Борба, 28. 02. 1958., стр. 7
Детаи, 28 фебруа 1958
КУЛТУРНИ ЖИВОТ | паша АНСАМБА ЛЕЊИНГРАДСКОГ
БАЛЕТА »КИРОВ« ДОПУТОВАО У БЕОГРАД
јуче ће У Београд допутовао мба лењинградског балеједан од најбоколектива г Савеза, који ће до дати неколико прет-
унса "+" љих У
(овјетско |) марта
ава У “Н, ГА ниЏи чекао родћ ром тар
КУАТУ
"На кратком
београд
рлавне желе.
Киров.
Оскаром
иностранством етставници совјетске амбаса
МЕ" многобројни уметници н рни радници. растојању од Дунав-станице до зничке станице забележили смо први сусрет са
метничких
Југославији.
авно!
во
ке
совјетским уметницима.
свега, С (овјетск
Дудинском и
ви ског вом
— Ма
динска, а
народним уметницима аташом К. М. Сергејем, С директором лењинград“
балета и шефом балета трупе Бо-
рисом Фенстером.
ог Савеза
Георгијем
огромним
што ћу наступити као
и Одилија у „Лабудовом језе" првој претстави коју Пе бл приказати беопрадској публици. С партне фом Сергејевим имаћу прили-
физелу с вашим
Ру,
уаШ ансам
ке да играм
балетским ансамблом. Дудинска је рођена у
кођу, У породици уметника, у појој је њена мајка, Наталија алијери, била тауође позната балерина. Наташа је почела да учи балет као девојчица од осам година; уфкоро се уписала у балетску шолу у Лењинграду, код чуузог професора Агрипине Ва Код ње је учила дуги у година. Први пут је насту ша на сцени лењинградског бина у „Лабудовом језеру
по Одета и Одилија. Отада а сени овог позоришта ин уетира све значајне улоге уз маичног репертоара, и ипа ) делима савремених со-
Дудинска
нове.
петекиХ
— Мој омиљена Муреција У балету који је по еге компоно-
текст
зао Крејр Веома ми је блиска
зри]
на
ШУ
све џт
Кита,
Чељуст
Позантне справе,
времен
ских ЈМ да
Лав де
скок, И
дова, Т УМ јатима насел
Вратова ка Чнмо да ли
» јавних
композитора.
удовишта, но симпатична. Велике челичне! звери од којих се свака претворила. само у шаку. Шаколике
Сатима се могу посматрати мајсторије их животиња покретљивих ни чилих, ве4рих, са неким њиховим „посебним, но очиГАедним смислом за хумор: Импозантне су ЈаД се трзају и кад ржу, онда кад су озлоЈђене, у вртоглавици. (умануте су као да (вака, тада, у превеликој журби саму себе Ма реп хвата. Другипут су доконе и опуШтене, играју се споро ни лењо; играју се Зато што се играју, зато што им је тако миХо, Полико тек да не остану пусте, колико ТЕК да остану кадре за следећи плаховити онда наиђе опет тај гренутак. Скоче Тада, стане их тада бесно рикање и дозиЧање, чегртање, урликање,
Кранови су нови становници наших граек је десетак година како су у веили наше вароши, сишли обале река, наднели се над пруге, прљеЧИАН их, прошетали дуж великих грађевина Гоносити као челични пауни. Гдекад се са4 Земљи, земљи се приклонили па рију
Рију и својим халапљивим прстима ваде
0 стигну,
ранови — челична пантомима пристаХокова, градилишта. Онако високих о што су (па никако да се одлуњихову чељуст да видимо као руку!) — лепе су то и им» наочите и приметне, % град са њима треба да рачуна. скао бих да су кранови нека врста градскулптура, али док се одлучу“ и ијрни тако да их назовем или не, ова 10 Кулптура — чини ми се малчице не-
Или“
Лрба прешстађа, „л
железничкој стасовјетске уметнике до је балетски ансамбл Наог позоришта са директоаноном, секреКомисије за културне везе
задовољтвом и радошћу долазимо У пашу земљу — изјавила је , Посебно се радујем
улога је
Наташа Дудинска и Константин Сергејевна ба ражекој
абудобо језеро“, 1 марта
железничкој станици
судбина храбре шпанске девојке, веома _ осећајне, чији лик даје неограничене могућности интерпретатору. Међу најдража остварења убрајам и креацију у балету „Удар грома" композитора Кара — Карејева, по · тексту јужноамеричког писца Абрахамса; Овај балет третира љубав између Дрнца и беле девојке. .
