко и чланови Владе Марјан Брецељ, Иван Мачек и Борис Крајгер и интересовали се за
Ц. Бритн и др А. Ј. Еванс, који су позвани у Београд да зађједно с нашим лекарима узму учешћа у лечењу друга Бориса Жидрича.
У 20,30 часова почело је у болници . „Др Лратиша Мишовић“ консултовање британских лекара с нашим лекарима, после чета ће бити извршен заједнички
преглед болесника. стање његовог здравља. Забринутост у читавој Током – читавог – преподнева ; друга Кидрича су посећивали ' земљи чланови Извршног и Централног комитета Савеза комуниста БВест %Ј:ш:кч? ';б;лзеша л%.ру:·)а- Југославије, који су и ноћас | Вриса, 'др је сатима остали у његоз_зој непо/ збиљну – забринутост у читавој средној близини. (Танјуг) земљи. Још пре неколико дана слушали су преко радија милиони трудбеника његово излагање на Шестом конгресу и стога је немило саошптење о изванредно озбиљној опасности у ко“ јој се налази унело у срца на-
У Београд стигли британ
У Загребу
Загреб, 15 новембра
У току данашњег дана велики број грађана града Загреба · преко телефона и лично
ЧЕТВРТИ КОНГРЕС АФЖ СЛОВЕНИЈЕ
СЛОВЕНАЧКЕ ЖЕНЕ У ИЗГРАДЊИ СОЦИЈАЛИЗМА
Реферат је поднела другарица Ангела Оцепек, прет| седница 4ФЖ. Словеније
Љубљана, 15 новембра | у локалним! органима народне У Љубљани је данас почеој| власти. Од 1945 до сада број Четврти конгрес АФЖ Слове- | жена у месним, среским и г;задније. У раду Конгреса учеству- | СкИМ народним одбогг;заао ?:ЗЗ је око 700 делегаткиња из свих | Је од 10,9 од сто га 29 дисго крајева Словеније, а као“гости | УКУПНог бр};)ца. %2 ЗЕ::а;·е брре присуствују претставница Цен- тако примећује оИ тралног одбора АФЖ Југосла- |Ја жена у разним дру вије Вида Томшич, чланови По- организацијама. Основни узрок литбироа ЦК Савеза комуни- томе суа о:т;згзире;:::о;авзгг | 4 схватањ – ] %:а :ло%%в;хзг!?г ст:};п?;%::;и: штву и извесно неразумевање Президијума Н,'.ародне скупшти- | ЗНачаја борбе за равноправност не Франце Бевк, претседник | ЖЕНА. Међутим, подаци о проСавета за науку и културу Бо- дуктивности рада у разним пре рис Зихерл и претставнице ду;ећима лаке индустрије покаАФЖ из појединих република зују да су радни учинци радни-
А ца исти, ако не и бољи (у тек:у?[?;:!тзгжзежена е е стилној индустрији, на пример)
; него код мушкараца. Додуше, Реферат о улози жена у из-
| 2ла је честа је појава да су жене не-
ШЦ:ЈЗХРЗ%Е п?:ћ%вени%е | (Наставак на другој страни) Антела Оцепек. Пошто је изнела положај жена код нас пре · рата и све мере које су до сада предузете да се побољша положај жена у нашем друштву (законом о заштити мајке и детета, увођењем бесплатног отсуства за породиље, оснивањем дечијих јасала итд.) другарица Оцдепек је навела и неке податке о учешћу жена у привред-
ном животу,
Од. свих запослених лица У Словенији 30 по сто сачињавају жене. Међутим, у односу на то није ниуколико сразмерно њихово учешће у управљању . предузећима :и у органима народне власти. Тако је у радничким саветима од укупног броја чланова свега 20,6 'од сто, а у У“ | правним одборима 17,5 од Ссто ' жена. (И то махом у трговин1 ским предузећима.)
' | Јод: слабије је учешће жена
Поглед на коксару:
интересовао се код на- | ше редакције за здравље претседника ШЏри- | вредног савета · Владе | ФНРЈ друга – Бориса | Кидрича.
Према · информацијама које има наша редакција ~ поједине – основне организације Са веза комуниста Југославије 'из Затреба упутиле су другу Кидричу телепграме у којима му желе да што пре оздрави.
У Сарајеву
Сарајево, 15 новембра
Болно је одјекнула вест о тешком здрав- # ственом – стању – друга Бориса Кидрича међу комунистима и трађанима Сарајева.
Данас пре подне грађани су често називали дописништво „Бор- | бе“ у Сарајеву и пита- | ли да ли се зна шта но- [ вије о – здравственом | стању друга Кидрича. Исто тако су питали и ' у Централном комитету Савеза – комуниста Босне и Херцеговине.
