Борба
КАЛЕНДАР АОГАЂАЈА
И ПРИЛОЗИ И ПРОВЕРА ПОДАТАКА
Тордана Прокић Андрија Захарић
Мет пите =
55.
УРЕЂУЈЕ Никола Капетановић
ФЕБРУАР
Демонстрација »Ц рђено барјаче«
Крагујевац, 1876: На општинским изборима изабрана је са 402 против једног гласа општинска управа коју су крагујевачке газде обележиле као „скуп нихилиста, комунаца, превратника, фукара и бескућника ко ји ће упропастити градску општину“.
По извршеном гласању, учесници збора пошли су у поворци градским улицама кличући: „Живела самоуправа! Живела Комуна!“ На челу поворке радник ливнице топова Алекса Поповић носио је црвену заставу коју су кришом сашиле сестре Нинковић. По томе је цела ова демонстрација слободарских радника и грађана Крагујевца остала у историји позната под именом „Црвено барјаче“.
Реакционарна влада Јована Ристића, Уплашена овим догађајем, почела је убрзо да хапси учеснике демонстрације. .
Прво је 19. фебруара ухапшен Илија "Тодорић, издавач и одговорни уредник напредног листа „Старо ослобођење“. Затим, 20. фебруара, ухапшени су инжењер Пера Велимировић и Илија Нововић. Сутрадан, 21. фебруара, ухапшени су Пера Тодоровић, штампар, и Милија Кандић, поручник
у оставци.
Хапшења су вршена и наредних дана. У затвор су бачени, поред осталих, адвокат Љубомир Милојевић и наставници Учитељске школе Илија Душманић, Сретен Стојковић и Мика Поповић, поштар Мика Димитријевић, трговац Мија Ристић, кафеџија Стева Кандић, сарач Јован Нешић, столар Љуба Томашевић, адвокатски писар Јо ван Јеличић, радници у ливници топова Крста Сретеновић и Нићифор Димитријевић. На основу Закона о штампи забрањено је даље излажење листа „Старо ослобођење“. .
Похапшени учесници у демонстрацијама били су оптужени за велеиздају и за спремање преврата.
Пресудом од 22. били оптужени за велеизд због недостатка доказа.
По посебним тужбама осуђени су: Лазар Р новића) на три танацковић (због
јуна 1876, сви који су ају ослобођени су
године робије; Светозар А„хуљења на бога“) на три месеца затвора; Илија Тодоровић (као одтоворни уредник „Старог ослобођења“) на четири године робије, Пера Тодоровић (као штампар) на девет месеци затвора.
Накнадно је повећана казна Пери Велимировићу и Пери 'Тодоровићу на четири године робије.
Ухапшени су мучени и тучени у затвору. Илија Тодоровић је због малтретирања у полицијском затвору и на робији убрзо Умро, врло млад.
Народна баасш у Црној Гора
Ослобођена територија У Црној Гори, 1942: Народноослободилачки одбор за Црну Гору и Боку упутио је народноослободилачким одборима општина акт у коме се прак тично спроводе одлуке Острошке скупштине која је одржана недељу дана пре тога у историјском манастиру.
Актом се наређује народноослободилачким одборима општина да изврше попис залиха житарица и бројног стања стоке на ослобођеној територији и да реквирирају сто ку и жито имућнијих сељака ради исхране сиромашних и глађу угрожених слојева становништва.
Сва манастирска имања стављена су под управу народноослободилачких одбора општина. Сви млинови су стављени под њи хову контролу.
Забрањено је одношење животних намирница и алкохола у градове које држи окупатор. На ослобођеној територији наређено је да се организује пазариште за једну или више општина.
Обрађивање земљишта је обавезно.
Наређује се да се организују сеоске страже и да се формирају народни судови на ослобођеној територији. Такође је предвиђено формирање сеоских и, у другом степену, општинских судова.