Један _од најистакнутијих чланова Лењинградског балета Константин Сергејев, народни уметник СССР, иначе партнер Наташе Дудинске у низу великих балета, наступио је први пут на сцени када је имао три наест година, ни то у ансамблу балета у коме је сада првак. Сергејев је завршио своје шко
ловање у класи чувених руских професора балета (Симеонова и Пономарева. То је би-
МАЛИ УРБАНИЗАМ
Краноћи
ном! Кранови су ,— тако ми свега на свету — депшн, живљи, ћудљивији од већине савремених скулптура. Допустимо, у крајњој
линији, да је
тура.
Понекад су ниџи. Облиџи
као
а«
живимо!
т Луном, скоро бих рекао малчице досад-
ја а
о знана
скулптура у пуној функцији кретања — динамичних и нервних. у скоковима, у конвулзијама. Десетхиљадатонске тензије растежу и напрежу челичне мишиће и оптерећују зглобове ових скулп-
Моје дивљење конструкторима појединих кранова! Узели су главу од лисице, снагу од двадесет слонова, шаку од гориле-конгориле, распон крила слепог миша, реп и хитрину даждевњака, Замишљам ове конструкторе како будним оком прате покрете, ћуди сваке новорођене звери. Замишљам их како пажљиво и брижно џртежима региструју сваки недовољно изражени, сигурни покрет — не би ли идућа звер била еластичнија, бржа, безобзирнија, ако хоћете, јер и у томе има неке њене лепоте. 'Замишљам ове конструкторе како своје звери цртају сатима и сатима, а блокове им замишљам, по мало, као блокове Леонарда да Винчија. Блокови су то за цртежима маши“на — звери, летилица — слепих мишева, ватрених кола — медведа!
су покретима, кинетиком, границама еластичности материјала! Доиста, какве неслућене стваралачке могућности! .
(Све ово пишем само зато да још једном скренем пажњу на старо, већ изречено правило да и утилитарне форме могу бити продуховљене, и да само такве и треба да буду, јер их уводимо у савремени град и са њима
ло 1930 године, када је Сергејев, наступивши први пут у | „Лабудовом језеру“, тумачио главну улогу — принца Зигфрида, Замолили смо Константина Сергејева да нам нешто каже о својим омиљеним улогама. Мада скоро подједнако волим све своје улоге, и уживљавам се са истом _ љу|Банљу у сваку од њих, издвојићу по, вашој жељи две: Зигфрида у „Лабудовом језеру“ и Алберта у „Жизели“. нашем ансамблу, | каже Сергејев — младим снагама посвећује се изузетна па жња и оне раде под руководством наших најбољих профе-
сора. Зато није реткост да врло често главне улоге у појединим претставама тумаче
.
то и нека врста оживелих
кулптуре су то, али
или недовољно
ови конструктори прави умет“ које они рађају инспирисани
Богдан БОГДАНОВИЋ
РА РАМА,
ејама структуре и конструкције, то је,
НТ „а је савремена
ћу ти
се, ван технициу сумње,
уза цијам
метност инспирисана врло често ил 0, утицаји су обострани. Не враћа Није ли каткад. понеки утилитарни облик 4 праве уметничке творевине
понет,
ли, по мало, и сакремена уметност спој
оплемењен, комплексиран
БОРБА __
с
неки од наших најмлађих чланова. — Са великим задовољством, — истакао је на крају Константин Сергејев, — дола-
| зимо у Југославију, јер жели-
мо да и наш ансамбл допринесе културној сарадњи наша два народа, као и да југословенској публици .прикажемо најбоља остварења нашег бале та. За мене, пак, посебно је за довољство што ћу у Београду и Загребу наступити у својим најдражим улогама.