7 0 2900 = >
У Скопљу
Скопље, 15 новембра Вест да је друг Б ) рис Кидрич претседник "7%" Привредног савета Савезне владе тешко оболео изазвала је забринутост у Скопљу.,
Многи грађани интересовали су се за болест и здравствено стање Бориса Кидрича и у току
ПРОШЛЕТЕРИ СВИХ ЗЕМАЉА УЈЕДИНИТЕ СЕ
.
РГАН САВЕЗА КОМУНИСТА ЈУГОСЛАВИЈЕ.
дравља — У многобројним
Друг Борис Кидрич данашњег дана у нашем дописништву. Последње вечерашње вести наших радио станица о здравственом стању. друга Бо-
риса Кидрича очекују се са великим интересовањем.
Стање здравља друга Кидрича изазвало је потиштеност у Словенији
Љубљана, 15 новембра
Први извештаји о озбиљном стању болести о друга _ Бориса Кидрича – изазвали су велику забринутост и дубоку потиштеност како у Љубљани тако и у осталим крајевима (Словеније. Велика популарност друга Кидрича, претседника прве Владе Словеније и једног од главних организатора Освободилне фронте – учинила је да су се прве вести о његовој болести брзо пронеле не само по Љубљани него и у читавој Републици, Још од јуче поподне када је радио-станица у Љубљани дала прво саопштење многи грађани позивали су Њ телефоном руководства партиских и фронтовских организација и тражили ближа обавештења о стању болести друга Кидрича. У току читавог дана групе грађана окупљале су се око редакција дневних листова како би сазнале појединости о _ болести друга Кидрича. Многи грађани позивали су редакције телефоном и тражили _ обавештења. Дописници „Борбе“ ,из . разних крајева Словеније позивали су читавог дана дописништво „Борбе“ у Љубљани и тражили обавештење како би у својим местима могли да одговоре на многобројна питања која су им постављали грађани.
На Конгресу Антифашистичког фронта жена, који је данас почео у Љубљани, · делегаткиње су са великом забринутошћу коментарисале последње вести о стању здравља друга Бориса Кидрича. М. Б.
У Марибору Марибор. 15 новембра Читајући извештаје о болести друга Бориса Кидрича радници мариборског индустриског басена послали су многа писма У
Београд у којима питају како стоји са стањем здравља друга Кидрича. Таква писма послали су радници творнице аутомобила, затим творнице железних конструкција – „Франц | Лескошек“. Многобројни телеграми
Вест о тешкој болести друга Бориса Кидрича узнемирила је и забринула трудбенике широм земље.
У многобројним телеграмима радних ~ колектива, – установа, масовних организација, припадника Југословенске народне ар-
је и других жели се што скорије оздрављење друга Кидрича.
Телеграме су упутили Корпус народне одбране, радни колектив предузећа „Икарус“, Команда – Југословенског _ ратног ваздухопловства, колектив амбасаде ФНРЈ у Москви, слушаоци, наставници и управа Школе за официре Народне милиције у Сремској Каменици и многи други.
Међу многим писмима и те леграмима који стижу – поводом болести друга Бориса Кидрича преко болнице „Др Драгиша Мишовић" ститла су У току јучерашњег дана – многа писма 'и телеграми.
Припадници Корпуса народне одбране Југославије, – преко своје команде, упутили су дру гу Кидричу следеће писмо:
„Свим својим бићем Ви сте везани за нашу стварност, Њза социјалистичку изградњу у Југославији и Ваш живот претставља драгоцен прилог нашим даљим ,напорима у том правцу. Зато, дубоко дирнути вешћу о Вашој болести, делећи осећања свих припадника наших јединица, желимо да Вам упутимо најтоплије жеље за брзо | 03–
СТАЊЕ ЗДРАВЊА*Др&ГА БОРИСА – МАРШАЛ ТИТО АЉЕ ОЗБИЉНО
абринутошћу прате извештаје о стању његовог 3 Телеграмима изражава се жеља за брзо оздрављење друга Кидрича
ПРИМИО АМЕРИЧКОГ ГЕНЕРАЛА ХЕНДИЈА
Маршал Југославије Јосип Броз Тито примио је јуче у 10 часова пре подне, у присуству начелника Генералштаба ЈНА генерал-пуковника Коче Поповића и његовог заменика гене-
рал-пуковника Пека Дапчеви-.