За дела шпијунаже, издаје народне бор бе, дезертерство, пљачке, убиства и ометања ослободилачких војних јединица у извршењу њихових задатака задржана је над лежност војних судова.
Ова наредба је један од првих правних писаних докумената који показују како се већ у почетку револуције у Црној Гори почела развијати народна власт.
истић (за увреду кнеза Милана Обре- :
МОМА АЛА МУСА ~ 4 МЕ.
У
З СМ
3. х Тога дана дописник „Фел кишер беобахтера“, Канциг, известио је редакцију свог листа да прваци ХСС „неће сарађивати ни у каквим спољнополитичким пу столовинама“.
Међутим, док су Мачек и прваци његове странке свакодневно већали после 27. марта (о његовом уласку у владу), КПЈ је организовала демонстрације. До њих је дошло и 29. марта, око 19,39 часова, пред немачким и италијанским конзулатом у Загребу, а онда и у другим местима Хрватске. У Загребу је интервенисала полици ја на коњима, а ускоро је ангажована и Мачекова гра ђанска заштита за чување конзулата. Мачек и бан Шу башић ишли су у својој про тивнародној политици јоши даље, па су, уместо да пусте политичке кривце кому нисте на слободу, како је то одлучила влада Душана Си мовића, и даље хапсили комунисте, а на слободу пусти ли само усташе и почели да
шурују са Славком Кватер ником и другим усташким вођама. Они су др Лоркови Ћа не само пустили на слободу већ су му омогућили и да одмах отпутује у Бер"дин. Том приликом је ухап шено неколико десетина ко муниста (међу њима и Божидар Аџија) који су заједно са онима који су се већ налазили на робији предати усташама и касније стреља ни.
ОУ
реговори са Ћаном за отцепљење Хрватске
Мачек и остали прваци СС очигледно су гледали амо да спасу своје класне нтересе. Према извештају ајде „Интерњусу“ у Берну д 23 часа, 29. марта, Маек је тражио не само гаран ију да српско-хрватски поразум остане на снази већ и да влада споразум „по врди“ нарочитом деклараијом“. Овај Мачеков захев подсећа на једну његоу изјаву коју је 1932. годи е дао члановима тзв. баланске комисије Рилеју и евису, а објавио „Манчетер гардијан“, 30. септема. „Нема смисла — изјавио е тада Мачек — убити јед ог богатог ујака, од којеочекујете насљедство, кад знате да ће, ако га оста вите самом себи, скоро умријети природном смрћу.
гом
фананшииана оз5о
=
2 Војин Б. Попођић:
Мачек у мартовеким догађајима 1941.
Југославија је као човек ко ји болује од неизљечиве бо лести, који сигурно мора скоро умријети. Та смрт ослободит ће Хрвате“.
Али, кад је Хитлер поробио Аустрију и Чехословач ку и припремао се на поробљавање Пољске и осталих земаља Европе, Мачек је одлучио да помоћу Мусоли нија разбије Југославију и створи некакву самосталну хрватску државу. Он је још 21. марта 1930. године дао јавну изјаву дописнику „Асошијетед преса“:
„Ово (хрватско — прим. В. П) питање — рекао је тада Мачек — мора се брзо ријешити. 'Треба увидјети
да је за Хрвате прилично,
свеједно, да ли ће ово питање бити стављено на днев ни ред од Американаца или од Хитлера“.
Да би остварио свој план, Мачек је, после неуспелих преговора са Стојадиновићем у Брежицама, у другој половини 1988., позвао инж. Амадеа Карнелутија!) и саопштио му да је дошао на идеју да нешто предузме,
„јер то хрватски народ тра “
„Дошао сам на идеју да замолим италијанске држав нике, поготово Мусолинија, да упливишу на принца Па вла да Хрватима даде жељену аутономију унутар Ју гославије“.