Воз се већ _ приближавао главној железничкој станици када смо замолили директор Лењинградског балета Орлова да нам каже неколико речи поводом доласка овог познатог балетског ансамбла у Југославију. Долазимо да вас упозна мо с нашим достигнућима у о бласти балетске уметнбсти, верујући да ћемо и тиме допринети зближавању наших на рода, Претставићемо југословенској публици неколико веЛиких имена наше сцене, поред Дудинске и Сергејева упознаћемо вас са уметницима као што су Шелест, _ Борис Брегвадзе, Ина Зубковска, затим — из млађе генерације Кургапкину, ·Семјонова, Колпакову и друге талентоване у-
метнике,
= Веома се радујем сусрету са југословенском публиком изјавио је шеф 6
Кирил Орлов
наставак културних веза између наша
Фенстер.:— То је
два народа које постоје још од времена романтизма. Дуго смо се припремали за ово гостовање с намером да вашој публици претставимо најбоља достигнућа нашег балета. Надамо се да наш први сусрет неће бити и последњи. После претстава у Београду, „Лабудовог језера" од Чајковског (1 и 2 марта), „Каменог цвета“ од Прокофјева (4 и 6 марта) у згради Народног позоришта, и две претставе од“ ломака из балета (3 и 5 мар та) у великој дворани Синди“ ката, совјетски уметници гостоваће у Загребу са пет прет става „Лабудовог језера“ ин „Каменог цвета“ и, у међувремену, приредиће концертне претставе у Новом Саду, Љубљани, Сарајеву и Скопљу,
Изложба савремене серигра-
фије САД
У просторијама Музеја примеЊене уметности јуче је отворена изложба савремене сериграфске уметности у САД, Ову изложбу припремиле је Национално сериграфско друштво за информагивну службу Сједињених Држава. На њој су изложене фото графије и текстови који објашња
вају процес штампања преко сви деног сита и прибор који употребљава сериграфичар,
Сериграф или оригинални отисак преко свиленог сита уметник прави према свом цртежу за коТи Те израдио одговарајуће матри це у боји. Сериграфичари су постигли најразноврсније ефект= захваљујући сталном експеримен тисању. За овај рад употребљавају се углавном сликарске уља“ не боје.
Сериграфија која претставља један од најмлађих видова уметности датира. од 1938 године када је. после многих огледа у гравцу добијања комерцијалних отисака на свиленом ситу разрађена стваралачка метода коју су доцније прихватили остали уметници, Британски филмски радник у Југославији
На позив Савеза филмских радника Југославије, у Београд ће у априлу допутовати
дгар Ансти, један од пионира британског документарног филма. У току десетодневног боравка у Југославији Ансти
е одржати неколико састанака са југословенским филмским документаристима ин обићи домаћа филмска пронзвођачка предузећа,
Филм „Алекса Дундић" завршиће се
2 марта Москва, 27 фебруара ' анјуг)
У московском — филмском студију „Горки“ 2 марта биће завршено снимање совјетскојугословенског филма „Алекса Дундић". Неки југословенски глумци који учествују у филму отпутоваће 6 марта за Југославију |
Снимање .филма _ „Алекса Дундић" по сценарију Исаковића, Лукова и Каца почело је половином јуна прошле године у Југославији, а затим настављено на Криму ну Москви,
! Страна 5
ЈОНЕСКА
ИСТЕ ВЕЧЕРИ
Кад се почетком 1956 на позорници казалишта, „Комедија“ појавила „Ћелава пјевачица“ први Јонесков комад који је приказан у Југославији (и први ште га је написао) посјетиоци и критичари су били изненађени, Но први који су се изненадили били су интерпрете, који се нађоше пред задатком, какав дотада нису никад решавали. За ту стварцу ва» љало је потпуно овладати текстом, без обичајних поштапалица, а што је најгоре, тлумци се нису могли помагати ни великим гестама, јер су се морали кретати одмјерено попут аутомата, подредивши фрази м тесте, и гримасе, Ипак су се подвргли редатељевој „дресу. ри“ и релативно се брзо ужи“ вјели, па је смиони овај експеримент уродио добром представом и једним драгоцјеним искуством. Показало се, наиме, да без обзира на сценску и литерарну вриједност коју нетко може да негира или игнорира, Јонеско представља идеално помагало за изобразбу глумаца, па би сами педагошки разлози достајали, да се овај или онај његов комад увјежба, Што се тиче публике, она је реагирала различито. Неки су били изненађени, други би остајали хладни трећи би се од срца насмијали и — што је за“ цијело значајније — „неке уУзречице и читаве фразе смјеста упамтили,
„Ћелава пјевачица“ давана је Уз Невеова „Замора“ а како су обје драме скинуте прије реда с репертоара, не можемо знати, како би се тада ствар даље развијала. Но почетком љета
Прби домаћи грамо-
фонски снимци.