ћа, у куртоазну посету америч-
ког генерала г. Т. Т. Хендија, ко-,
ји је допутовао у нашу земљу у вези с питањем војне помоћи. Пријему је присуствовао и генерал г. Џ. Хармони, шеф Мисије за војну помоћ при амбасади САД у Југославији. (Танјуг)
Посета тршћан. Сских ОкШШШштИХН ских одборника Љубљани (Од сталног дописника '„Борбе")
Љубљана, 15 новембра
Данас у подне на позив Градског народног одбора Љубљане стигла је у пријатељску посету група од 43 одборника главних општина зоне А СТТ, и то: Девин-Набрежине, Згоника, Репентабора и Долине, као и претставници Миљске општине. Тршћански тгости, које предводи саветник тршћанске о општине и потпретседник – Освободилне фронте др Јоже Деклева, претставници су разних политичких група које су се пред општинске изборе у мају ове године ујединиле у Словеначку заједницу. ·
У просторијама Клуба Градског народног одбора у Љубљани госте из Трста дочекали су претседник Јака Авшич, потпретседник и претседници свих савета Народног одбора и претставници Градског одбора Освободилне фронте. У свом говору, поздрављајући госте, Авшич је истакао значај ове посете за даљи развитак пријатељства и солидарности између словеначког народа и становништва СТТ.
Интересантно је да су' реак« ционарни њ елементи у 'Трсту иступили необично оштро против ове посете општинских одборника и на сваки начин покушавали да их одврате од ње.
М. Б.
ПРЕТСЕДНИН ТРШЋАНСНЕ ОПШТИНЕ УЧЕ-. СТВУЈЕ У ИТАЛИЈАН-
СКОЈ ИЗБОРНОЈ НАМПАЊИ
Трст, 15 новембра (Танјуг) Да би што јаче истакле политичко прикључење зоне „А“" Италији, италијанске политичке странке укључиле су У предизборну активност у Италији и истакнуте тршћанске иредентисте. Тако је демохришћанин – Бартоли, – претседник тршћанског Општинског већа, одржао синоћ митинг у Болца'ну у оквиру кампање за општинске изборе у Јужном Тиролу. Поред Бартолија на овом предизборном митингу говорио је и један претставник италијанске коминформовске партије и вођа италијанских фашиста де Марсанић.
УЛОГА ВЕЋА ПРОИЗВОЂАЧА
У садашњој политичкој активности пре.%: изборе за народне одборе у Словенији у већини случајева у први план су избила питања која се тичу већа произвођача. То је и разумљиво у опој нашој индустриски развијеној Републици у којој већина становника претставља радпиштво које је заитересовано у првом реду за тај свој нови самоуправни орган.
Дискусије које су се досад о томе водиле на састапцима партиских, синдикалних и фронтовских организација и радних колектива показују да је идеја о већима произвођача почела да сазрева у свести радништва и раније, можда још у самом почетку развијања радничког управљања предузећима, што значи, да је сам живот учинио зрелим за решавање ове као и низа других поставки _ примене марксистичких о принципа на нашу стварност. Ц
Установа већа произвођача добила је сада и своју законску' форму. Али то не значи да, на пример, у Словенији и раније није дошло до неких макар и примитивних облика учешћа радних колектива у решавању привредних проблема у самоуправним јединицама народне власти. Ти облици појавили су се у великим индустриским центрима (Јесенице, Крањ, Цеље итд.) још онда кад су први раднички савети код нас почели да управљају предузећи ма. Већ тада су радни колективи (нарочито тамо где је скоро целокупно становништво неког места запослено у једном предузећу, као што је то случај у Железари Јесенице) истакли захтев да се уз њихово учешће решавају разна комунална питања за која су и њихови чланови заинтересовани као становници тих места а да, с друге стране, и локални органи народне власти помажу напоре колектива да им предузеће што успешније ради.
Било је ту, разуме се, још много нејасноћа у погледу разграничења – компетенција, усклађивања ~ међусобних односа и даљег развијања сарадње, било је такође случајева да колективи одвајају извесна средства за потребе народних одбора. али се не интересују да ли се новац троши рационално или не, као и низ других нерешених ствари. Основно је, ипак, то да је радничка класа у овој Републици дочекала законске одредбе о већима произвођача имајући за собом већ извесну претставу о њима као и извесно животно искуство о њиховом раду а пред собом доста јасну перспективу о улози и задацима тих нових органа непосредних произвођача.