Том приликом дао је Кар нелутију писмо за Мусолинија, у коме је, поред осталог, стајало да је он (Карнелути) замољен од Мачека да Мусолинију „тумачи жеље и циљеве ХСС“. У пролеће је поново слао Карнелутија у Рим, нагласивши му да „никога нема близу из Београда, те да саопшти Ћану:
Аутономна Хрватска била би демократски уређена, са сабором у Загребу и вла дом, коју би делегирао сабор. Буђелар у властитом џепу, а пушка на властитом рамену! Што се финан сија тиче, било би слично као у некадашњој Аустроугарској Монархији. Хрватско домобранство било би исто тако слично оном старом. А што се граница тиче, Срби имају право на део Срема, те би линија Илок — Митровица била правилна. Граница би даље била Сава, Врбас, Неретва, а у Хрватску би ушла читава Далмација без Котора“.
Ћано је, на Карнелутијева уверавања да би Мачек у случају негативног
Мусолинијевог одговора тражио помоћ на другој страни, љутито рекао да би пролаз немачке војске преко југословенске територије био казус бели за Италију, јер би њен долазак на Јадран била пропаст за Италију. Узео је карту и рекао:
— Каква граница на Неретвиг Зашто тражите Босву! Видите какав је кљун овде! То не иде!
Кад је Мачек то сазнао, У љутини је рекао:
— Ох, што сам погрјешио! Да сам знао да се тако лако могу помјерити границе, тражио бих грани цу на Дрини!
А што се тиче самог уређења Хрватске, Карнелути је по повратку из Ри ме саопштио Мачеку (у Ро гашкој Слатини) Ћанов од говор:
„На писмени позив пред седника ХСС, Итатија ће уложити све силе да Хрва тима осигура самосталност, Хрватска ће бити самостална држава у граница-
Поворка радника и студената 27. марта 1941. године
ми које ће одредити председник ХСС. Плебисцитом ће народ одредити да ли ће држава узети републиканску форму или ће пристати на персоналну унију с Италијом, примивши италијанског краља или којег члана савојске куће. Хрватски ће парламент одлучити да ли је могућа царинска унија те монетар на заједница с Италијом. Осигурава се демократски принцип у Хрватској по жељи ХСС, и то како ће она сама изградити.. У прво време Хрватска ће имати италијанског гуверне ра... италијанска влада је спремна ставити др Мачеку на располагање зајам од 10 до 20 милиона лира 7 сврху пропагирања ове идеје.“!
|
Мачек: у дослуху са Кватерником оснива „заштиту"
У циљу остваривања сво га плана, Мачек је присту пио организовању своје страначке војне организапије — Грађанске и Сељач ке заштите. При том му је био главни саветник Славко Кватерник, који у истрази после рата прича:
„Дао сам Мачеку у то пријеме основне принципе о којима треба водити рачуна при оснутку ове заштите, као, на примјер, да се прилагоди администра-
тивној подјели на терену, тј. село, опћина, котар итд,.. у
Др Мачек ме је молио да му направим нацрт који би био скица за организацију заштите, па сам му ја као примјер употријебио један загорски котар (мислим Клањец) са својим опћинама и селима. Након што сам ту скицу довршио, предао сам је др Мачеку, па се сјећам да је углавном тако била касније проведена организација заштите.
Сигурно се сјећам, да сам... разговарао с др Ма чеком о организацији грађанске заштите и предложио му лица која да имају за заповједнике. Углавном смо говорили о Звонку Ковачевићу, па га др Мачек, на мој приједлог, именовао за заповједника грађанске заштите. Осим Звонка Ковачевића, др Ма чек се са мном савјетовао и за друга лица која је касвије именовао заповједни пима и официрима заштите“. Сам Мачек је, после спо разума са Цветковићем, изјављивао својим пријатељима: — Бановина је само почетак. А касније, кад се чврсто организира заштита и постави на ноге и кад се боље уреди и ојача, тада ће се пуцати с великим канонама и посве раскинути са Србима. Зашти та има праву задаћу да растјера југословенску вој ску У моменту кад то буде згодно. ХСС у своме програму има као крајњи циљ — отцјепљење и ства рање посебне хрватске државе. Зато заштиту треба сматрати језгром из којег ће се послије у Сељачкој држави створити јака сељачка војска. Код проширења споразума најприје ће се тражити да сватко служи у своме крају и да у Хрватској буде старјешинско особље састављено само од Хрвата.