симфониске музике
' Према избору специјалне ко мисије, београдско предузеће „Југотон' снимило је на такозваној лонгплеј-плоче неколико _ домаћих симфониских дела. То су „Симфониски триптихон“ из музичке драме „Коштана" Петра Коњовића, „Свита из музике за балет „Охридска легенда“ (Стевана Христића, „Симфонијета'"' коју је компоновао Борис Па. пандопуло и „Друга симфони ја“ Матије Бравничара. Прва три дела снимљена су у извођењу Београдске фил хармоније а под диригентском палицом Живојина Здравковића. Пандопулову „Симфонијету“ тумачили су загребачки
|
солисти под воћством Антони ја Јанигра, а Бранвичарево де ло — Словеначка филхармонија, којом је дириговао Само Хубад.
Екипа „Ловћен-филма" у Прагу
У Праг је отпутовала екипа црногорског филмског предузећа „Ловћен-фихм“ која тре ба да обави у Барандову при премне радове за први југословенско-чехословачки копродукциони филм „Звезда путује на југ",
Спека из Јен коких „Столица"
исте године изводе ђаци Академије за казалишну умјетност „Инструкцију“, други Јонесков комад, а глумачко-педагошке _ вриједности текста долазе и овога пута до изражаја. Тако је Ежен Јонеско продро у наш казалишни живот. Након једногодишње станке упознаје „Инструкцију“ казали“ шна публика, Дјело се приказује на Коморној позорници Хрватског народног казалишта заједно са „Ћелавом пјевачицом“, која се поново ставља на репертоар, а прошле суботе биљежи овај необични и донедавно спорни аутор значајни казалишни рекорд, Исте вечери дају се у Загребу три његова комада, а приказују их три различита ансамбла, јер се „Комедији“ и Хрватском народ ном казалишту придружило Загребачко _ драмско, дајући „Столице“. То је најљепша задовољштина онима, који, су се прије двије године били одва» жили да нашу публику упозна ју с Јонеском. А то је у првоме реду Владо Хабунек, који је прва два комада режирао а први и превео (док је други превела Дуња Робић). Трећи је | комад режирао Коста Спаић, а превео га је Радован Ившић.