То најбоље показују дискусије које се сада воде у јеку предизборне активности у Словенији. Нарочито падају у очи мишљења да већа произвођача не би требало да буду само органи преко којих ће радни колективи учествовати у решавању разних привредних проблема локалне заједнице, већ да она буду и нека врста носиоца политичког па и економског јединства радничке класе једног краја, исто тако као што би то требало да буду касније, доношењем новог уставног закона, у ширим размерама, већа произвођача у вишим органима народне власти. |
На једном од претконгресних партиских састанака У Љубљани 'идеја о оваквој улози већа произвођача дошла је до изражаја после дискусије о потреби | усклађивања уских интереса појединих предузећа са ширим интересима заједнице. Колико је — речено је том приликом нови привредни систем допринео да се иницијатива сваког предузећа развије до досад невиђених размера, То“ лико је он, с друге стране, отворио врата нездравом партикуларизму који би у крајњој линији могао и ослабити јединство радничке класе. (Реч је конкретно била о предузећу за одржавање градске чистоће „Снага" које, по свој прилици, из објективних разлога не остварује вишак фонда плата и о некој фабрипи кутија која опет без неких нарочитих заслуга остварује висок доходак),
На овом и још неким другим састанцима преовладало је мишљење да веће произвођача треба да буде онај демократски орган који ће усклађивати посебне интересе са општим. 'У, конкретном случају сматра се да би део добити рентабилнијих предузећа одлазио не само на потребе заједнице, већ 'евентуално и за пружање материјалне помоћи неком заосталијем предузећу које трпенутно још не може да буде рентабилно, а чија је егзистенција од општег интереса за срез или град у коме се налази Не би, разуме се, све то опет смело да се претвори у некакво шаблонско разграничавање права прецузећа као самосталних привредних јединица и већа произвођача као | њихових претставника у органу народне власти. То би, | уосталом, било и немогуће јер су у питању делегирани претставници радних колектива, чији ће састанци претстављати демократски договор са одлукама које ће бити у интересу сваког предузећа посебно и целе локалне за- | једнице.
Иако нови законски прописи јасно одређују место и улогу већа произвођача у систему наше народне власти, ипак се не може рећи да ти прописи претстављају већ коначну реч о тој материји. Напротив, „коначну" реч да- : ваће свакодневно сами непосредни произвођачи чија ће будућа пракса испуњавати животном садржином посто- : јеће законске оквире. '·
Али већ се и сада могу из мишљења, која Непосредни произвођачи о томе износе на разним састанцима, извући
драгоцени закључци. Једач, свакако најважнији, јесте тај да већа произвођача треба да постану носиоци јединства радничке класе, њени органи који ће у, ужим или шчарим размерама усклађивати о индивидуалне њ интересе са општим. · . |
А то што се у читавој предизборној активности највише подвлачило — да већа произвођача, а и сами новоизабргни народни одбори треба да буду | носиоци Сорбе против своког партикуларизма — доказ је високе соција- | листичке свести и зрелости радничке класе.
Љубљана. 15 новембра
Милан БАЈЕЦ
пРрви ЈУГОСЛОВЕНСКкИ КОКС |
Четрдесет вагона кокса већ је упућено у наше железаре
Лукаваџ, 15 новембра (телефоном)
Иако су неки листови пре два дана објавили да је добијен „проб“ ни" или „прави“ кокс, тек синоћ је из 35 пећи у Лукавцу као лавина покуљао кокс.
Велика сушионица сепараџија лигнита, торањ. н бункер ва угаљ, резервоар за плин и друге фабричке зграде ;
После шест дана и ноћи непре“ кидног пуњења угљем топлота је прешла 1000 степени Целвзијусових и — први вагони квалнтетног кокса јутрос у рану зору кренули су у Сисак, Јесенице, Вареш и Зениду.
Лукаваџ почиње од данас да даје по 300 тона металуршког кокса, пр“ вог у историји наше земље,
Дирљиво је било гледатн како се људи који су зидали ова здања, 4 грле пред – отвореним – ждрелима ; 15 коксних батерија. Младом седам“
| наестогодишњем. ложачу, сада ма“ шинисти Емину Мехиновићу, канула је суза на усијани кокс.
Кроз неколико дана плин којл се добија коксовањем угља почеће да загрева и другу батерију од 40 пећи. Она ступа у производњу након два месеца, чим достигне то“ плоту преко 1000 степени. То ће бити негде у јануару месепу. Одмах затим очекује се и завршавање се“ парапије лигнита, једне од најмо“ дернијих и највећих у Европи.
У овај објекат у Лукавцу упрте Су н очи двојипе натих научних радника — професора Макса Са“' мепа и инжењера Боже Поповића, | чија је неоцењива заслуга што је “ добијен домаћи кокс. '
| Наша земља даје сваке године · око 24 милиона долара за уво кокса. Нећн у Лукавцу даваће м··'; Дишње једну трећину досад увоже“ ног кокса. , Коксару је зидало 13.000 радни“ ка, омладинаџа, инжењера и тех“ ничара који су дали преко милион радних дана. %
Д. М.