|
Посланици ХСС траже да Осовина призна хрватску државу
'
Мачек је 30. марта одржаб поново конференцију у Банским дворима са Ко шутићем, Крњевићем и Шубашићем. И овога пута су разматрали ситуаци ју и одлучивали о полити ци ХСС. Да би се Мачек приволео да уђе у Симови ћеву владу, ангажован је и министар Сава Косановић који се затекао у За-
требу. Међутим, нема детаљнијих података о Том састанку. Само се зна да
су тада прецизирани Мачекови захтеви Симовићу.
1) Карнелути је био истовре мено агент кнеза Павла, грофа Ћана, Интелиџенс сервиса и Мачека. После рата осуђен као издајник.
5) О овим преговорима са италијанским министром иностраних послова Ћано говори детаљније у свом дневнику.
У јучерашњем броју „Борбе“ у фељтону „Мачек у мартовским догађајима 1941“ поткрала се грешка и стоји „.. не посредно после потписивања споразума – Цветковић—Мачек (26-У111-1934)", а треба да гласи (26-У111-1989 године).
(Наставиће се)
2 атол игаа
“УВ РС 7 томоРСкОМЈ ти | <ОЛ УЕТРАТТА 1271, да СЕ ТЕШ<О ПОРАЖЕН 4 ТУРСКО сфФлОтТА 827 САВЕЗ | пуртетка ХМРИШТЋА Н СКЕ СРЛОТЕ, | /7У7ОТ 4 БРОМЛУ 77774 70 | КОРРДР ТАН РА, 207 ХУДТА. ОЛ АУСТЕИТЛЕ, БИТО 272
ПЕРАШ ЋАРИН 772 74 МАРКОВИЋ
ве драге,
ПС ах АД МА 5 Е У
Прва пролетерска,
Колона Прве пролетерске Бугојно 1943. године уједно је значила и најаву слободе и појаву новог града на Врбасу. Није било довољно одагнати непријатеља, требало је, У име те борбе и њених далекосежних последица, осудити на умирање и 0озавичајне, али оронуле. и
преживеле куће под шиндром — раз-
Среда, 15, фебруа ђ
168 ЛЕША С ЛЕР
У нашог ЗЕМЈРИ- · ; ГОКИЗЕ ТРЈУ ПРОДА Цу -УВЕЛО ТЕ ПРОШТЛЕ палиш | излаватсо тРЕЛуУЗЕЊЕ | „ФОРУМ“ ИЗ НОВОГ Сада || овас КРРИГОВУС ДЕ | 7ТОСЕ7ТТО СА џ вогвоњенска СЕЛА,
56
ЗАЈАМ МАРОЛИОР 'ОСЛПОВОБЕ А У износ> 98 2500,000.000 динАР ЗА ФИНАНСИРАЊЕ " магадитастоводилатесу ата Растисиан СЕ одлу. «ом авног-а 827 75 ФЕБру. АРА 1983. ГОДИНЕ. ЗАЈАМ ДЕ вРАЂЕН УПИС АТА : 1949
кроз Бугојно 194
бацане без реда, поклекле пред дом времена. Изломљена линија (" кака, којим је прошла ослободила војска, претворила се, касниј ву линију стамбених вишеспр Уместо отвора на дрвеним кровов дошли су димњаци, уместо помб | блата — тротоари, травњаци и де“ реди. ; ~ 5
кроз
Нове стамбене зграде у Бугојну
дао та
ХИНКО БРАТОЖ-ОКИ:
Днебник
24,
Убрзо после нас на положај су стигле и остале две чете са командантом Јаком Рихаром на челу. Заузеле су положај који је држала наша чета, а ми смо с другом Јаком кренули у напад. Да нас Италијани не би приметили и открили наш циљ, потрбушке смо се отпузали с положаја и окупили се у долини, пребацивање је успело и непријатељ није могао да примети промену, јер су борци који су нас заменули пуцали с несмањеном жестином. Из долине смо се затим преко неугаженог снега почели да приближавамо Лужарју. Журили смо да што пре стигнемо И-
анима за леђа. Приближавали смо се њиховом левом крилу. Војници су, још не слутећи ништа страшно, и даље пуцали према Наредима. Приближили смо им се на 50 метара и припремили за јуриш. Но тада је пуцање изненада престало. Италијани који су, нам били близу почели су да беже и вичу. А. одмах затим смо већ чули буку аутомобилских мотора. .