И „Столице“ су „протукомад“,
"истини,
како је аутор назвао прво дјеч ло, Протукомад, јер свијесно збуњује гледаоца, изводећи на позорницу Апсурдна лица ноја се владају апсурдно; развија“ јући ситуације које су апсурд не, Но Јонеско то не чини зато што би му био мрзак резлизам: њему је казалиште старога типа премало реалистично и стога неувјерљиво. Казалишни су ефекти одвише груби, па их Јонеско у свом првом комаду свијесно пародира да би накнадно открио како је претјерујући грандиозно оно што је по нарави ствари пре“ тјерано — дошао на домак истини, Људској и театарској Стога и · називи као: комична драма, Назови-драма, трагична фарса... нису пусте ријечи или сензационалистичКе етикете. Гледајући ове Ко маде или протукомаде можемо се забавити, али се можемо им засмијати, У „Столицама“ је тратика преливена комиком, али гротескно лакрдијање потенцира ·трагичност, чини је Управо опипљивом, „Столице“ су уствари мисаона драма: драма животних илузија. Комад о нама, какови јесмо и какви се причињамо себи и онима који нас воле, па стога у нас и вјеРУЈУ. То је веома апстрактно, Али стари брачни пар, мали људи, пазикућа и његова жена, који се опајају мислима шта су могли у животу постати да су хтјели и да је било онако како није било; који пред фиктив+ ним слушатељством, празним столицама, доживљавају све оно што им је живот ускратио — е, то је веома конкретно, а Јонесков рецепт: тјерати ствар до апсурда и преко апсурда, показује се веома употребљив,
Зато се дакако хоће редатељ, који ће то исправно уочити, глумци који ће то схватити и знати да изразе. А такав је редатељ Коста Сплић, који је У сценографу (Рудолф Саблић) и глумачким интерпретима (Нела Ержишник, Перо Квргић и Фабијан Шоваговић) нашао по Уздане и вриједне сураднике. Од свих представа, које смо гледали У Загребачком драмском казалишту „Столипс“ су једна од најбољих, л гледајући Стару и Старога (Нела Ержишник и Квргић) вјерујемо, ла Јонеско бољих интерпрета није могао пожељети, То су кре+ ације, које се не заборављају. Укратко. велики успјех, који је потпуно заслужен, што је тим значајније што „Столице“ нису пријатан комад. Трагична ова лакрдија мрачна је и теш+
ка, али је у суштини својој истинита, И реалистична.
Иво ХЕРГЕШИЋ
иртРР ен АЕК У страјноси реалисше
Х
Изложба слика Боже Илића. Уметнички _ павиљон, Београд. 0д 19 до 28 фебрувра.
Х
Трећа лична изложба позна“ тог београдског сликара Боже Илића, а четврти степен њетовог природног развојног пу“ та, који се заснива на објективном тумачењу виђеног света природе и предмета кроз призму личног темперамента и заната наученог на примеру класика,
Реализам, реч коју данас, У ликовним уметностима, неће Радо нико изговорити а још мање њим се подичити, јер је компромитована академизмом натурализмом и социјалистичким реализмом (што је све биле, Уствари, псеудореализам), | велика је ствар. Он пружа све могућности онима који се њиме задовољавају, и из њега се може евугде отићи.
Божа Илић се у најширем смислу те речи њиме задовољава и, полако али поступно, — одричући се лаких успеха који се постижу маколико да ровитим и зналачким амалгамисањем једне или више туђих личности, иљи стварањем свег криптограма који треба да замени сопствену уметничку личност, заокружује свој фигуративни стил, дајући му више савремене сведености, ја-
сноће и концизности, То је те= жак пут, али једини прави уметнички пут, на чији се крај долази тек после деценија ра“ да или никад, али пут којим вреди предузети ако је умстник пре свега заљубљен у у“ метност и живот око себе,
Широки облици и цртеж ко" ји их држи, љубав према пу“ ној сликарској пасти, одавно су определили Божу Илића за платна већих размера и он је, једини искрени уметник (било је тада искрених људи али не и уметника) у време социјали“ стичког реализма, сликао запажене композиције у којима се осећао пример Веронеза и Делакроа, Потом усамљен, он је тражио свој пут сликајући
| приморске пределе у којима су
|ко лепих мртвих
| сивним
неки видели Добровићев ути“ цај. А на својој изложби 1855 године победило је злравље У њему и он је показао неколи• природа и многољудних композиција, Ла• нас он излази, логичном развоју, са сапременијим У“ прошћеним обликом, експрецртежом, снажно обо“ јеним површинама, — са низом занимљивих портрета и неколико предела, Сликарска материја је боље негована но лосод (лепа им утанчана „Веранда“), истинитост ликова, експресивна и поуздана, боје призвучене али одређене, Његоп развој је несумњив џи позитиван,
Ђ. ПОПОВИЋ
– у
ЧЕТВРТО КОЛО ХИТ ШАХОВСКОГ ШАМПИОНАТА У САРАЈЕВУ
_ Победе Ћирића, Матановића и Ивкова
Мајсторски кандидат Ћирић у воћству. — Још један реми Глигорића
Резултати четвртог кола
Ћирић — Димц 10 (сицилијанка, 34)
Трифуновић — Караклајић прек, (француска партија)
Ђурашевић — Софревски реми (Змајева сицилијанка, 20)
Цудерман — Глигорић реми (краљева индиска одбрана, 17)
Соколов — Вукчевић реми (шпанска партија, 31)
Матуловић — Милић прекинуто (шпанска партија)
Јаношевић — Пуц прекинуто (игра четири коња)
Богдановић — Ивков о (шпанска партија, 38)
Ивковић — Лукић реми (сицилијанка, 27)
Вуковић — Матановић о (краљева индиска, систем Бе нонија, 37).