У Лужарју су нам касније жене причале да је међу Италијанима настала пера кевута паника када су нас приметили,
„Мало је фалило да разбију камионе, толико су се гурали за место“, причале су. Када су виделе да нас је тако мало, нису могле да верују да су се Италијани само од нас толико уплашили.
Италијана је било ко лишћа и траве и
Издаје и штампа Новипско-издавачко предузеће „Борба“ уредништво,
паршизана
нека нас бог сачува ако се врате“ уздисала је једна жена.
Од људи смо сазнали да је дошло 400 Италијана и 100 белих да би претворили цркву у утврђење. Били су страховито љути када су видели да је од цркве остало само згариште. Зато су се осветили сељацима и покрали им све што им је дошло под руку.
А ми смо се по обављеном задатку вратили из Лужарја према Боштетима. У Наредима нам се прикључио и Вили са борцима који су били у заседи.
25. ч 26. јануар 1943. ШТРУКЉЕВА ВАС
У Боштетима смо остали три дана и за то време нико нас није узнемиравао. А наши борци су сваког дана одлазили у заседе У близину непријатељевих постаја. Но чекали су узалуд, непријатељ се није појављивао из учвршћених села. Ми који смо остали у Боштетима припремали смо се за нове сусрете с непријатељем, А увече бисмо уз пратњу хармоникаша · Модраса певали и забављали се.
Дан после борбе на Лужарју окупио се читав батаљон. Збор је био сазван због другова који су без наређења напустили заседу. Пошто је Фонзе напустио положај без наређења и својим безглавим понашањем повукао за собом и Јурија, Облоду и Срећка, мо-
рао је пред батаљонским збором да преда пушку. Понеће је опет тек када је сам буде изборио. То је за сваког партизана била једна од најгорих казни. Фонзеову пушку добио је друг Андреј, који је још није имао. Петнаестогодишњи Андреј, који је био изванредно храбар, у почетку није могао да верује да је пушка заиста његова.
Топао ветар и сунце дословно су гутали снег и сваким даном га је било све мање. Време се пролешшало а и новости, које смо читали у „Словенском порочевалцу“ улиле су нам нову храброст.
Кроз три дана смо се преместили, Још у потпуном мраку, око 4 ујутро, отишли смо до Рупа. Само смо се прикључили осталим четама нашег батаљона и наставили пут преко Ишка на Заврх код Св. Тројице, одакле је био Левстиков Мартин Крпан. Два сата смо се одмарали међу попаљеним кућама, где смо чекали патролу која је отишла да запали школу на Мохорју. Свима нам је при том
' било врло тешко. Но морали смо то учинити,
ако смо хтели да још останемо на томе подручју. Нисмо смели да дозволимо Италијанима и белима да и ту школу претворе у своја упоришта. Извештаји бригадних обавештајаца да ће Италијани и бели 25. јануара утврдити школу на Мохорју били су сигурни. Када је из школе почео да сукља дим, близу Мохорја се зачуло пуцање бомби и пушака. Непријатељ је, дакле, већ био на походу. Пошто смо задатак извршили, пред снажнијим непријатељем повукли смо сеи вратили у Штрукљеву Вас.