ж Сарајево, 27 фебруара Данашње, ПУ коло протекло
је углавном у знаку питања да ли ће се олржати на челу табеле тројка Матуловић, Ћирићи Ивков, И ето, ова тројица успела су ми у овом колу да одрже свој водећи положај.
Све због загребачке варијанте
Први резултат пао је У Јер тији између Цудермана и Глигорића. ПЦудерман је знао да ће Глигорић као црни играти краљеву индиску одбрану, а знао је такође да наш првак неће применнти _ загребачку варијанту. Цудерман, је, наиме, нелавно У шаховском часопису читао Глигорићеве коментаре поводом једне партије са Зонског турнира у Даблину, где је Глигорић
истакао да, према салашњем стању теорије, бели против загребачке варијанте може лако да постигне реми, Знајући то.
Цулерман се припремао за једну другу варијанту, коју је већ раније опробао у разним другим сусретима.
У току игре Глигорић је по“
|
против Шудермана игра тактички и једним потезом коња надао се да ће изазвати компликације. Међутим, ,Цудерман је једним потезом топа У толикој мери осигурао свој положај, да Глигорић без великог ризика није имао могућност да' покуша неку акцију у ширем обиму. Глигорић се нашао пред дилемом: да ли да држи си. гуран реми, нли да ризикује» После дужег размишљања он је
кушао да
изабрао прву солуцију и одлучио се на поделу поена. У сусрету са Софревским, Ђу-
рашевић је извесно време држао иницијативу и довео пешака на л5. Помоћу маневара које је извео са лаким фигурама, Софрев-
ски је изједначио положај, после чега су партнери склопили реми.
Трећи реми пао је у сусрету Соколов — Вукчевић, Брзо је дошло до борбе на отвореној ц—линији, као н око слабе тачке дб У позицији црног, Бели
је покушао да спроведе блокаду, али од тога није имао никакве користи, јер су уследиле само измене фигура. На преллог Соколова склопљен је реми. Млади кандидат
панчевачки мајсторски Ивковић изабрао је У сицилијанској игри против Лукића веома солидан наставак фаз ни створио је чврст олбранбени систем. У партији није било никаквих заплета, јер позиција није давала могућности за акцију ни једној ви другој страни, Обојици није остало друго него да потпишу формулар.
Ћирић опет одушевио
публику Прву побелу у ланашњем колу извојевао је млали мајстор. ски кандидат Ћирић, У отварању он је искористио слабости Димцовог система, који је по.
кушао да ла неку теоретску новост. Пошто је ођладао важним пољима за своје" скакаче, Ћи-
рић је дошао де снажне акције. Да би то парирао, Димц је жртвовао фигуру мн успео да по веде врло опасан противнапад. После веома компликоване игре Ћирић се одбранио, а затим је са фигуром више кренуо у пебедоносну акцију.
Веома интересантна комбинаторна борба водила се у сусрету Вуковић Матановић, Може се рећи да је Матановић вечерас играо са истим еланом као и у првом колу овог шам пноната, Пошто _ је _ Вуковић жртвовао пешака да би отворио д-линију, Матановић је задржао у даљем току игре тог жртвованог пешака и успео да створи веома јаког слободног пе шака на д-вертикали. Положај Матановића“ јачао је од — потеза до потеза, па је коначно Вуковић покушао да нађе спас у жртви фигуре. У томе није успео и пред губитком топа је капитулирао,
Трећа победа Ивкова
Партија Богданевић Ивков имала је веома занимљивих момената, Ивков је применио једну теориску новост, а његов противник није нашао начина да по стављене претње тачно парира. Мало затим Боглановић је учинио отсудну грешку. Продором у центру Ивков је сасвим разбио противнички положај и једног за другим освајао пешаке. Слично МатаНовићу, и он је успео да свог пешака на д-вертикали доведе лалеко напред. Пред великим материјалним _ губицима Богдановић је капнтулираб.
Велика борба Матулогића
Матуловић је у Милићу нашао веома тешког противника. У отварању Матуловић је применио исти систем као ми против Глигорића У другом колу, али је Милић вукао аруги наставак но жрт“ вовао пешака. Магуловић је луго држао иницијативу у својим
|
рукама. Жртвованог пешака он је вратио назад, а после га је опет добио. Са пренимућством од једног пешака Матуловић је у-
шао у завршницу, Бели (Матуловић): Кх!, Те, Ста, Пфз, гг, хз.
Црни (Милић): Кхв, Тиг2, Лгв, Пи7, х7.
Црни је ковергирао 41 потез.
После прекида Матуловић је изјавио да се нада победи, али је признао да постоје велике реми шансе,
Јаношевић прекинуо серију пораза
После дана одмора, Јаношевић је данас заиграо пуном снагом. Он се против Пуца све време на
лазно у нападу. Касвије је до. шло до ликвидације материјала и притом је Јаношевићу — остао
пешак више. Положај у прекиду
је следећи;
Бели (Јаношевић); Кхг, Дев, Тфза, пфб, г2, ха.
Црни (Пуц): Кгб, Ди, ТФ, Паб, х5.
Црни је ковертирао у 41! погез.
Трифуновић жели да прекине серију ремија
У Тарашевој варијанти францу ске партије, партија Трифунови Караклајић одвијала се врло брзо, тако да су свега за два ча са игре повучена 44 потеза. Три фуновић је стално вршио притисак, Настала је завршница у ко јој су оба партнера имала ловачки пар уз пет пешака. Преимућство Трифуновића састојало се у томе што је на ц-вертикали
имао слободног пешака, с кејим је продро све до поља и5. По ложај у прекиду:
Бели (Трифуновић): Киб, Лда, Лед, Пц5, Ф4, ха.
Црни (Караклајић): Кцв, Лав,
Лед, Пф5, феб, хб. Бели је ковертирао 50 потез. Стање на табели после четвртог кола; Ћирић 3,5, Ивков и Матуловић
по 3 (1), Матановић и Софрев“ ски по 2,5, Милић и Пуџ по2(!), Глигорић, Ђурашевић, Лукн, Секолов и Вукчевић по 2, Трифуно вић 1,5 (1), Богдановић и Цуде ман ло 1,5, Вуковић и Мокови по 1, Караклајић и Димц по 0,8 (1) ки Јаношевић 0 (1).
Пето коло играће се у Вогошћу
Сутра поподне од 17 до 22 часа одржаће се у Вогошћу, у са“ ли Дома културе, пето коло шам
пионата, На реду су ови сусрети: Софревски — Ћирић, Глигорић
Трифунопић, Караклајић – Ђурашевић, Вукчевић Цудерман, Милић — Соколов, Пун Матуловић, Ивков Јаношевић, Лукић Богланопић, Матановтић Ивковић и Димц Вуковић, Учесници шампионата сутра поподне _кренуће аутобусом У 16,20. часова за Вогошће. Шаховски клуб у Вогошћу специјално ће наградити најлепшу партију која Суде олиграна У петом им шестом колу У овом месту, И“ забран је специјални жирн, У коме се налазе мајстори Нелељковић ни Марић, затим претставник Шаховског сапеза Босне и Херцеговине Вучетић и претстав ник Шах клуба из Вогошћа.
Шаховски шампионат
и филателисти
У сарадњи са Шаховским савезом Босне и Херцеговине, Удружење филателиста Бесне и Херцеговине издало је специјал ни пригодни коверат са жигом. Овај шампионат је прво лржавно првенство у шаху кеје је забележено и путем филателије,
ж
Посада брода Дунавског Лојда „Учка" послала је поздрав учесницима _шампноната из Регенсбурга У Западној Немачкеј, где се. тренутно налази.
Озрен НЕДЕЉКОВИЋ