Наша чета се настанила у кући познатог белогардисте Штрукља, који се ваљда добровољно преселио у Италију. Одмах по доласку половина бораца из чете отишла је у заседу изнад Пирмана. Одатле је био леп поглед на непријатељско упориште код Св. Вида, и на
администрација и штампарија „Борба" Београд, Трг Маркса и Ен
"сам остати у селу и преузети надзор
околину Штрукљеве Васи. И ја сам до подне био у заседи и посматрао белогардисте како око села граде бункере.
После ручка Душан и ја смо отишли на Заврх, где је био збор свих политичких радника 1 оперативне зоне. На дневном реду је био извештај о политичком раду у јединицама, а добили смо и смернице за будући рад. Када смо се увече вратили, били смо пријатно изненађени. Из бригадне амбуланте у нашу чету су дошла четири нова друга: Блаж Еди, Маријана и Марија Цигале-Соња. Касније је Еди добровољно отишао у прву чету. а к нама је из прве чете дошао друг Иво, Наш хор је у њему добио одличног тенора.
Када смо се следећег дана припремали за напад на Св. Вид, изненада сам се разболео. Како сам имао велику температуру, морао свим болесницима бригаде, којих је било Елеснаестак. ,
Од 27. до 29 јануара 1943. ИТАЛИЈАНИ НАПАДАЈУ БОЛЕСНИКЕ
Осим болесника и страже код цркве у селу није било партизана. Од болесника наору жана су била само двојица. Лежали смо У једној кући један поред другог и никоме није било до разговора. Неко чудно осећање нас је обузимало. Нико није дошао да нам каже шта је с нападом на Св. Вид и колико ћемо још времена бити препуштени самима себи. Наша размишљања прекинуо је рафал из митраљеза. Окна изнад нас са треском су се разбила и кугле су се зариле у супротан зид. . .
„Језувси Марија!“ — крикнула је домаћица и села на под од страха. ;
За тренутак смо сви заборавили на болест. Уопште нам више није било туробно на срцу
а ноге су опет добиле своју стару снагу. Ни (Са словеначког: Лаза Чарнић) _
гелса 7, телефон 34-531 и Загреб, Прерадовићева 21-23, телефони: 37.501, 25-19 и 8 |
Претплата за један месец за нашу земљу износи 480, за стране земље 960 динара. Жиро рачун број 101-707-1-76. Поштански фах 629
~ » | слабијима није било потребно помагати. 1 јурили смо из куће, једни кроз прозоре ги кроз врата. Тада је крај цркве, једе брих 30 метара далеко, заштектао ита већ ски митраљез, а лево и десно по бре је су јуришали Италијани и бели. ДРУТ 5а “4 био наоружан пушком, стражар, који са 3" вукао од цркве, и ја с неколико пуцње ил! држали смо непријатеља и тако за = ртав остале другове. Повукли смо се без 5 | Једина штета био је губитак опреме [о сам изгубио мантил који сам добио У. и крају. Многи болесници спасли су (се зе само напола. обучени. Кроз добар час, прев штиту патроле коју смо срели на “ ољаз Заврху, вратили смо се у село. ЈД ад 4 смо сазнали да је неких 150 Италијан 4 један мештанин белогардиста, ЗНАЛИ ИЕ у селу остали само болесници 623 И 08" па су зато дошли да би нас побили; га пута план им се изјаловио. си Због опасности од поновног напада зар“ болесници смо се морали вратити КЕ да" где је било седиште бригаде. Хтео < јите вратим у чету која је била код =" но, %" али ме бригадни лекар није пустио _ ши лучио сам да убудуће бригаду Бу5 не напустим.
30. јануар 1943.
ТОПОВСКА. КАНОНАДА иеов ·. Већ трећи дан је наша чета У пије и кивали смо непријатеља, али њега Ба“
Сазнали смо наиме да је у упор | ви кама и у Св. Виду стигао већи % јатељских војника.
(НАСТАВИЋЕ СБ)